Prvo bi Miu Miu, onda Maison Margiela i sada – Simone Rocha. Britanska dizajnerka predstavila je novu kolekciju matičnog brend za proleće/leto 2025. godine na tekućoj Nedelji mode u Londonu i nastavila tradiciju koju su započeli njeni stariji i iskusniji prethodnici.
Kako je to radila Miuccia Prada
Još 2016. je Miuccia Prada proklamovala: nosimo svilene baletanke. Miu Miu, često nazivan mlađom sestrom Prade jer, na mnogo načina, to je i jeste, kontinuirano i konstantno predstavlja referentnu tačku trendovskog kooridnantnog sistema. Miuccia Prada zamisli, dizajnira i realizuje – ostali prepisuju, barem onaj deo njih koji traži svoje uzorno mesto na radaru mlađe generacije. Već nekoliko sezona unazad, neko od dvoje čeljadi italijanske dizajnerke nalazi se na čelu Lyst Index poretka aktuelnosti.
Međutim, tek je 2022. godina bila presudna. Estetika baleta dobila uobičajeni sufiks -core, i pod tim nazivom već nekoliko sezona cirkuliše digitalnim (i) društvenim medijima, različitim intenzitetom, ali kontinuirano. Drugi dizajneri ponudili su svoju viziju savremenog baleta, ili barem baletske estetike u svakodnevnom stilskom kontekstu. Maison Margiela, odnosno tadašnji njen predvodnik John Galliano, ponudio je edgy varijaciju na temu (pun intended). Simon Porte je za Jacquemus zatim, nespretno doduše, pokušao da realizuje sopstvenu ponudu baletanki neobičnog izgleda, no već tada je njegova relevantnost opala, pa model nije dobio traženu pažnju.
Kako to radi Simone Rocha
Simone Rocha i koleginica joj, britanska dizajnerka turskog porekla sa istoimenim brendom, Dilara Findikoglu poslednji su bastioni sasvim specifičnog talasa unutar savremene londoske škole modnog dizajna. Engleska prestonica poslednjih decenija – zapravo, od uspona panka i Vivienne Westwood koja je njegovo vizuelno i stilsko okrilje etablirala – postala je epicenter buntovničkog, androginog dizajna kakav druge modne prestonice još uvek ne poznaju (ili ne prihvataju).
Ako želite da vidite kako će dominantna modna ideologija izgledati kroz nekoliko godina ili decenija, dovoljno je da prošetate ulicama Londona (tokom Nedelje mode).
Rocha i Fındıkoğlu to razumeju, ali ipak biraju da androgine mode podrede ultrafeminiziranom – ovog puta, međutim, predstavljeno kroz žensku viziju koja ovaj estetski kanon oslobađa uobičajne stigmatizacije. Drugim rečima, samo zato što je roze boje, ima mašnice i skrojeno je od tila, ne znači da je nejako. U tome je, pomalo paradoksalno ili, barem, neočekivano, glasno izražen njihov subverzivni stav prema stereotipizaciji u modnom dizajnu. Ženska i ženstvena moda mora da postoji, ali je treba krojiti po drugačijim pravilima – Simone Rocha je poslednjom kolekcijom, bolje nego li bilo kojom prethodnom, pokazala da to odlično razume. Što biva sve zastupljeniji, to androgin dizajn sve više naliči na mušku modu, suprotno svemu što leži u njegovoj teorijskoj osnovi.
Foto: Instagram, Spotlight Launchmetrics
