Uspešno ste izdržali second-hand septembar prošle godine (i nijednom niste poklekli pred iskušenjem fast fashion prodavnica u toku tog meseca), isprozivali ste sve prijatelje koji koriste plastične slamčice i (ako je verovati Instagramu) zakleli se da ćete u toku godine ići više vozom nego avionom kako biste smanjili svoj karbonski otisak. Za sad ste poprilično zadovoljni kako vam ide. Ima samo jedna, nazovimo je „siva zona“, održive mode kojoj još treba da posvetite malo pažnje. Ruku na srce, poprilično je zbunjujuća, sa celim novim rečnikom pojmova koje ćemo sve više koristiti u 2020. godini i tiču se gaderobe.
Naravno, bavili ste se mišlju da se skroz odreknete sjajnih novih stvari u korist vintage odeće ali, kao i mnogi od nas, znate da ova odluka neće potrajati. Iskreno, svi mi volimo te sjajne nove stvari. Zato treba ozbiljno da proučimo i potražimo one koje su napravljene na što održiviji način. Problem je u tome što mnogi brendovi izbacuju „sustainable“ kolekcije bez propisnog objašnjenja šta ih to tačno „čini održivim“ u širem kontekstu.
Imajući ovo na umu, zamolil smo eko-ratnika Jemmau Finch – osnivačicu platforme Stories Behind Things, koja je zagovornik inovativnih i održivih načina kupovine – da nam dešifruje univerzalne etikete na odeći i obući koje treba da potražite kada sledeći put krenete u šoping, od „vegan“ do „upcycling“. S obzirom da su internacionalne, i neki osnovni termini su na engleskom.
Vegan
Jemma kaže: “Znak „vegan“ (koji znači da u procesu poizvodnje nisu korištene sirovine ili proizvodi životinjskog porekla) je odličan početak ako želite da svoju garderobu učinite više eko. Ipak, treba da obratite pažnju i na to da zamene koje se koriste za životinjske proizvode nisu derivati plastike – ovo je problem koji se često spominje u raspravi o prirodnom i veštačkojm krznu i koži. Tražite PETA Certified Vegan logo (iako su zaslužili osudu po mnogim pitanjima, sertifikacija nije jedno od njih).
Circular Fashion
Jemma kaže: “Termin „circular fashion“ je vrlo širok i treba sami da prepoznate da li ga određeni brend koristi samo kao marketinški trik. U osnovi, on označava da je proizvod napravljen tako da od svog nastanka pa do kraja svog veka bude biorazgradiv. U ove proizvode spadaju na primer svila, vuna i konoplja koje se lako razgrađuju u prirodi, ali i proizvodi koji se efikasno mogu iskoristiti za nešto drugo kada nam više nisu potrebni.“
Upcycled
Jemma kaže: “Pravljenje odeće od otpadaka ili „upcycling“ starih zaliha, na primer, je vrlo efikasan način da se proizvedu male količine odeće i aksesoara. Mnogi brendovi koji prave veš se koriste ovom metodom i upotrebljavaju odsečene komade čipke ili elastičnih traka da naprave prelepe modele.“
Fair Trade Certified
Jemma kaže: “Ključno je potvrditi da je nešto proizvod tzv. „pravedne trgovine“ („fair trade“ znači da su radnici i proizvođači dobili adekvatnu materijlanu nadoknadu za svoj rad). Ovo je posebno bitno kada razgovaramo o materijalima kakav je recimo pamuk, a za koji znamo da je proizvodnja veoma naporna i da se odvija u siromašnim delovima sveta. Ovo bi trebalo da bude jasno i glasno naznačeno na etiketi proizvoda koji kupujete.“
Organic
Jemma kaže: “Ova vrsta sertifikata treba da nam sa sigurnošću potvrdi poreklo nekog proizvoda ali i to da je sirovina za njega dobijena na ekološki način bez upotrebe ikakvih sintetičkih poljoprivrednih hemikalija poput pesticida i đubriva. Pri kupovini definitivno treba da birate organski pamuk, jutu, svilu i vunu. Tražite proizvode sa GOTS sertifikatom – jedino tekstilni proizvodi koji sadrže minimum 70% vlakana organskog porekla mogu da ga dobiju.“
Ovaj članak prvi put je objavljen na buro247.com