Gotovo da ne prođe nekoliko dana da ne dobijemo neku vest koja se tiče Virgila Abloha. U poslednjih sedam, njegovu kreaciju za Nike nosila je Serena Williams na svom prvom meču na Rolan Garosu, izašla je njegova verzija sata Patek Phillipe Nautilus 5526 i objavljena je vest da će 10. juna biti otvorena izložba posvećena njegovom radu u Muzeju savremene umetnosti u Čikagu. Ponavljam, ovo su vesti iz poslednjih sedam dana, a ako ćemo precizno, onda i manje. Pre skoro mesec dana, početkom maja, dizajner je bio meta napada da njegov Off-White tim u Milanu čine samo belci.
Virgila Abloha više ne treba predstavljati. Bio je kreativni direktor za Kanye Westa, osnovao sopstveni brend Off-White koji je po hajpu koji generiše druga violina samo Gucciju, a od 2018. godine je i kreativni direktor muške linije kuće Louis Vuitton. Njegova prva kolekcija, očekivana sa nestrpljenjem, je došla i prošla, a sada kada se i druga nalazi u prodaji postavlja se pitanje: da li je sve prošlo po planu?
Nezvanični izvori tvrde da prodaja muške konfekcije Louis Vuitton, iako i dalje dobra, nije dostigla onaj nivo kome su se čelnici kompanije nadali. Da li je razlog tome pogrešna procena da će kupci koji su do sad bili lojalni brendu, lako preći na modele inspirisane street modom? Iako nije simbol klasike, kao na primer Zegna, Louis Vuitton je uvek važio za sinonim očiglednog luksuza, a ne edgy estetike. Nekom ko je navikao na kaiševe od najskuplje kože, teško ćete prodati duks sa kapuljačom (koji izgleda kao da je za teretanu) po toj ceni. Ili, ako ti „stari“ kupci nisu više glavna ciljna grupa, da li je pogrešna projekcija brojnosti nove klijentele koja je trebalo da odjednom poludi za Virgilovom vizijom Vuittona? Ta potencijalna grupa je već verna drugim brendovima koji su pioniri street koncepta u luksuznoj modi, poput Balenciagae i Virgilovog prvog čeda Off-White. Da li ima još slobodnih mesta u toj areni, ostaje da se vidi.
Bilo kako bilo, u Vuittonu ne priznaju da nešto ne štima ili da su razočarani. Razlog tome je verovatno taj što zapravo i nisu. Nemojte zaboraviti činjenicu da glavni prihod brenda kakav je Louis Vuitton ne leži u muškoj konfekciji. Ni blizu.
Čelnici kompanije LVMH objavili su porast ukupnog profita u toku prošle gdine, ali po pravilu ne objavljuju koliko je koja marka iz jakog portfolija grupacije doprinela istom. Jean-Jacques Guiony, CFO kompanije, je izjavio da je „posao odlično išao prošle godine, a ove godine je još bolje“, ali je istovremeno spustio vrednost koju za firmu ima konfekcija uopšteno: „Konfekcija za nas u LV nije glavni posao.“ To ide u prilog odavno poznatoj činjenici da velike luksuzne modne kuće žive od prodaje parfema, kozmetike, cipela i aksesoara (u koji spadaju torbe i kožna galanterija) i da je, za većinu njih, moda neka vrsta kolaterale. To ne znači da konfekcija nema svoju vrednost. Sve što se proda je dobrodošlo, naravno, ali najveća prednost konfekcije leži u održavanju imidža brenda.
Virgil Abloh, kroz svoje konstantno prisustvo u javnosti, saradnji sa raznim brendovima i izvođačima, vezama sa hip hopom, za Louis Vuitton radi mnogo više od pravljenja odeće. Osim što brend konstantno drži u žiži javnosti i drži nivo uzbuđenja koji prati Louis Vuitton, on upoznaje mlađu generaciju koja kupuje luksuznu robu sa ovim brendom (onu koja možda traži različite stvari od svojih prethodnika). To da li njegova odeća konkretno postavlja rekorde u prodaji ili ne, neće ni spasiti ni uništiti Louis Vuitton. To joj, na kraju krajeva, nije ni svrha.