Gotovo svakodnevno oko sebe vidimo ili čujemo nešto što se tiče klimatskih promena, ekologije, održivosti, poslednjih poziva na buđenje i preduzimanje akcije dok “ne bude kasno”. Pitanje zaštite životne sredine ne da je goruće, nego se ono više uopšte ne treba ni postavljati. Ono što je, pak, potrebno uraditi jeste na njega najzad dati odgovor. Odgovor koji će početi od nas, od vas, jer “slogan” koji smo učili u školi “misli globalno, deluj lokalno” nikada nije zvučao istinitije i ispravnije.
KLIMATSKE PROMENE I HRANA
Možda je teško zamisliti da hrana u kojoj najviše uživamo zapravo može biti loša po naše okruženje. Tužna, ali i dalje – istina. Sa druge strane, klimatske promene takođe mogu da “uzvrate udarac”.
Proizvodnja hrane utiče na klimatske promene kroz emisiju štetnih gasova koji doprinose globalnom zagrevanju, zatim ogromnu potrošnju energije kroz korišćenje fosilnih goriva, pa i kroz aktivnosti kao što je krčenje šuma radi stvaranja poljoprivrednih površina čime se smanjuje mogućnost apsorpcije ugljen-dioksida iz atmosfere.
Posledično, klimatske promene ograničavaju proizvodnju hrane. Kako? Tako što, između ostalog, suše, poplave i oluje negativno utiču na poljoprivredne prinose. Porast temperatura, takođe, smanjuje prinose i utiče na kvalitet hrane, jer toplija klima olakšava širenje štetočina.
Dobra vest je da je moguće učiniti odnos između hrane i naše sredine manje toksičnim i to težnjom ka održivoj poljoprivredi, podsticanjem lokalne proizvodnje i, naravno, promenama u samoj ishrani odnosno negovanju koncepta osvešćene ishrane.
Ipak, trebalo bi da imamo u vidu i sledeće…
NAJČEŠĆI MITOVI I ŠTA JE ZAPRAVO ISTINA?
Govoreći o ovako osetljivim temama, lako je otići u jednu ili drugu krajnost a, znamo već, istina je uvek negde između. Zato, budimo obazrivi i napravimo balans.
Kada je reč o lokalnoj proizvodnji, fokus treba da bude na načinu na koji se hrana proizvodi, posebno u pogledu korišćenja pesticida, đubriva, navodnjavanja…
Osim toga, smanjenje emisija gasova staklene bašte nikako ne sme da bude jedini cilj. Ukoliko su neke promene već neizbežne, trebalo bi usmeriti napore ka razvoju otpornijih sorti useva, poboljšanju sistema navodnjavanja, te zaštiti zemljišta od degradacije.
PRIMERI DOBRE PRAKSE
Ako ste se ikada zapitali da li je moguće ostvariti makar delić ovakvih zamisli, odgovor je potvrdan. Postoji mnogo kompanija koje uveliko preduzimaju značajne korake ka održivijim praksama, te inicijative koje podržavaju zaštitu životne sredine. Među njima je i Lidl.
Nemački lanac supermarketa radi postavio je sledeće ciljeve: smanjenje upotrebe plastike (30%), povećanje prosečnog udela reciklata (25%), maksimalna reciklabilnost ambalaže (100%) sve do 2025. godine. Čak je delom i papir koji koriste za različite reklamne materijale iz održivih izvora.
Posebna pažnja usmerava se i na energetsku efikasnost kroz ulaganja u energetski efikasne prodavnice i distributivne centre, korišćenje LED rasvete, energetski efikasnih rashladnih sistema i solarnih panela koji time pružaju energiju bez opterećenja dostupne mreže energije u zemlji.
U svojoj ponudi Lidl okuplja proizvode sa ekološkim sertifikatima kao što su Fairtrade, Rainforest Alliance i MSC (Marine Stewardship Council) za održivo ribarstvo, brojne lokalne, ekološke i organske proizvode najvišeg kvaliteta.
Dalje, Lidl optimizuje svoje logističke procese kako bi smanjio emisiju ugljen-dioksida kroz optimizaciju ruta za dostavu; radi na smanjenju otpada u svim fazama poslovanja, od distributivnih centara do prodavnica. Kompanije je posvećena tome da hrana ne završi na deponijama , već je u najvećoj meri zbrinjava tako što je preda na dalju preradu u bio gas.
Ono što je, pak, možda i najvažnije jeste dalje širenje svesti o važnosti ovakvih inicijativa. Lidl, tako, informiše svoje kupce o održivim praksama i podstiče ih na odgovorno ponašanje prema životnoj sredini, dok istovremeno sarađuje sa nevladinim organizacijama i drugim partnerima na projektima zaštite životne sredine i održivosti kako bi, idealno, pozitivne promene zaista krenule od svakoga od nas.
Organska poljoprivreda smanjuje upotrebu pesticida što čuva biodiverzitet, ali budući da su prinosi organske poljoprivrede često niži, možda će nam biti potrebno više zemlje za proizvodnju iste količine hrane. Ovakvu prepreku je potrebno uočiti i na adekvatan način premostiti.
KOJA JE NAŠA ULOGA U SVEMU OVOME?
Prvi korak ka osvešćenom i odgovornom ponašanju uvek je edukacija. Šta dalje?
Naravno da se niko od nas ne može meriti sa velikim sistemima, ali naša veličina možda baš i leži u tome što nismo veliki. Radeći (za nas možda) malo i inspirišući ljude oko sebe da rade isto, ono “bolje sutra” sa početka teksta možda i nije tako nedostižno.
Ukoliko želite da pratite koncept osvešćene ishrane, najpre pokušajte da smanjite otpad od hrane – planirajte obroke unapred kako biste kupovali samo ono što vam je zaista potrebno, koristite ostatke hrane za pripremu novih obroka, a ukoliko imate mogućnost, kompostirajte organski otpad kako biste smanjili količinu hrane koja završava na deponijama.
Potrudite se da kupujete održive proizvode, odnosno, sezonske i lokalne proizvode, kao i one koji su proizvedeni bez upotrebe sintetičkih pesticida i đubriva. Pokušajte da bazirate svoju ishranu na biljnim obrocima kako biste smanjili potrošnju mesa čija proizvodnja ima veći ekološki uticaj. Naravno, ne morate se sasvim odreći mesa, ali u tom slučaju birajte proizvode iz održivih izvora, kao što su organski ili lokalni proizvođači. Kad god je moguće, neka vaš izbor budu proizvodi sa ekološkim i održivim sertifikatima kao što su Fairtrade, Rainforest Alliance, MSC i drugi.
Naš zadatak odnosi se na to da pokušamo da promenimo navike koje se tiči našeg dnosa prema hrani i ishrani. Na svakodnevnom nivou, to znači više zdravijih proizvoda na biljnoj bazi, integralnih i onih sa manje šećera i soli.
Dalje, pokušajte da smanjite potrošnju energije u svom domu, naročito prilikom kuvanja i skladištenja hrane. Koristite manje vode kada perete voće i povrće, a tu vodu potom iskoristite za zalivanje biljaka. Izbegavajte korišćenje jednokratne plastike i birajte proizvode sa minimalnom ambalažom ili pakovane u ekološki prihvatljive materijale.
I naravno, budite primer. Budite primer da je moguće, bez mnogo truda i odricanja, činiti bolje za sebe, za druge, za sredinu. I, ako je baš potrebno, hajde da ni ne govorimo o nečemu apstraktnom kao što je planeta – hajde da govorimo o tome da ovakvi postupci doprinose vašem zdravijem i kvalitetnijem životu.
OSTALE PRIČE IZ SERIJALA HRANA ZA BOLJE SUTRA POGLEDAJTE OVDE.
Tekst i foto: BURO. Promo
