BURO. o novom albumu „Odiseja u nemiru“ grupe Bohemija

Teško je isključiti se. Ako se isključiš sada ili bilo kada, u ovom odsudnom trenutku, neće te oprati ni Dunav ni Sava.

Ako se isključiš sada, biće ti beskrajno krivo što si propustio nešto važno, što toga nisi bio deo. Naravno, sve je uzalud ako sve to ne ovekovečiš na mrežama. Neki ljudi mojih (50+) godina uspevaju da održe taj tempo. Da isprate sve, stignu svuda, to zabeleže i „okače“. Meni je povremeno potreban predah. Ne pravdam se, samo sam iskren.

Moram nekad na kratko da se isključim, da pokušam da se distanciram i vratim onome što me uvek spašavalo od vaskolikog zla – slušanju muzike. 

Niški sastav Bohemija ima isceliteljski momenat. Jedan od retkih srpskih bendova koji muzikom komunicira na nekim, za naše uslove, vanserijskim nivoima.

Njihov novi, četvrti studijski album zove se „Odiseja u nemiru“ (Pop Depresija). Nazivom je rečeno baš sve. Nemiru smo izloženi konstantno. Zebnja i briga nam okupiraju pažnju. Kroz jedanaest pesama Janko Džambas, poput predvodnika putujuće trupe, pred sebe je postavio zadatak da nam priredi program koji će nas rasteretiti u vremenu sve manje naklonjenom tome.

Album „Odiseja u nemiru“ je umirujuće uznemirujuć. Bohemija je jedini bend u Srbiji koji ovakve narative, harmonske kolaže, muzičke i aranžmanski kompleksne recitale epskih razmera uspeva da iznese perfektno, emotivno i upečatljivo.

Neke mantre na ovom albumu rezonuju sa duhovnošću crkvenih horova, a neke su refleksija nadrealne i bizarne stvarnosti. Bohemija im se tada smeje u lice crpeći iz takvog stava snagu, stremeći ka boljem sutra. U muzici ove grupe snažni su odjeci Betalesa, Beach Boysa, Pink Floyda a najviše bendova kao što su Arcade Fire i Wilco. Svako slušanje donosi novo čitanje. 

Objavljivanjem debitantskog albuma, 2017. godine, bilo je jasno da je reč o bendu koji je delovao kao anomalija na srpskoj rokenrol sceni. Njihova zvučno apstraktna pojava, odavala je utisak bleska za jednu sezonu. Svakim narednim izdanjem postajalo je jasnije da je reč o skupini koja baštini neke davno zanemarene vrednosti rokenrola.

Bohemija koristi sve svoje resurse (ljudske, instrumentalne i vokalne), kako bi publici/svetu podarila najbolje od svojih umetničkih veština. Nekad je to samo duhovita fraza, nekada cela pesma, nekada vrtoglavi rifovi, skladno višeglasje ili neočekivana promena tempa. 

„Odiseja u nemiru“ vas vodi na muzičko psihodelično putovanje, tokom kog će te osetiti uzbuđenje i olakšanje. Osećaj zadovoljstva je neminovnost. Kao da je odjednom sve stalo. Kao da ste dobro i da je sve dobro. Pred vama je album koji poseduje terapeutske moći i izuzetnu snagu da nam ukaže na veličanstvenost dobrote.

Neko će sigurno reći da je tolika doza optimizma previše…

Ipak, neke pesme su pune neobuzdane nade. Neki ljudi polažu malo više nade u svet. Divno je što su baš takvi. Što ne posustaju. Možda je vreme ja da ih baš u tome sledimo.

I to činimo poslednjih meseci, zar ne? 

„Pogledaj se; Prati put ko da si slep; Bez skice 

Promeni se; Pa promeni ceo svet; Kroz sebe“

Foto: Promo