Organska hrana već godinama zauzima značajno mesto u diskursu o zdravoj ishrani. Međutim, i dalje se nameće jedno ključno pitanje: da li je organska hrana zaista kvalitetnija ili je reč o marketinškom triku koji samo opravdava visoke cene? Iako se organski proizvodi često predstavljaju kao sinonim za zdravlje, kvalitet i odgovorno ponašanje prema proizvodu – realnost je daleko složenija.
Šta zapravo znači „organska hrana“?
Da bismo odgovorili na ovo pitanje, važno je prvo razjasniti šta tačno podrazumeva organska hrana.
Organski proizvodi su oni koji su – proizvedeni bez upotrebe sintetičkih pesticida, herbicida, genetski modifikovanih organizama (GMO) i veštačkih đubriva. U uzgoju životinja, organska proizvodnja podrazumeva – izbegavanje upotrebe antibiotika i hormona rasta, uz poseban fokus na humane uslove uzgoja.
Ovi standardi su strogo regulisani, i u većini zemalja postoji sertifikacija koja garantuje da je proizvod organski.
Na prvi pogled, ovo zvuči idealno, ali važno je sagledati kako ovakva proizvodnja zaista utiče na kvalitet hrane i na naše zdravlje.
Nutritivna vrednost
Istraživanja o nutritivnim razlikama između organske i konvencionalne hrane donose podeljene rezultate.
Dok neka istraživanja objavljena u medijima sugerišu da organski proizvodi sadrže više određenih mikronutrijenata, kao što su vitamin C, cink i gvožđe. Takođe, organske biljke često sadrže više antioksidanata, koji su ključni u borbi protiv slobodnih radikala i mogu pomoći u prevenciji mnogih hroničnih bolesti.
Međutim, postoje druge studije, svima dostupne, koje nisu našle značajne razlike u nutritivnom profilu između organskih i konvencionalnih proizvoda.
Na primer, istraživanje koje je sproveo Stanford University 2012. godine pokazalo je da su razlike u vitaminima i mineralima minimalne – dok su prednosti organske hrane uglavnom vezane za niži nivo pesticida. Da li to opravdava drastično višu cenu? Na individualcima je da procene.
Ključna prednost organske hrane
Jedna od najistaknutijih prednosti organske hrane je odsustvo, gore već pomenutih, sintetičkih pesticida.
Studije su potvrdile da konvencionalna hrana često sadrži rezidue pesticida, koji mogu imati negativne efekte na zdravlje, posebno kod dugoročne izloženosti. Ipak, važno je napomenuti da su nivo pesticida u konvencionalnoj hrani u većini slučajeva daleko ispod dozvoljenih granica, pa je – njihovo delovanje uglavnom minimalno.
Organska hrana, s druge strane – nije potpuno lišena pesticida – samo se koriste prirodne alternative, poput bakarnog sulfata ili piretrina, koji i sami mogu imati štetne efekte ako se prekomerno koriste.
Iako su prirodni pesticidi manje štetni, činjenica da su prisutni baca senku na čestu percepciju da je organska hrana u potpunosti „čista.“
Da li organsko zaista čuva planetu
Jedan od glavnih razloga zašto mnogi potrošači biraju organsku hranu jeste njen ekološki aspekt.
Organska poljoprivreda promoviše očuvanje zemljišta, smanjuje zagađenje voda i koristi metode koje su održivije na duge staze. Međutim – organski uzgoj često zahteva više zemljišta i resursa za proizvodnju iste količine hrane – što dovodi do pitanja o tome da li je ovakav sistem dugoročno održiv, naročito kada je reč o globalnim potrebama za hranom.
S druge strane, konvencionalna poljoprivreda, sa svojim visokim prinosima, nudi mogućnost da se proizvede više hrane na manjoj površini, ali po cenu veće upotrebe hemikalija i degradacije zemljišta.
Ovo znači da je dilema između organskog i konvencionalnog kompleksna, jer se i ekološka održivost mora sagledavati iz više uglova.
Da li je organsko ukusnije
Jedan od glavnih argumenata zagovornika organske hrane jeste njen superioran ukus.
Mnogo potrošača tvrdi da organski proizvodi imaju bogatiji, prirodniji ukus i bolju teksturu. Ipak, ukus je veoma subjektivan i može biti pod uticajem različitih faktora, uključujući: svežinu i način na koji je proizvod transportovan i skladišten.
Organski proizvodi se često uzgajaju u manjim količinama, što može značiti da su svežiji i da su ubrani u optimalnom trenutku sazrevanja. Nasuprot tome, konvencionalna hrana je često tretirana kako bi izdržala dug transport, što može negativno uticati na ukus i teksturu.
Jedna od glavnih prepreka za mnoge potrošače kada je u pitanju organska hrana jeste njena visoka cena. Organski proizvodi su u proseku skuplji od konvencionalnih, zbog viših troškova proizvodnje i nižih prinosa. Pitanje je – da li viša cena opravdava ono što organska hrana nudi.
Danas gde sve veći broj ljudi nema pristup ni osnovnim namirnicama, nameće pitanje etičnosti insistiranja na organskoj ishrani kao jedinom zdravom izboru.
Zaključak?
Organska hrana nesumnjivo ima svoje prednosti, posebno kada je reč o nižem nivou pesticida i potencijalno višim koncentracijama određenih nutrijenata.
Međutim, tvrdnje da je organska hrana značajno nutritivno superiornija od konvencionalne nisu uvek podržane čvrstim naučnim dokazima. Takođe, ekološki benefiti organske proizvodnje dolaze sa svojim izazovima, a viša cena može biti značajna prepreka za većinu potrošača.
U krajnjoj liniji, izbor između organskog i konvencionalnog dolazi do ličnih preferencija i vrednosti.
Da li organska hrana zaista nudi viši kvalitet? Možda u nekim aspektima, ali krajnja odluka ostaje na svakom pojedincu. Važno je samo biti upućen u realno stanje stvari, a na proizvođačima je da jasno i iskreno komuniciraju prednosti svojih proizvoda bez obmana.
Foto: Pinterest
