Perimenopauza od A do Ž: Sve što treba da znate o periodu koji prethodi menopauzi

Psihološkinja i docentkinja na Fakultetu za medije i komunikacije dr Mina Hagen približava nam tranziciju kroz koju prolaze sve žene, ali o kojoj se u javnosti zna malo ili gotovo ništa, sa ciljem da se lakše nosimo sa poslovnim i životnim izazovima u četrdesetim godinama

Menopauza i karijera – dve reči koje retko srećemo zajedno, u stvarnosti su, zapravo, neraskidivo povezane.

Dok se o menopauzi često govori u kontekstu zdravstvenih promena, njen uticaj na radni život i profesionalne odluke žena još uvek je nedovoljno istražen i priznat.

Pokušaću da, u seriji pitanja i odgovora, približim kako menopauza utiče i može da utiče na poslovno putovanje žene, koji su to izazovi, predrasude ali i strategije koje nam mogu pomoći da se, dok smo u perimenopauzi, neometano bavimo svojom karijerom i kako da je izgradimo na potpuno novim temeljima.

Mogu li karijera i menopauza stajati u istoj rečenici?

Mogu li menopauza i karijera da idu zajedno? Apsolutno. Treba li da sačekamo pedesete da bismo razmišljale o menopauzi? Nikako! I još jedno važno pitanje – da li je žena u pedesetim previše stara za promenu posla ili unapređenje? Naravno da ne!

Da li je menopauza samo „nešto što se dešava u pedesetim”?

Većina žena (njih skoro 70%) ući će u menopauzu između 45. i 55. godine života, dok prosečna starost za tu promenu iznosi 51. godinu. Međutim, neke žene će menopauzu doživeti i ranije – između 40. i 45. godine, što se naziva rana fiziološka menopauza. Iz ugla medicine i statistike, to je i dalje normalno. Zvanično, nakon godinu dana od izostanka spontanog menstrualnog ciklusa ulazimo u menopauzu, a period posle toga naziva se postmenopauza. Menopauza se ne dešava iznenada. Do nje dovodi postepena tranzicija koja traje godinama i naziva se perimenopauza.

Koliko može trajati period perimenopauze?

Perimenopauza obično traje između četiri i sedam godina, ali kod nekih žena ume da potraje i deset. Ako znamo da menopauza može nastupiti već posle četrdesete, a da se perimenopauza odvija godinama pre toga, to znači da, prve simptome menopauzalne tranzicije možemo osetiti već u tridesetim. Informisanje o menopauzi važno je mnogo ranije nego što smo možda mislile. Ukoliko prepoznamo simptome na vreme, možemo da razumemo šta se dešava s našim telom i da biramo na koji način ćemo pristupiti tegobama.

Kako da znamo da smo u perimenopauzi?

Ne postoji test koji će nam sa sigurnošću reći „da, u perimenopauzi si”. Ali naše telo je veoma osetljivo na promene nivoa polnih hormona i reagovaće. Kako? Pojaviće se promene u menstrualnom ciklusu koje ne moraju biti drastične. Vi najbolje znate svoje telo i moći ćete da primetite da „nije kao nekada”. Drugačiji PMS, obilnije krvarenje, oskudnije krvarenje, izmenjena dužina trajanja ciklusa, različit period između dva ciklusa (npr. ciklus ste imali na 28 dana, sada dolazi na 25), neredovan ciklus, intenzitet bolova se promenio…

Ako ste primetili ove promene, da li ste se nekome obratili? Kod ginekologa nas uglavnom pitaju kada je bila poslednja menstruacija, pa pravo pitanje „kako su izgledali vaši ciklusi u periodu između dva pregleda” neretko izostaje. Aplikacije za praćenje ciklusa mogu nam pomoći da lakše uočimo promene i da ih onda i pomenemo tokom pregleda.

Koji su ostali najčešći simptomi koji se javljaju tokom perimenopauze?

Nekada se mislilo da su valunzi (preznojavanje) glavni i najčešći simptom menopauzalne tranzicije koji će imati 75% žena. Rezultati novih istraživanja, poput onog koji je objavila aplikacija Zoe, izvedenog na više od 73.000 žena, kažu da su tri najčešća simptoma:

1) pojačan umor (93,5%);

2) iritabilnost (88,4%);

3) problemi sa koncentracijom i pamćenjem (86,8%), dok su valunzi jedan od ređih simptoma (50,6%).

Istovremeno, žene starije od 40 godina predstavljaju najbrže rastuću demografsku podgrupu radne snage na globalnom nivou. U Srbiji, broj zaposlenih žena u uzrastu od 40 do 65 godina iznosi 740.100, što čini 57% ukupne aktivne ženske radne snage (Istraživanje radne snage, Republički zavod za statistiku, 2022).

U ovom periodu karijere, ljudi su obično na vrhuncu svog profesionalnog života – najuspešniji, najproduktivniji, najstručniji i najiskusniji. Međutim, kod žena je ovaj period takođe obeležen menopauzalnom tranzicijom, koja može doneti brojne simptome. Ovi simptomi ne utiču samo na opšte blagostanje, već imaju i značajan uticaj na radnu sposobnost. Svaki dan u našoj kliničkoj i savetodavnoj praksi, kao i kroz naš pro bono rad, moj tim i ja slušamo svedočenja žena koje se žale na simptome koji ih često navode da menjaju posao, odustanu od unapređenja, ranije odu u penziju ili potpuno prestanu da rade. Ove promene u životu nisu samo zdravstveni izazov – one su i ozbiljan društveni i ekonomski problem koji zaslužuje veću pažnju i razumevanje.

Simptomi koji najčešće pogađaju žene u Srbiji?

Podaci na većem uzorku nisu postojali do januara 2025, kada smo dr Ljiljana Marina i naš tim želeli da saznamo kako je ženama starijim od 40 godina na poslu. Ispitali smo više od 1.600 žena iz cele Srbije, iz najrazličitijih profesija, od radnica u proizvodnim halama do univerzitetskih profesorki. U pogledu simptoma perimenopauze, učestalost tegoba liči na podatke koje je objavila Zoe:

1) iritabilnost (86%);

2) fizički i mentalni umor (pad koncentracije – 85%);

3) depresivno raspoloženje (77%), dok su valunzi tek na devetom mestu po učestalosti (60%).

Ostali simptomi su: problemi sa spavanjem; bolovi u zglobovima ili mišićima; anksioznost; seksualni problemi; neprijatan osećaj u srcu; problemi sa bešikom; suvoća vagine.

Postoji li veza između simptoma i radne sposobnosti?

Apsolutno. Pri čemu najsnažnija negativna veza postoji između psiholoških simptoma i naše procenjene radne sposobnosti.

Na koji način perimenopauza oblikuje karijerne odluke u Srbiji?

Svaka osma žena razmišljala je o napuštanju posla zbog simptoma perimenopauze, svaka deseta odbila je unapređenje, a svaka petnaesta zaista je dala otkaz. Ovi podaci podsećaju na situaciju u Velikoj Britaniji, gde svaka deseta žena napušta posao zbog simptoma menopauze. Sve veći broj evropskih zemalja prepoznaje ekonomske posledice ovog problema – troškove zapošljavanja i obuke novih zaposlenih, povećana bolovanja – pa uvode politike menopauze na radnom mestu.

Jesmo li razmažene ili nam je zaista potrebno malo podrške?

Čak 65% naših ispitanica smatra da bi im značilo da na poslu imaju dostupne informacije o menopauzi – kroz edukativne brošure, radionice ili pristup ekspertima. Podrška mentalnom zdravlju i otklanjanje stigme takođe su važni faktori.

Kakva je danas korporativna klima u organizacijama?

Bez obzira na to da li je reč o privatnom ili društvenom sektoru, ili o polu nadređene osobe – statistika ostaje ista. Svaka druga žena kaže da poslodavac ne shvata ozbiljno menopauzu. Svaka treća žena smatra da je menopauza i dalje tabu tema na radnom mestu. Svaka šesta žena doživela je komentar od kolege ili nadređenog da simptome koristi kao izgovor za izbegavanje posla.

Da li se edukacija isplati?

Iskustva kompanija u Velikoj Britaniji koje su svojim zaposlenima omogućile pristup edukativnim materijalima govore sama za sebe – veće zadovoljstvo na poslu, manje odsustvovanja i smanjena fluktuacija zaposlenih.

Vreme je da i u Srbiji počnemo da razgovaramo o ovoj temi otvoreno i da podrška menopauzi postane deo korporativne kulture. Svaka žena koja je rođena sa jajnicima proći će kroz peri/menopauzu – to ne možemo da biramo. Ali možemo da odlučimo kakav će biti naš kvalitet života u tom periodu: da se informišemo, zauzmemo za sebe i tražimo podršku.

Da li je menopauza prirodna?

Naravno. Ali prirodna je i smrt – što ne znači da ne treba da težimo dužem i kvalitetnijem životu.

Ilustracija: Slađana Ljubić