RELJA POPOVIĆ INTERVJU: Teme i okolnosti se menjaju, ali potreba da se izrazim kroz muziku ostaje

Negde između lične istorije i kolektivne melanholije nalazi se ključ za razumevanje poslednjeg albuma Relje Popovića, „Hotel Jugoslavija„. Iako naslov upućuje na poznato beogradsko zdanje, u njegovim pesmama sve je mnogo ličnije i emotivnije – peva o suočavanju sa sopstvenim demonima, borbama, preispitivanjima. Zvuk je savremen, ali su teme večne: o odrastanju, gubicima, praštanju i potrazi za smislom. Muzičar više ne igra uloge, ovog puta staje pred publiku potpuno ogoljen – ne skrivajući ništa.

Iako nas najviše zanima kad će da se vrati glumi – oduševljeni njegovim ulogama u filmovima „Ordinary People“ Vlade Perišića, „Parada“ Srđana Dragojevića i „Videoteka“ Luke Bursaća verujemo da ima još mnogo toga da da u profesiji za koju se školovao, intervju ipak započinjemo pričom o strasti koja se nije ugasila preko dvadeset godina – muzike.

BURO. Naslov tvog novog albuma „Hotel Jugoslavija“ daje jasnu asocijaciju na mesto. Možeš li da nam otkriješ šta za tebe predstavlja hotel Jugoslavija – kakve asocijacije budi i kakav značaj ima u tvojoj ličnoj istoriji?

Relja: Kako album preispituje moje dileme, strahove i traume vezane za prošlost – i vrlo je ličan – znao sam da i naslov mora da nosi snažno lično značenje. Kada smo došli do ideje da se zove „Hotel Jugoslavija“, bio sam srećan jer to nije samo moje lično mesto – njegova istorija i lokacija su mi važni, ali imaju i širi društveni kontekst. Ljudi, ako nisu lenji, mogu da u njemu prepoznaju nešto svoje.

Ceo album je suočavanje sa činjenicom da ništa nije večno. U tom smislu, Hotel Jugoslavija je savršena metafora. Nešto što je delovalo besmrtno – preživelo bombardovanje, promene vremena i sistema – na kraju ipak nestaje. I to za mene predstavlja konačno prihvatanje da sve ima svoj kraj.

BURO. „Hotel Jugoslavija“ najavio si kao najličniji album do sada. Kako je nastajao, u kakvim trenucima si ga stvarao i da li si jasno znao šta želiš od njega?

Relja: Ovo je moj prvi album koji sam stvarao kao celinu – prethodni („Made in BLKN“) je izlazio u delovima. Zato mi je bilo važno da bude ličan. Potpuno sam ogoljen izašao pred publiku – sa svim svojim strahovima, pitanjima i traganjima. Obrađivao sam teme koje su za mene uvek aktuelne, a ne one koje su „u trendu“. Osećao sam da sam ovakav album dugovao sebi, kako bih mogao da krenem dalje. Počinje pesmom „Dobri umiru mladi“, a završava se pesmom „Gde je Bog“. Tek kada sam te stvari izgovorio naglas kroz muziku, osetio sam da mogu da otvorim novo poglavlje – i u karijeri i u životu.

BURO. Spot za pesmu „Baš ti se sviđa“ izazvao je oprečne reakcije. Kako ti vidiš sve to i da li ti prija kad tvoja umetnost provocira javnost? Šta bi rekao onima koji misle da je spot vulgaran?

Relja: O tom spotu je već toliko rečeno da ne osećam potrebu da ga dodatno objašnjavam. Ceo projekat staje u dve reči: sloboda i poverenje. Sve ostalo prepuštam ljudima – da interpretiraju na svoj način. Ne želim da im oduzimam tu slobodu.

Potpuno sam ogoljen izašao pred publiku – sa svim svojim strahovima, pitanjima i traganjima.

BURO. Kako je nastala ideja za spot – šta je bila početna inspiracija i da li ste se ti, Nikolija i reditelj Ivan Stojiljković brzo usaglasili oko cele vizije?

Relja: Od početka smo znali da želimo da napravimo nešto što je iskreno i intimno, ali i hrabro. Nikolija i ja imamo veliko međusobno poverenje, a Ivan nas je prepoznao i ispratio u tome bez zadrške. Bilo je to zajedničko poverenje u umetnost – bez kalkulacije.

BURO. Tvoja omiljena pesma sa novog albuma je?

Relja: Zavisi od dana. Još uvek nemam jednu omiljenu. Ipak, pesme „Gde je Bog“ i „Dobri umiru mladi“ su mi lično najvažnije – iako to ne znači da su mi omiljene.

BURO. Postoji li neka pesma koju si planirao za ovaj album, ali se ipak nije našla na njemu?

Relja: Postoji ih sigurno više od deset. U konačnoj selekciji sam se vodio time da svaka pesma mora da prati narativ albuma. One koje to nisu mogle – nisu ušle.

BURO. U jednom TV prilogu čulo se da sledeće godine planiraš solistički koncert. Imaš li ideju kako bi on trebalo da izgleda i gde bi voleo da nastupiš?

Relja: Imam ideju, ali još uvek ne do kraja jasnu. Kada mi ta slika bude kompletna, podeliću i datum i mesto mog prvog solističkog koncerta u Beogradu.

Hotel Jugoslavija je savršena metafora. Nešto što je delovalo besmrtno – preživelo bombardovanje, promene vremena i sistema – na kraju ipak nestaje.

BURO. Poslednji koncert na kojem si bio kao publika i stvarno se dobro proveo?

Relja: Koncert The Weeknda u Nemačkoj. Ogroman sam fan njegove muzike od samih početaka do danas, ali me je produkcioni nivo tog koncerta potpuno fascinirao. To je bio spektakl u svakom smislu.

BURO. U kojoj meri se tvoj muzički ukus menjao s godinama – i kao izvođača i kao slušaoca?

Relja: Menjao se, ali nikad potpuno. Nekad sam slušao isključivo rap, ali vremenom sam počeo da se interesujem i za druge žanrove. Kao neko ko nije školovan muzičar, za mene je to bio veliki izazov – da eksperimentišem, da nove zvuke implementiram u svoju muziku. Osnova u načinu razmišljanja i dalje ostaje rap, ali su svi drugi žanrovi koje sam zavoleo dobili svoje mesto.

BURO. Stvaraš već skoro dve decenije – šta te i dalje pokreće?

Relja: Prvu pesmu sam napisao i snimio kod kuće 2003. godine, u sedmom razredu osnovne škole. Od tada do danas nije prošlo više od mesec dana da nešto ne napišem. Teme se menjaju, okolnosti se menjaju, ali potreba da se izrazim kroz muziku ostaje – bez obzira na to da li od toga ima profita ili ne.

Tek kada sam te stvari izgovorio naglas kroz muziku, osetio sam da mogu da otvorim novo poglavlje – i u karijeri i u životu.

BURO. Osnivač si diskografske kuće „Made In BLKN“. Kako vidiš svoju ulogu u podršci mladim talentima i oblikovanju muzičke scene?

Relja: Ove godine izlaze još dva albuma iz naše kuće – Aura i Svoje. To su dvoje mladih umetnika čija je muzika toliko autentična da sam srećan što uopšte mogu da budem deo njihovog puta. U ovom slučaju – samo kao izdavač i neko ko prepoznaje vrednost toga što rade.

Mi kao label nismo „gladni“ izvođača koji donose novac – vodimo se drugačijom filozofijom: da pružimo prostor i podršku onima za koje verujemo da su iskreni i kvalitetni.

BURO. Kako gledaš na novu generaciju mladih muzičara – u poređenju sa sobom kad si bio u njihovim godinama? Šta je isto, šta drugačije?

Relja: Svačiji put je drugačiji, nema dva ista. Pravljenje paralela između različitih vremena je posebna tema. Ono što ni jedno vreme ne može da promeni jeste umetnikova potreba da se izrazi. Dokle god je ta potreba iskrena i dolazi iz ljubavi prema muzici, imam poštovanje prema svakome ko joj tako pristupa.

BURO. Tvoja muzika često oscilira između sirove iskrenosti i šire prihvaćenog zvuka. Koliko ti je važno da zadržiš autentičnost, a opet – da ostaneš relevantan?

Relja: Nikada nisam pravio muziku koja je „popularna“ u trenutku. Više je to bila muzika koja je postajala popularna upravo zbog svoje autentičnosti – zbog nečeg novog, drugačijeg što su ljudi u njoj prepoznali. Trudim se da i danas radim iz istog mesta, iako mi je muzika sada i posao, a nekada je bila samo ljubav.

BURO. Šta bi voleo da ostane kao tvoj trag na muzičkoj sceni?

Relja: Najviše mi znači što znam da sam kao deo Elitnih Odreda ohrabrio mnoge talentovane klince da se bave muzikom. I što često dobijam poruke od ljudi mojih godina koji su odrasli uz moju muziku – i kojima i dalje znači.

Imamo tu neku bazu ljudi sa kojom sam odrastao, iako se možda nikada nismo sreli. A iskreno – tek mislim da imam šta da ponudim. Videćemo kroz desetak godina kakav trag ostaje.

BURO. Šta slušaš kad dođeš kući i hoćeš da odmoriš dušu i mozak posle napornog dana?

Relja: U poslednje dve godine to su uglavnom Rema, Burna Boy i još neki izvođači iz tog žanra – ako ne pričamo o žanrovima koje i sam radim.

BURO. Da li i dalje imaš potrebu da se izraziš kroz glumu – i možeš li da je zadovoljiš kroz spotove? Da li bi voleo više da igraš na filmu i televiziji?

Relja: Na moju veliku žalost, u poslednje dve godine do mene je došlo nekoliko ponuda za filmove i serije, ali nijedna nije bila dovoljno izazovna. Muzika mi je dala luksuz da glumim isključivo iz ljubavi – i ako ne naiđe uloga koju bih radio i bez honorara, neću je prihvatiti, pa ni za najveći novac. Ne želim da kvarim tu neiskvarenu, čistu ljubav prema glumi – tako što ću biti deo projekta u kojem me drugi vide, a ja sebe ne.

Fotografije: Filip Koludrović