Čekala me je u Supetru u nekom kafiću na rivi. Sve je izgledalo kao tipično jutro na ostrvu Brač pred kraj sezone, glasovi lokalaca izmešani u žamoru, umorni kelneri i još samo jedna kafa u moru zaprljanih šoljica.
Ona sedi sama za stolom, vidim joj zadovoljno lice i mali smešak dok čita poeziju Domagoja Rogulja. Nas dve se ne poznajemo, ali čitamo medjusobno naše radove, ja njene fotografije, ona moje priče. U međuvremenu, nalazimo se spontano i ne znajući jedna za drugu, na istoj frekvenciji nedeljom ujutru na Gistro FM kanalu… slušamo i čitamo Skoču. Danas pričamo o njemu kao da nam je najbolji drug i poznajemo ga decenijama. Brigita u Splitu i ja u Beogradu ili na bilo kom drugom kraju sveta.
Ona ima nežnost
prema prirodi i ljudima,
kao da je napravljena od
najfinijih materijala
koji mirišu na limun
i pomorandže.
Naizgled je stidljiva. Na fotkama krije lice, kosom, šakom ili senkom. Ah, senke su joj najbolje drugarice, voli da se igra s njima i da ih traži strpljivo, u raznim skrivenim uglovima. Brigita je ljubitelj analognog sveta na fotografijama, zbog njihove nepredvidljivosti i tajne. Zbog čekanja i otkrivanja.
Brač je mesto prepuno iznenađenja
Krenule smo u avanturu, lepo nam je i radujemo se kao deca. Brač je mesto prepuno iznenađenja, obično u brdima gde niko ne želi da se gubi i luta po uskim cestama. Nas dve danas nešto tražimo, možda jedna drugu, kroz beli kamen i bračke miomirise.
Stale smo u selu Donji Humac u brdovitom delu Brača. Tu smo upoznale deo radova umetničke porodice Jakšić. Galerija je magičan prostor u kom svoja umetnička dela izlažu članovi porodice: ručno radjen nakit od obrađenog srebra i poludragog kamenja dizajnerke Ide Stipčić Jakšić, kamene skulpture akademskog skulptora Lovre Jakšića i slike i kamene skulpture Dine Jakšić Pavasović. U galeriji se nalaze i dizajnerski kameni radovi Dražena Jakšića i njegove skulptorske radionice.
Brigita se šunja okolo, okreće se oko skulptura i izloženih eksponata, traži zrake sunca i njegove tragove na mermernom podu i stopalima. Naš šapat se meša sa zrikavcima, zatim dolazi duga tišina kao odmor od misli i unutrašnjih dijaloga. Ona mi prija kao neki deo mene koji je napokon izašao i polako me zavodi lakoćom i poverenjem.
Iza galerije je radionica, u koju ulazimo na prstima, bešumno, da nas niko ne vidi i ne čuje. Kao da ćemo probuditi usnula lica na skulpturama ili prekinuti njihov razgovor.
U posebnoj radionici Ida Jakšić pravi nakit od izabranog kamenja iz celog sveta. Žao mi je što je nisam upoznala, ali kao da jesam. Kamenje ima svoju priču i ako uzmete u ruku bilo koji od ovih posebnih uzoraka, osetićete njihovu snagu. Ida je žena kojoj je kreacija kostima donela snažnu prepoznatljivost u svetu dizajna i mode. Dugo godina je radila sa Josipom Lisac i bila njen modni guru.
U kolima je trista stepeni,
ali mi jurimo ka
Klesarskoj školi u Pučišćima
na drugom delu ostrva.
Ida zaslužuje posebnu priču ili roman, do tada, predlažem da istražite kako je izgledala njena revija “Odića mojega krša” na Braču 1996.god, gde je odeća pravljena od lavande, žalfije, kapra i žukve.
Idemo dalje. Vozimo se kroz ostrvo. Toplotni val je i dalje na snazi, u kolima je trista stepeni ali mi jurimo ka Klesarskoj školi u Pučišćima na drugom delu ostrva.
Ova škola je jedina u ovom delu Europe koja još od 1909.godine izučava obradu kamena starorimskim ručnim alatima, obrazuje i odgaja buduće majstore skulpture.
Ne znam da li je od vrućine ili beline kamena u podne, ali mi se čini da su mi sve slike blago blurovane. Škola izgleda kao muzej, ona je i sama umetničko delo od kamena koji prži pogled. Ðaci su na raspustu, škola je prazna ali je zato njihova radionica puna nedovršenih radova koji čekaju svoje male majstore da dovrše priču. Brigita je svuda oko mene, traži nešto iza objektiva, ona je pronalazač i skulptor ovog našeg dana.
Prašnjave kao da smo i same radile ove radove od kamena, provlačimo se pažljivo kroz njihove nove živote i odmaramo oči kroz otvore rozete i njegove senke. Napolju se ljuljuškaju čamci, prodje po neki biciklista kao da je zalutao u ovo vreme fjake kada se treba odmarati u zatamnjenoj sobi.
Ovde pada klapa, napraviću pauzu do sledeće priče jer naš obilazak Brača nije ovde stao i mnogo toga nam se još desilo dok se uveče nismo rastale u Supetru odakle se Brigita vratila kući u Split a ja produžila do Milne gde me je čekao katamaran za Vis.
Odmorite se, sunce je prejako i brački kamen zna da omađija od beline. Čekamo da se razviju fotografije i kao u onom Kurosavinom filmu vidimo šta se ustvari desilo, a šta smo izmislili ludi od leta i vrućine.
p.s slušajte Gistro FM, epizodu Hot in the Shade gde je Skoča izabrao muziku za ovo leto: Iron & Wine, Majls Dejvis, Branko Mataja, Ričard Holi, Gabi Novak, Belle & Sebastian, The Magnetic Fields, Lambchop, Tauns Van Zant, Li Hejzelvud, Lalo Šifrin, Phoenix i još mnoge druge.
Fotografije: Brigita Ercegović @brigita
Piše: Nataša Nikodijević Savin www.myjourney.rs, @myjourney.rs, @natasa_nick
