Da li ste znali da svoje dizajnerske komada možete da prodate ako više ne želite da ih nosite?
Otkrijte koji sajtovi su najpouzdaniji
Kada danas pitate drugaricu koja se dobro oblači gde je kupila haljinu, ogrlicu ili torbu velike su šanse da ćete čuti da je komad kome se divite second hand ili vintage (što, kao što znate, ne znači istu stvar ali to je posebna tema). U stvari, izjava: “Ovo je vintage!” ili “Našla sam na eBayu” često prevagne nad poznatim dizajnerskim imenom. Ove rečenice podrazumevaju i određen ponos što je nešto dragoceno “otkriveno i ulovljeno” i često imaju veću težinu od toga da neka osoba prosto “ima para” da uđe u skupu radnju i kupi ono što joj je servirano. Treba imati nos da bi se pronašao neki skriveni dragulj. Činjenica da je kupovina polovne garderobe i deo pokreta protiv brze mode i ekološki prihvatljiva dodatni je bonus. Kupovati second hand garderobu znači tretirati ceo proces stvaranja odeće sa poštovanjem, od pravljenja sirovine, do krojačice koja je zašila etiketu. Baciti u đubre komad koji ste obukli svega nekoliko puta nije samo traćenje tkanine nego i bagatelisanje ljudi koji su ga napravili. “Traćenje” i “bacanje” su postale najprljavije reči u modi. Ljudi koji nešto znače u industriji, bilo da su urednici, dizajneri ili influenseri, izražavaju zabrinutost ali se takođe i bave promovisanjem nove garderobe. Pogotovo influenseri imaju zadatak da inspirišu svoje pratioce da stalno kupuju, a ormari su im dupke puni garderobe i aksesoara.
Krune teme na stranu,a ako jednostavno ne podnosite da su vam ormari zatrpani? Nazovite to efektom Marie Kondo zbog koje je pola planete odlučilo da isprazni plakare i otarasi se stvari koje “ne donose radost”. Bilo kako bilo, industrija preprodavanja nošene garderobe i aksesoara je u ekspanziji kao nikada do sad. Pored eBaya i Amazona, na kojima se mogu naći stvari za svaki cenovni rang, poslednjih godina su se izdvojili sajtovi specijalizovani posebno za preprodaju robe sa dizajnerskim potpisom. Kako bismo inače stigli do tačke da se Hermès ili Chanel torbe smatraju ozbiljnim investicijama?
Poslednjih nekoliko godina za porast preprodavanja bili su odgovorni pioniri ovog načina kupovine ali sada su im se pridružili i skeptici. Danas resale mušterije nisu više niche grupa, već mejnstrim. Iza ovoga je činjenica da milenijalsi i generacija Z usvajaju polovne artikle duplo brže od ostalih. Delimično zato što uvek žele da nose najnovije stvari pa isto tako žele da se otarase kupovina od prošle sezone mirne savesti. Milenijalsi takoreći zavise od sajtova kao što su Vestiaire Collective i The RealReal da bi im garderoba uvek bila aktuelna. Počnu tako što jednom kupe dizajnirani komad po nižoj ceni, a kada im i on dosadi, prodaju ga dalje i tako u krug. Kada nešto i kupe novo, taj komad obično završi na nekom mestu za preprodaju u roku od maksimalno godinu dana. Na neki način, ovo je sasvim zdrav poslovni model, način da se uči o investiranju, opadanju i održavanju vrednosti investicije ali u kontekstu markirane garderobe. Mnogi kupci koji ovo praktikuju, tvrde da na njih posebno utiče Instagram, na kom svoj najnoviji komad mogu da slikaju svega nekoliko puta pre nego što „moraju“ da ga zamene. Tako Gucci torbe i Fendi haljine dobijaju nove živote kod nekog drugog. Mnogi sajtovi umesto sintagmi “pre-owned” ili “pre-used” koriste novu kovanicu “pre-loved”, što možda najbolje sumira odnos koji mušterije imaju prema ovako kupljenim komadima. Većina resale sajtova nudi popuste na prvu kupovinu i instant loyalty programe, a prodavci su sve manje nasumične individue već legitimne second hand ili vintage prodavnice u raznim oblicima.
Kada malo procunjate po ovim virtuelnim buticima, odmah je jasno da većina komada nije obučena više od jedan do dva puta, a neki još uvek imaju etikete. Pitanje autentičnosti se postavlja, naravno, i iako sajtovi tvrde da imaju timove stručnjaka koji pregledaju robu pre nego što se pošalje kupcu, nedavno je odjeknula tužba koju je Chanel podneo protiv jednog od njih zbog navodnog prodavanja lažnjaka.
Procedura za prodavce je isto jednostavna, i minimalno se razlikuje od sajta do sajta. Za nas je, naravno, malo komplikovanija zbog toga što nismo u EU, ali ništa nije neizvodljivo, a sve novčane transakcije idu preko Pay Pala. Ako se odlučite da prodajete ili kupujete na njima, preporučujemo vam da odaberete onaj sajt koji vam je najbliže. Vestiare Collective je smešten u Francuskoj, Rewind u Londonu, a The Real Real u San Francisku. Posebna američka platforma The Resolution Store, namenjena je inluenserima, urednicima, novinarima i modnim profesionalcima koji žele da prodaju svoju garderbu, a kupci širom sveta je obožavaju.
Dakle, obišli smo ceo krug. Možda je vreme da i vi započnete svoj? Pogledajte one kojima mi verujemo i odlučite sami.