Ime Stefan Janoski urezano je na „jezik“ jedne od najpoznatijih patika u savremenoj istoriji Nike brenda – bezvremenskoj plitkoj obući namenjenoj skejterima, koja je svoj put pronašla do „svih živih“, verovatno zahvaljujući tome što podseća na ležernu „gilju“ za čamac. Amerikanac makedonskog porekla, pored svega, jeste veoma inspirativan lik – vajar, muzičar… Ipka, najpoznatiji kao skejter.
Janoski jeste dve decenije dominirao skejt scenom u Kaliforniji, ali da bi njegova patika izgledala baš onako kako on želi – morao je da zagrize mnogo, mnogo više od nekoliko vezanih trikova na stepeniku i gelenderu.
Nike SB
Nakon nekoliko neuspešnih pokušaja da se probije na skejt tržište, Nike je dobar potez u ovom smeru napravio 2000. godine, osnivanjem sekcije Nike SB i počeo sa proizvodnjom patika se debelim jezikom i trostrukim šavovima, kako bi adekvatno odgovorile na potencijalno uništenje kojim vožnja daske neminovno preti.
Pol Rodrigez je prvi profesionalni skejter koji je 2005. godine potpisao ugovor sa NIKE SB. Rezultat? Nike SB Paul Rodriguez Zoom Air Low model. Naredne četiri godine, Rodrigez je bio jedini skejter sa vlastitom Nike patikom. Sve dok se nije pojavio Janoski.
Stefan je sklopio saradnju sa Nike, ali nije dobio priliku za patiku sa svojim potpisom. Šta je uradio? Vozio, vozio, vozio i snimao, snimao, snimao. „Videli su moj rezultat, prišli mi i rekli: Hej, želimo da budeš drugi sportista sa vlastitim potpisom u našem skejt programu“, prokomentarisao je za GQ.
„Mokasine“
Ne moramo posebno da ističemo da Janoski nije klasičan tip sportiste – visok, suvonjav, sa dugom kosom i šljampavom odećom – trebalo je svoj vajb da implementira u patiku. Dok mnoge njegove kolege biraju, u ovom slučaju, jednostavniji put – dodaju svoje ime na model koji je dizajniran za njih – Stefan je hteo da sve vreme bude uključen u proces smišljanja i kreiranja obuće sa njegovim imenom.
„U to vreme ste nosili patike za skejt dok terate dasku, ali realno, niste mogli u njima na večeru, jer nisu izgledale baš lepo. Moja ideja je bila da ne moram da menjam obuću ako hoću da nakon vožnje nastavim dalje. Želeo sam da moje patike budu dobre za skejt, ali da budu dobre i kada nisam na skejtu“, opisao je.
Zbog toga je dobar deo inspiracije tražio u patikama koje nemaju nikakve veze sa skejt pričom. „Čak su mi mokasine bile jedna od ideja vodilja. Najbitnije mi je bilo da „moje patike“ imaju tanak jezik“, dodao je.
Janoski ne krije da je bio sebičan. Sebičan u pristupu. Napravio je ono što je on hteo, bez kompromisa. „Ako ih budemo prodali mnogo – odlično, ali ako će na njima biti moje ime, onda moraju biti onakve kave želim“.
Ipak je bio u pravu
Kada god bi pred ljude iz Nike-a izašao sa svojom idejom, dobio bi povratnu: „Ovo ne liči na patike za skejt?“ ili „Šta se događa sa ovim ludim skejterom“?. Sada se, kako kaže, zajedno smeju ovoj priči. „Priznali su da su pogrešili, a da sam ja bio u pravu“, komentariše.
Patike obično dosta promene svoj finalni izgled u odnosu na inicijalnu ideju. Testiranja pokažu da im nešto fali, da neki deo možda može biti unapređen ili urađen drugačije. To nije bio slučaj sa „Janoksicama“. Nakon što je urađen uzorak, to je bilo to. Na dalje su menjane samo boje i materijali. Patika je takva da je ostavljala dosta prostora za eksperimentisanje bojama. Uz to, ubrzo se našla na nogama ljudi koji nisu iz skejt kulture.
Patike Stefana Janoskog postale su mejnstrim, što znači da je njegova misija bila ispravna. Konkretno, ovaj model završio je na listi 100 „najuspešnijih“ Nike patika. I naravno, mnogo misle da je Janoski patika, dok ih on uživo nekom ne pohvali. Tada bude jasno da je čovek, i to kvalitetan.
