Povezano
Sean Baker, majstor margina i skrivenih priča američkog društva, vraća se sa filmom Anora. Ovog puta nas vodi u priču koja je podjednako šarena koliko i opasna, o ljubavi između devojke iz Brooklyna i ruskog naslednika oligarhije. Ali nemojte očekivati konvencionalnu romansu, jer Sean Baker ne barata terminima konvecionalnog – Anora je film o tome šta se dešava kad se snovi sukobe s realnošću, kad se ljubav uplete u mrežu bogatstva, moći i očekivanja.
Anora „Ani“ Mikheeva (sjajna Mikey Madison) nije tipična junakinja romantičnih priča. Ona je oštra, hrabra i na neki način večiti sanjar, ali ne sanjar iz bajki, već neko ko se hvata u koštac s opasnostima. Njena veza s Ivanom „Vanyom“ Zakharovim (Mark Eydelshteyn), sinom ruskog oligarha, počinje kao transakcija – i to ne u maniru moralizatorske pripovesti, već kao iskren odraz savremene ekonomije ljubavi. Ali ubrzo, njihova privlačnost nadjačava očekivanja i stari aranžman se ruši, vodeći ih ka impulzivnom braku u Las Vegasu. Naravno, ova ljubav je sve samo ne laka. Ivanovi roditelji, hladni i izračunati u svojoj logici moći, šalju „ljude“ da ovaj brak okončaju, kao da je ljubav samo smetnja na putu njihovih ambicija.
Baker ovde igra na poznat teren sa svojim osebujnim stilom: socijalna stvarnost, rubne figure društva i momenti napetog humora. Ali, za razliku od filmova kao što su The Florida Project ili Red Rocket, Anora ima drugačiji puls. Umesto sirove brutalnosti ili oštrog osvrta na društvenu nepravdu, ovde je prisutan element suptilnog humora i neobičnog romantizma. Možda Baker testira granice svoje prepoznatljive estetike; umesto razoružavajuće direktnosti, Anora se poigrava niansama i pokazuje jednu delikatniju stranu režisera.
Kritika, naravno, nije propustila priliku da ospori ovaj film, da ga proglasi slabijim u odnosu na prethodna Bakerova ostvarenja. „Manje drsko“, kažu, „nedovoljno oštro“, komentarišu. Ali možda ovde leži ključno nerazumevanje – Anora nije toliko ispovest o društvenim ožiljcima, koliko je priča o ljubavi kao borbi. Mikey Madison, koja donosi Ani taj spoj ranjivosti i odlučnosti, daje filmu potrebnu energiju, dok Baker nudi jedan pažljiv, gotovo suzdržan pogled na ljubavne igre u svetu u kom moć lako postaje valuta za potčinjavanje.
Na kraju, Anora je, u svojoj srži, priča o preživljavanju u svetu gde su granice nejasne, a moralna pravila labilna. I dok se vrtimo kroz niz nepredvidivih situacija i sukoba interesa, jedno ostaje jasno: Sean Baker još uvek ima mnogo toga da kaže, samo ovoga puta – kroz složeniju, suptilniju, a možda i ljudskiju priču.
Film Anora premijerno je prikazan na svečanom otvaranju 20. festivala Slobodna zona.
Foto: Slobodna zona