Anthony Vaccarello vodi Saint Laurent u zoru, u trenutak između noći i jutra, kada telo još pamti dodir, ali već mora da se obuče i izađe napolje. Kolekcija jesen/zima 2026–2027, predstavljena na Pariskoj nedelji mode, smešta muškarca u liminalni prostor intimnosti i javne pojavnosti, gde svaki komad deluje kao oklop, a opet otkriva ranjivost. Pod monumentalnom kupolom Bourse de Commerce, tišina dominira pistom, a svaki pokret modela balansira između erotike i kontrole — moda ovde nije bežanje, već ogledalo privatne ranjivosti u javnom prostoru.
Pozornica moći: Bourse de Commerce
Već nekoliko sezona Vaccarello bira monumentalnu kupolu pariške Bourse de Commerce kao stalnu scenu svojih muških kolekcija. Zgrada koja čuva umetničke kolekcije Françoisa Pinaulta funkcioniše kao arhitektonski produžetak estetike brenda: hladna, monumentalna i svesno distancirana. Upravo zbog muzejske prirode prostora, revija se održala van zvaničnog kalendara muške mode. Taj status autsajdera savršeno odgovara Vaccarellovoj viziji: Saint Laurent više nije deo gomile, već izdvojeni fenomen, kolekcija koja diktira ritam sopstvene estetike.
Prvi red su popunila slavna imena: Connor Storrie, Kate Moss, Nadia Lee Cohen i Jim Jarmusch — lista gostiju koja više liči na umetnički salon nego na klasični modni front row. Saint Laurent ovde ne prodaje trend, već narativ, sa snažnim kulturnim kodom i literarnim odjekom.
Baldwin kao emocionalni kod
Inspiracija kolekcije dolazi iz romana Giovanni’s Room Jamesa Baldwina (1956), priče o mladom Amerikancu u Parizu rastrzanom između heteronormativne sigurnosti i zabranjene intime. Vaccarello ne preuzima narativ romana, već njegovu osnovnu napetost: kako se obući kada znaš da se odričeš onoga što jesi? Ključni motiv je jutro posle — izlazak iz sobe ljubavnika, trenutak kada se telo mora presvući u društveno prihvatljivu formu. Raniji Saint Laurent pod Vaccarellom slavio je noć, hedonizam i fetiš — ovde, jutro diktira ritam, a svetlo dana testira ranjivost.
Od nagog ka uniformi
Na pisti se odvija filmska scena: modeli prolaze od razgolićenosti do potpune odevenosti. Otvorene košulje se zakopčavaju, sakoi se navlače direktno na golo telo. Većina odela nosi se bez ičega ispod, produžetak kože koji briše granicu između intime i forme.
Siluete su vitke i izdužene, sa naglašenim, oštrim ramenima koja deluju kao arhitektonska barijera. Mekani, zgužvani materijali ostavljaju utisak tela koje još nije stiglo da se oporavi od noći. Kroj je disciplinovan, gotovo represivan: erotika se seli iz otkrivanja u prigušeno skrivanje.
Crna= ideologija brenda
Crna, večni kod kuće Saint Laurent, ovde dobija političku težinu. Već od Yvesovih dana, crna je znak elegancije — ali pod Vaccarellom, ona je štit. Smoking jakne deluju defanzivno, proširena ramena i besprekorno konstruisan kroj pretvaraju klasični tuxedo u uniformu savremenog identiteta pod pritiskom. Ako je Tom Ford koristio crnu da pojača seksualnost, Vaccarello je koristi da je suspenduje. Crna postaje granica, a ne poziv.
Pidžama, PVC i čizme
Intimni narativi ulaze u javni prostor kroz neobične kombinacije: svetloplave poplin pidžame ispod glaziranih kožnih kaputa, vinil čarape, kruti PVC mantili i namerno neusaglašeni gornji i donji delovi. Završni kontrast: flanelski šortsevi i prugasti bokseri upareni sa lakovanim čizmama do butina. Ta disonanca donjeg veša i visoke mode komunicira istoriju kuće — Yves je smoking pretvorio u simbol emancipacije, Tom Ford ga je seksualizovao, Vaccarello ga stavlja u širi psihološki kontekst.
Spektakl intime
Revija je procesija usamljenih muškaraca koji kruže pod gotovo četrdeset metara visokom kupolom. Umesto kolektiva, dobija se slika izolacije; umesto kluba — sudnica svetla. Saint Laurent više ne nudi bekstvo, već ogledalo.
Front row potvrđuje paradoks brenda: privatna estetika prodaje se kao javni mit. Ranije revije su bile noćni klubovi sa pozivnicama, ova je jutarnji izlazak bez svedoka.
Moda= film
Vaccarello kolekciju zamišlja kao film, odeću kao kostimografiju. Ironično, prava na ekranizaciju Baldwinovog romana upravo su otkupljena od osobe koja je prisustvovala reviji, čime se granica između inspiracije i realnosti briše. Saint Laurent postaje produkcijska kuća za narative, ne samo za odeću.
Doslednost kao strategija
Vaccarello ne izmišlja novi Saint Laurent — on ga sužava, disciplinuje, fokusira. U odnosu na ranije eksplozivne, erotske kolekcije, ova je asketska, ali sa jasnim konceptom. Saint Laurent jesen/zima 2026–2027 ne govori o trendovima, već o ritualu: kako privatna ranjivost postaje javni identitet.
U zoru, kod Saint Laurenta, ništa se ne razotkriva — sve je precizno skriveno. Upravo u tom skrivanju, erotika postaje ozbiljna.
Fotografije: Instagram, Profimedia