Ceo svet je u svom vrtlogu predviđanja. Nalazimo se na nepoznatom terenu i različite vrste anketa, ispitivanja korisnika, kao i upošljavanja veštačke inteligencije služe kao oruđe kompanija koje predviđaju trendove, a čija važnost je naglo porasla u poslednjih desetak godina. I dok je pandemija svakako ubrzala neke procese, ono što se dešava je zapravo daleko od neočekivanog ako imamo u vidu da je održivost na primer, jedna od najvažnijih stavki koje ispitanici navode kao bitnu u svim industrijama.
Za početak, potpuno je jasno da će se više insistirati na mnogim stvarima koje su nam bile pred nosom ali im nismo davali dovoljno na važnosti
U ovo spadaju činjenica da je modnih sezona zapravo previše i da nemaju baš sve smisla, da moda zagađuje planetu i eksploatiše one zajednice koje ne mogu da se brane od ekonomskog ropstva, kao i sveprisutne razne vrste diskriminacija ali, ma koliko ovo zvučalo ispravno i dalje je poprilično uopšteno. Konkretne odgovore koje možemo primeniti odmah je malo teže pronaći ali novo istraživanje koje je sprovela platforma Dazed, stiže prilično blizu, pogotovo kad se ima u vidu da su njihovi čitaoci mladi i da će se svet tek krojiti po njihovom ukusu (i principima). Pa, šta smo naučili iz ove ankete sprovedene na 3.500 ispitanika?
Stav koji zauzima jeste ono što neki brend čini uticajnim
70% učesnika smatra da su vrednosti koje zastupa neki brend ono što mu daje moć (u poređenju sa svega 14% koji smataraju da je proizvod taj koji je presudan). Ova 2020. godina nam je, ako ništa drugo, pokazala i koliko je za marke važno da budu uključene u sve kulturološke fenomene kojima se društvo bavi i da svoj uticaj koriste za pokretanje promena tamo gde su potrebne. Ovo se odnosi na sve, od Black Lives Matter protesta pa do finansiranja umetničkih projekata sada kada su budžeti namenjeni kulturi smanjeni svuda u svetu.
Kulturološka razmena na svim nivoima je put budućnosti
Od korejske kozmetike i K-popa pa do uspona zvezda kao što je Rosalía, jasno je da za današnju pop kulturu ne postoje geografske granice. Donedavno je na ovom polju definitvno dominirao Zapad ali danas to više nije tako. Društvene mreže su postale kanal kojim se sa bilo koje tačke na planeti može stići do mejnstrima što kulturu budućnosti čini zaista globalnom. Posledično, ovo se odnosi i na sve što popularnu kulturu prati, a u ovom slučaju na modnu i kometičku industriju.
Luksuz je iskustvo, a ne predmet
63% ljudi ne smatra da je luksuzna roba važnija od iskustva. Iako se u Kini, koja je trenutno jedina na putu oporavka kada je tržište luksuzne robe u pitanju, skupa roba i dalje kotira poprilično visoko (oko 60% ispitanika tamo je smatra potrebom) veliki luksuzni konglomerati moraće da se prilagode globalnim tendencijama konzumiranja i tome kako se menjaju.
Moda će biti manje okrenuta trendu
Ovo je jedan od glavnih razloga zbog kojih je minimalizam zavladao – a luksuz se manifestuje suptilnije nego pre nekoliko godina. Potvrda da jeste tako su upravo najpopularniji brendovi današnjice, recimo, Bottega Veneta. Ma koliko neki komadi sa njihovim potpisom bili prepoznatljivi pojedinačno je sve samo ne poznat po svom logou. Isto važi i za nezavisne brendove čija popularnost je u porastu poput Khaite, Tibi, Totême i drugih. U vreme globalne krize, prostački je hvaliti se.
Umorili smo se od kolaboracija
Bar od onih u high/low stilu poput Ikee i Virgila Abloha. Izgleda da su ultra-hajpovane saradnje doživele svoj vrhunac pošto se većini ispitanika čini da je moda isuviše ogrezla u nepotrebnost da bismo imali snage i uzbuđenja za još jednu ograničenu seriju nečeg što će koštati neuporedivo više od običnog i što nam, realno, uopšte ne treba. Disruption ove vrste elitističkog modnog pejzaža je obavila svoje i vreme je da ode na pauzu (ako ne i u baš potpunu penziju).