Pišem ovaj tekst 2. decembra. U petak uveče sam, na putu od redakcije ka kući, kupila usisivač (snižen 40%) i to dok je drugarica bila u radnji pored i kupovala donji veš. Onda sam, sve sa tom kutijom od usisivača, ušla i u radnju sa vešom i kupila neki komplet za spavanje jer… Zašto da ne, na sniženju je (isto 40%). Onda sam otišla kući, otvorila komp i umesto na Netflix, krenula dalje u šoping. Ne bih ulazila u detalje, ali kupila sam stvari sebi, stvari na poklon (uz proteste drugarice da je davim ispitivanjem koje veličine cipela joj deca nose u 11 noću) i sad, za vreme radnog vremena, očekujem isporuke jer – na poslu sam više nego kod kuće pa je to adresa koja mi je registrovana na svim sajtovima. Sve je bilo potpuno neplanirano osim poslovične pahuljice koja je pokrenula lavinu (čitajte: usisivača).
Volim da kupujem kao i svi drugi. Volim i rasprodaje. Nekad sam ih željno iščekivala dva puta godišnje, pogotovo kao mlađa. Znala sam i kada će početi i kad šta treba da tražim, imala sam ozbiljne taktike u igri. Danas? Danas su nekakve rasprodaje s.t.a.l.n.o. Kako sam uspela tako da poludim za prošli vikend? Imam za vas dve reči: Black Friday. Šta god to značilo u praksi, osim trošenja para. Na odeću, na tehniku i nameštaj i avionske karte, automobile… Dobro je što nisam uzela neki lizing, kad me je već krenulo, pošto nisam vozač.
Realno, Black Friday koji se pojavom online kupovine ozbiljno raširio, niti je evropski niti naš, ali se toliko odaljio od toga šta originalno znači i u Americi (ja jesam štreber pa ko želi, nek izvoli), da je postao samo sinonim za rasprodaje po celom svetu. Velikim slovima.
Pomalo sam ljuta na sebe što sam nasela, pomalo ponosna što sam stvarno „obavila“ gomilu poklona. Sve u svemu, svakako sam pod utiskom sopstvenog ispada. Mi već tradicionalno kaskamo za svetom i trudimo se da mu pariramo na najpovršnije moguće načine. Zato se Black Friday kod nas savršeno primio i buja na sve strane, a vakcine za HPV i kampanje protiv nasilja nad ženama se rešavaju na nivou mikro-aktivizma. A kad treba da se troši – često ono što se ni nema – prvi smo.
I zato sam sigurna da je kod nas Black Friday prodavcima procentualno doneo više nego u Americi, gde se svi žale da je profit tog konkretnog dana poprilično opao pošto istina jeste da tamo sam dan Black Friday više ni ne postoji. Prvo mu se pridružio Cyber Monday, a vrlo brzo je ceo novembar postao mesec (pred) prazničnih sniženja. Dakle, prilika za sve u zavisnosti kom ste carstvu priklonjeni: da se otvori novčanik, da se protivnici konzumerizma bune protiv toga što su drugi otvorili novčanik, a borci za zaštitu životne sredine čiji su argumenti realno najvalidniji da viču kojom brzinom kopamo grob sebi i planeti. Crni petak, baš zgodno ime. Pošto svaka akcija ima reakciju, pored pomame za sniženjima postoje i kompanije koje na ovaj dan zatvaraju radnje i sajtove, kao Deciem, dok drugi doniraju deo prihoda u dobrotvorne svrhe.
Crni petak zamisljen je kao jedan poseban dan, odmah posle Dana zahvalnosti, u toku kog se kupuju pokloni za predstojeće praznike. Ipak, statistike u svetu pokazuju da manje od polovine ljudi danas zaista kupuje poklone na Black Friday iz prostog razloga što su promocije stalno dostupne u nekom obliku. Ljudi su generalno, plaćanje po punoj ceni počeli da smatraju neprihvatljivim, maltene ponižavajućim. Na ovu činjenicu se žale svi prodavci, nevezano za to da li se bave modom ili ne. Toliko smo navikli na rasprodaje da smo izgubili pravu svest o vrednosti proizvoda, a oni koji su nas na to navikli, tek su sada postali svesni da imaju problem i žale se na sav glas. Ja sam, prošlog vikenda, bila pravi mali Amer od pre nekoliko godina. A vi?
