Šoping u doba korone: da li u trenutnoj situaciji treba da kupujemo online
„Od kada je karantin počeo, redovno kupujem samo hranu, maske, rukavice i multivitamine.“ Manda
Ovo je očigledna laž. Naručila sam knjige (i opet ću), kozmetiku sa više mesta – iz svog omiljenog kozmetičkog salona, iz apoteke i šminku – razmišljam i o nekoliko stvari domaćih dizajnera. Iz inostranstva nisam naručila ništa jedino iz razloga što apsolutno nemam pojma da li i kako funckioniše dostava ali nastavljam da pratim e-commerce sajtove isto kao i do sad. Da se razumemo, ništa od ovoga nisu bile “besne kupovine” ili impulsivno gomilanje stvari koje mi ne trebaju ali, realno, nisu ni osnovne životne potrepštine, u nedostatku boljeg izraza (iako mi je moj hidratantni serum tik do vode i hrane).
Pre izvesnog vremena sa svih strana su počele da nas saleću promocije. Ne dramatične, poput onih koje smo odnedavno počeli da očekujemo za američki Dan zahvalnosti, ali velik deo nove robe već se nudi sa 20-25-30% sniženja iako vreme sniženjima nije ni po jednom kalendaru. Net-a-porter je u pomalo dramatičnom postupku u jednom momentu zatvorio svoja skladišta u Evropi i Severnoj Americi (danas ponovo funkcioniše ali sa produženim rokom za dostavu) ali su svi ostali konkurentski sajtovi ostali otvoreni. Većina nudi prolećne “sale” kategorije kao i opciju dodatnih 20 i 15 % sniženja. Kod nas se dešava slično pa velik broj firmi takođe nudi popuste. Iskreno, te knjige što sam kupila? One su bile prva kupovina iz karantina, a prelomila sam je upravo zbog toga: 20% off. Po celom svetu, mali brendovi i concept storovi, proizvođači koji funkcionišu po direct to consumer principu preko svog sajta ili instagrama i preskaču posrednike, nude još veće popuste. Tako neke komade domaćih dizajnera, na primer, možete dobiti i po ceni koja je pola pređašnje.
Nisam još ni završila sa kliktanjem da kompletiram prvu porudžbinu, a radost adrenalina (koja nam je istina potrebna) se podigla sa mojih očiju i predamnom se ukazalo ono što sva ova sniženja zapravo jesu: svojevrstan poziv u pomoć.
Jasno vam je da ako mi prestanemo da kupujemo, njihov posao je ugrožen, a mnogi će se i kompletno ugasiti? I to je sve na šta se suština svodi. Naravno da velika korporacija koja se bavi preprodajom poput Yooxa (kojoj pripada i net-a-porter) ili fast fashion lanac odeće nije u istoj poziciji kao srpski nezavisni dizajner, biznis ili koncept store. Zato mislim da ključno pitanje nije da li i dalje treba kupovati online, već: od koga? Na taj način prevazilazimo nivo konzumerizma i prelazimo u domen etike (što smo verovatno davno već trebali da uradimo ali da ne digresiram).
Zato, kada vam se učini da je kupovati za sebe u doba pandemije razmaženo i nepotrebno iz razloga što ljudi negde umiru, dok drugi gube poslove i ostaju bez ičeg, setite se da postoji i druga moralna strana ovog pitanja. Pre nego što nešto kupite zapitajte se, prvo i osnovno, da li vam to nešto treba ali i šta neki proizvod predstavlja i da li vaš novac može da pomogne nekom (manjem) poslu da održi glavu iznad vode. Direktna kupovina od proizvođača/dizajnera/nezavisnog kuratora je uvek dobra opcija. Sa sniženim cenama, istina, oni neće napraviti neki profit ali novac koji dobiju ide u njihovu infrastrukturu – za plate zaposlenima, zakupe i pokrivanje troškova.
Ne govorim da treba da stavimo crn krst na vrata svih velikih preprodavaca – ja prva jedva čekam da ovaj haos prođe pa da stignu i prave rasprodaje nekih skupljih brendova, i recimo sajta mytheresa – ali oni kao visoko profitabilne korporacije imaju (istina i više zaposlenih koji čekaju plate) i više ozbiljnih resursa da prevaziđu ovu krizu. Luksuzne grupe koje se ne bave samo modom, recimo, cvetaju. Pogledajte samo šta se dešava sa Amazonom koji se – verovali ili ne, trenutno ozbiljno širi.
Ono što govorim jeste da svaka stvar danas prevazilazi kategoriju “stvari” i postaje simbol nečijeg truda i ideje. I zato, slobodno ugodite sebi ako možete i imate razloga. Ta svilena pidžama koju je neko ručno šio jeste luksuz ali je isto tako simbol nečijeg rada.