Svedočimo događajima koji se prvi put dešavaju u našoj blizini. Nekoliko poslednjih nedelja živimo u konstatnom nemiru i tenziji, razmišljamo o uznemirujućim stvarima o kojima ranije nismo i prilično je izazovno vratiti se svakodnevnim aktivnostima. U jednoj ovakvoj atmosferi, potpuno je normalna pojava intruzivnih, nametljivih ili prisilnih misli. One su neželjene i nepozvane i pojavljuju se neočekivano ugvlavnom bez logičkog sleda za onog koji ih doživljava. One mogu biti uznemirujuće i neprijatne.
Prema Američkom udruženju za anksioznost i depresiju, nametljive opsesivne misli su nehotične i nemaju uticaja na stvarnost ili želje neke osobe. Ljudi ne deluju na osnovu ovih misli, obično ih smatraju šokantnim i neprihvatljivim. Prisilne misli nas iscrpljuju i obično povećavaju uznemirenost. Pokušavamo da analiziramo kako bi našli rešenje problema, a rešenja nema i olakšanje koje bi rešenje trebalo da donese izostaje. Uznemirenost se javlja tako što neuspevamo da obustavimo prisilne misli.
Iako su prisilne misli veoma neprijatne i uznemirujuće i iako sa sobom nose strah da ćemo poludeti prisilne misli ne vode u ludilo i zapravo su prilično bezopasne. Ipak postoje neke alatke koje nam mogu olakšati način nošenja sa njima.
PRIZNAJTE ŠTA MISLITE
Ako se borite sa neželjenim nametljivim mislima, vaš prvi instinkt bi mogao da bude ignorisanje. Nažalost, pokušaj suzbijanja negativnih misli zapravo ih može pogoršati. Umesto da pokušavate da sprečite svoje misli, trebalo bi da ih dopustite. Jednom kada se obratite mislima, možda ćete otkriti da one nestaju. Priznavanje svojih misli ne znači da se morate zadržati na njima. Kada se pojavi neželjena misao, pokušajte da je prihvatite i nastavite dalje. Ako možete da smanjite stres koje vaše misli izazivaju, možete smanjiti njihov uticaj na život.
PREPOZNAJTE OBRASCE
Naučiti da zaustavite opsesivne misli podrazumeva da prvo prepoznate štetne misaone obrasce. Zatim, povećavajući svest o opsesivnom razmišljanju, možete pronaći bolje načine da se nosite sa mislima kako se pojave. Poradite na tome kako reagujete kada otkrijete da razmišljate opsesivno ili da se upuštate u kompulzije. Na primer, umesto da pokušavate da odgurnete misli, obratite im se tako što ćete ih zapisati. Pokušajte da razmislite šta ih je pokrenulo. Razumevanje i priznavanje okidača može biti jako delotvoreno u njihovom suzbijanju.
MEDITACIJA I SVESNOST
Misli nisu inherentno štetne, ali prisilne misli mogu nekad izazvati ozbiljnu anksioznost i uznemirenost. Svesnost je praksa koja vam pomaže da prihvatite ova stanja i osećanja. Čak i ako ne možete da kontrolišete misli, svesnost vam može pomoći da se nosite sa emocijama. Postoji mnogo načina da se praktikuje svesnost, ali meditacija svesnosti može biti korisna kada se borite sa nametljivim mislima ili razmišljanjem. Meditacija ima smirujući efekat, a studije pokazuju da pažljivost može smanjiti negativne odgovore na neprijatne misli ili slike. Možete da vežbate meditaciju svesnosti bilo gde – bilo kod kuće, na poslu ili napolju sa prijateljima. Kada se pojave opsesivne misli, dajte sebi nekoliko minuta za meditaciju. Dišite duboko, fokusirajte se na dah i prihvatite svoje misli bez osuđivanja.
PSIHOTERAPIJA
Iako svi imaju neželjene misli u jednom ili drugom trenutku, razmislite o tome da se obratite za pomoć ako je opsesivno razmišljanje nešto sa čime se borite često. Ove misli mogu biti simptomi anksioznosti, depresijw ili opsesivno-kompulzivnog poremećaja.
Stručnjak za mentalno zdravlje može vam pomoći da razumete šta uzrokuje vaše neželjene misli kako biste mogli da dobijete pomoć koja vam je potrebna. Pored toga, terapeut vam može pomoći da razvijete mehanizme suočavanja koji će učiniti vaše misli lakšim za upravljanje. Vaši misaoni obrasci mogu se činiti nepobedivim, ali u terapiji možete pronaći načine da ih sprečite da vam preuzmu život.