Film kojem su najduže aplaudirali u istoriji Kanskog festivala slavi 20 godina

Mračna fantazija Giljerma del Tora, film Pan’s Labyrinth, premijerno je prikazana na filmskom festivalu u Kanu 2006. godine, gde je ispraćen stajaćim ovacijama koje su trajale 22 minuta.

Dve decenije godina kasnije i dalje drži rekord za najduži aplauz u istoriji Kana. Smešten u Španiju 1944. godine, Pan’s Labyrinth prati devojčicu (Ivana Bakero) koja veruje da je reinkarnacija princeze iz podzemnog sveta.

Kako sve dublje zalazi u svet fantazije, ona se sve više udaljava od ljudskog sveta. Del Toro je bio nominovan za Oskara za najbolji originalni scenario i najbolji međunarodni film, dok je Pan’s Labyrinth osvojio Oskare za najbolju fotografiju, najbolju scenografiju i najbolju šminku.

U razgovoru za Reuters, Del Toro je izjavio da su 22-minutne ovacije koje je ostvarenje na španskom jeziku dobilo pre 20 godina izazvale „nalet ljudskih emocija“.

„Alfonso Kuaron je bio tamo sa mnom jer smo zajedno producirali film i rekao je: ’Pusti (emocije) unutra, čoveče. Nisam baš dobar u primanju pohvala, a on mi je rekao: ’Pusti to unutra, dopusti ljubavi da uđe‘, i ja sam to tako i doživeo“, prisetio se Del Toro u utorak.

Iako Pan’s Labyrinth te godine nije osvojio glavnu nagradu, Zlatnu palmu, Del Toro je kasnije, 2018. godine, osvojio Oskara za najbolji film za svoju ljubavnu priču o čoveku-ribi The Shape of Water.

Prisećamo se zašto je Pan’s Labyrinth značajan u istoriji kinematografije.

Film o detinjstvu pod terorom

Pan’s Labyrinth, koji je sada digitalno remasterizovan, smešten je u Španiju pod Frankovom diktaturom i prati devojčicu koju magični faun navodi da ispuni tri opasna zadatka, dok se ona istovremeno bori sa bolesnom trudnom majkom i okrutnim očuhom, vojnim oficirom.

Koncept za Pan’s Labyrinth nastao je kada je Del Toro bio na kreativnoj prekretnici nakon napada na kule bliznakinje u Njujorku 11. septembra.

„Osećao sam se zaista nezaštićeno“, rekao je i počeo da se pita koja je uloga pripovedača u takvoj situaciji.

„Mislio sam da bi bilo veoma zanimljivo suočiti čoveka od autoriteta, kapetana, sa magijom – nečim što deluje imaginarno, dok su istovremeno i njegove sopstvene predstave o tome šta je ispravno, a šta pogrešno, takođe imaginarne“, dodao je on.

Ovaj kultni klasik, koji će biti prikazivan i u 3D formatu, trebalo bi da se ponovo pojavi u bioskopima kasnije ove godine.

Del Torovo vizuelno umeće je izvanredno. Paleta boja u filmu smenjuje se između hladnih, metalik-plavih tonova ratnih scena i toplih, zlatnih nijansi podzemnog sveta. Sam taj kontrast postaje emocionalni jezik: stvarnost guši, mašta sija.

Uspavanka koja se ponavlja, na početku, u sredini i na kraju, postaje otkucaj srca filma. Počinje kao pesma iznad kolevke, a završava se kao tužbalica.

Kako piše Dial M for Movie, jedan od najupečatljivijih aspekata filma Pan’s Labyrinth je njegov nasilni realizam. Za film koji izgleda i ostavlja utisak bajke, brutalnost je gotovo nepodnošljiva: pucnjave, mučenje, krv, bol. Na prvi pogled to deluje preterano, ali je možda upravo u tome poenta.

Detinjstvo nikada ne bi trebalo da koegzistira sa takvim užasom, a ipak toliko dece odrasta okruženo ratom, strahom, porodičnom surovosti, tišinom.

Sudaranje bajke i fašizma odražava ono što se dešava unutar deteta primoranog da prerano odraste. Mašta i trauma se stapaju, stvarajući nadrealni pejzaž u kojem magija i nasilje udišu isti vazduh. Film precizno prikazuje kakav je osećaj biti dete pod terorom.

Pan’s Labyrinth nije priča o čudovištima, već o krhkoj moći mašte u trenutku kada nevinost postane njena poslednja odbrana.

Del Toro iskustvo prikazivanja filma Stivenu Kingu naziva svojim „Oskarom“. Otputovao je u Mejn, noseći filmske trake, kako bi ga pokazao piscu koga je odmalena poštovao.

„Pale Man ga je naterao da se pošteno vrpolji od nelagode“, kaže Del Toro.

U Pan’s Labyrinth postoje skrivene, večne sile pod zemljom koje nadživljavaju zla koja gaze površinom. U svetu postoji magija, ali morate znati gde da je potražite. Dve decenije kasnije, Del Toro i dalje veruje u to.

„Iskusio sam to u stvarnom svetu. Ali uviđam da, kada se vaša volja uskladi sa životnim tokom kosmosa, vidite neverovatne stvari koje se dešavaju. Kada plivate uzvodno, protiv tog toka, stvari kreću po zlu“, rekao je režiser za AP.

Uz podršku partnera Cockta, IZIPIZI, Plazma Rolsi i MCF Megacom Film Srbija, BURO. Srbija i ove godine donosi ekskluzivne priče sa 79. Filmskog festivala u Kanu. 

Naslovna fotografija: Profimedia