Epizoda 2: Kraj ere influensera ili kako klasični Instagram influenseri uništavaju sami sebe
Svetom influensera vladaju vitke bele devojke – ne znam da li je ok nazvati ih konvencionalno privlačnim – od kojih velik broj zavisi od plastične hirurgije, šminke i FaceTunea. Njihov uticaj zasniva se na poverenju koje im pratioci poklanjaju, a ono sa svoje strane zavisi od njihove sposobnosti da inspirišu i učine da se pratioci sa njima identifikuju. Svet influensera kako smo ga poznavali (i kako ga neki i dalje zamišljaju) poslednjih godina se kruni. Velike modne kuće i kozmetički brendovi već duže vremena preispituju potrebu za ogromnim svotama novca koje su odlazile u džepove globalnih influensera, smanjuju budžete i okreću se tzv mikroinfluenserima i to nisu više nikakve vesti. Vesti, sa druge strane jesu naslovi koji otkrivaju neverovatno nepromišljene i uvredljive postupke počinjene za vreme pandemije COVID 19 (koja, ako ste zaboravili, i dalje traje) i masovnih #BlackLivesMatter protesta. Kao da ne prođe dan, a da nas ne stigne neki iskreno rečeno glup gaf iz reda influensera – do te mere da se čovek pita kako su uopšte stigli dokle jesu.
Da se razumemo, napraviti grešku ili ne razumeti nešto iz prve je potpuno ljudski i treba da postoji debeo razlog da biste nekom uskratili drugu šansu. To nije sporno. Sporno je ludilo u kome se neki influenseri vrte kao da žive u nekoj paralelnoj stvarnosti do te mere da se zaista zapitate koliko su odvojeni od stvarnog sveta (i koliko je to njihovo mišljenje uopšte važno – ili ne) kao i to da li je od početka tako i da li su globalna previranja samo razotkrila činjenicu koliko je car go.
Ne znam kako drugačije može da se okarakteriše ili doživi ono što je radila Kris Schatzel svojim poziranjem u providnoj haljini sa znakom Black Lives Matter. Neko je snimio nastanak fotografije i jasno se vidi kako dotična influenserka blokira protestante kako bi namestila haljinu. Malo je reći da je u nekoliko minuta od postavljanja dotičnog snimka na Twitter, Kris postala simbol svega što ljudi ne podnose kod influenserske kulture: sublimirani narcisizam (a o materijalizmu da ni ne govorimo).
Naravno, Kris nije jedina koja se sa pravom našla na udaru. Kada su shvatili da ovi protesti neće proći za dva dana i da će svojim ćutanjem i pasivnošću biti svrstani na pogrešnu stranu, mnogi influenseri su brže-bolje počeli da se oglašavaju. Čini se da bi za mnoge bilo bolje da su ćutali. Kada su otvorili usta, isto su učinili i neki od njihovih pratilaca kao i bivši zaposleni. Mnoga (dobro dizajnirana) obaveštenja propratili su komentari u kojima se u detalje opisuje licemerje onih koji su ih postavili. Šta je do kraja u svakom konkretnom slučaju istina a šta nije nikada verovatno nećemo saznati ali bez sumnje je jasno da je klima u modnoj i kozmetičkoj industriji istorijski nepovoljna za svakog ko se ne uklapa u tradicionalne standarde privilegije.
Tako smo saznali da Alyssu Coscarelli, nekadašnju urednicu na portalu Refinery29, bivši zaposleni doživljavaju kao rasistu, a njeno prvo nakrpljeno izvinjenje nije pomoglo. Leandra Medine se jednim delom povukla sa svoje plafrome ManRepeller. Summer Dawn, poznata po tome što je popularizovala bathfluencing (da, to je reč) i tome što je inspirisala hešteg #LobotomyGoals odlučila je da brani policiju – sve dok je nisu suočili sa time da je obilato koristila reč n*gga u svojim postovima pre nekoliko godina. Summer se pozvala na to da je odrasla u privilegovanoj sredini i konzumirala crnačku popularnu kulturu te da je greške napravila iz neznanja.
Ok. Slažem se da neznanje nije isto što i zla namera ali koliko još dok se i ta izjava ne razvodni preko svake mere. Realno, ovo “nisam znala, žao mi je” već više ne znači ništa. Pogotovo kada je grafički izdizajnirano da bude “on brand”. Ako vam izvinjenje izgleda isto kao i kampanja, gde mu je zapravo poenta? U idealnom svetu, trebalo bi da svi budemo društveno odgovorni ali bojim se da smo, kao društvo, precenili influensere – naša očekivanja i njihov domet se u velikom ne poklapaju.
Ipak ne mogu samo da upirem prstom. Influenserska kultura je proizvod našeg društva, a ne obratno. Konzumiramo je mi, ne oni sami sebe. Ukoliko je jednostrana, šta to govori o nama? Naravno, ne konzumiramo svi sve ali naši izbori influensera su se do nedavno većinom zasnivali na estetici, ne baš na njihovim intelektualnim stavovima i ko tvrdi drugačije – laže. Očekivati od njih da se savršeno snalaze u svim drugim javnim arenama osim vizuelne (i posledično poslovne) je nerealno. Oni o tome ni ne razmišljaju. Ako se promenimo zapravo, a ne samo na Instagramu, promeniće se i scena influensera. Krajnje je vreme.