Second hand kupovina odavno nije modni „tabu“ – tržište polovne odeće sve više jača, a brendovi polako počinju da se uključuju u prodaju vinage garderobe. Upravo ovih dana, dve modne kuće su odlučile da polovni artikli postanu usluga koju nude svojim kupcima: u pitanju su Ganni i Calvin Klein.
Ganni, danski brend sinonim za pristupačnu skandinavsku estetiku, sklopio je partnerstvo sa Vestiaire Collective kako bi uveo specijalnu uslugu zamene odeće. Kupci mogu da pošalju second hand komade direktno na platformu, gde se oni indentifikuju.
Kada ih odobre, pretvaraju ih u poklon-karticu u vrednosti tog komada, uz dodatnih 10% bonusa, sa opcijom preuzimanja na kućnoj adresi u Ujedinjenom Kraljevstvu i Evropskoj uniji. Ovakav pristup ne samo da nagrađuje korisnika momentalnim kreditom, eliminišući čekanje na prodaju, već i jača vezu sa zajednicom Ganni Girls, koje su već navikle da razmenjuju odeću preko Instagrama, piše nss magazine.
Calvin Klein je predstavio Re-Calvin, besplatan program vraćanja proizvoda u SAD, razvijen u saradnji sa Trove, tržišnom platformom, i Debrand, koja se bavi cirkularnom logistikom. Potrošači mogu posete portal na sajtu brenda kako bi odštampali besplatnu nalepnicu za slanje i poslali bilo koji komad odeće, obuće ili modnog dodatka, uključujući i intimne artikle poput brushaltera, kupaćih kostima i donjeg rublja – kategorije koja je često isključena iz cirkularnih tokova.
Nakon obrade, komadi prate trostruki tok: ponovna upotreba kroz donacije ili partnere za polovne proizvode za odeću u dobrom stanju; reciklaža ili downcycling u nove materijale poput izolatora za one koji nisu za ponovnu upotrebu; i, kao krajnja opcija, pretvaranje u energiju iz otpada. Nakon toga, korisnik dobija mejl sa informacijom o tome šta se desilo sa njegovim paketom.
Second hand kao budućnost kupovine
Ove inicijative, od dva brenda koja se razlikuju po poreklu, veličini i prometu, dele zajednički cilj: učiniti cirkularnost uslugom koja funkcioniše besprekorno u okviru ostatka ekosistema brenda, postajući podsticaj za angažman nakon kupovine. Novi princip marketinga ne samo da tera kupce da troše, već da ih čini lojalnim.
Second hand odeća postaje sve popularnija pre svega zbog porasta cena. U Americi, možda najvažnijem tržištu za luksuz, zloglasne Trumpove tarife učinile svaki komad skupljim. Slično tome, 15% tarife na uvoz iz Evropske unije pogađaju luksuzne brendove koji se već bore sa krizom prodaje.
Prema procenama Boston Consulting Group, globalno tržište second hand robe će do 2030. godine dostići 360 milijardi dolara, rastući tri puta brže od tradicionalne maloprodaje – trend koji pokazuje da 74% brendova bez programa preprodaje planira da ih uvede u narednim mesecima.
Programi kakav ima brend Ganni doslovno unovčavaju angažman, pretvarajući odbačene komade u neku vrstu valute.
U Japanu je nedavno vlada prepoznala ovu ekonomsku priliku i govorila o novim smernicama koje namerava da uvede do naredne godine kako bi promet second hand tržišta podigla sa sadašnjih 50 triliona jena na 80 triliona do 2030.
Međutim, ovakvi pristupi nose i rizike. Prvi je opasnost da prodaja polovnih artikala „pojede“ prodaju novih proizvoda: ako potrošači preferiraju polovnu robu jer je jeftinija, brendovi bi mogli izgubiti profit. Druga prepreka je to što organizovanje prikupljanja artikala od različitih brendova, verifikacija njihove autentičnosti (ključna za luksuz, kako bi se izbegli falsifikati) i logističko sortiranje zahteva snažne tehnološke alate. Bez čvrstih saveza sa pouzdanim partnerima, ovi programi jednostavno propadaju.
Jasno je da second hand prodaja nije prolazan trend, već usluga koja, ako se njome upravlja inteligentno, može revitalizovati čitavu modnu industriju.