U poslednjoj deceniji, modna industrija, barem deklarativno, insistira na tome da je na pomolu era velikih promena u kontekstu inkluzije, feminizma i raznovrsnosti. Ipak, kada se prašina slegne i naslovi o novim počecima izblede, postavlja se pitanje – ko zapravo vodi ove promene? Preciznije: koliko žena danas zaista stoji na čelu velikih luksuznih kuća?
U godini kada su se modne kuće pretvorile u transfer-market, s imenima koja lete sa jedne pozicije na drugu kao u najdinamičnijem fudbalskom prelaznom roku, čini se da su žene – ponovo – u manjini. Uprkos brojnim najavama o „novoj eri“ ravnopravnosti.
VELIKE SMENE, MALI PROCENAT ŽENA
Od marta 2024. do jula 2025, gotovo nijedna velika modna kuća nije ostala netaknuta: Valentino, Gucci, Loewe, Balenciaga, Chanel, Versace, Givenchy, Mugler, Miu Miu, pa čak i Céline i Jil Sander promenili su svoje kreativne direktore. Ipak, kada analiziramo te promene, broj žena među novopostavljenima ostaje – poražavajuće nizak.
U ovom talasu imenovanja, samo tri žene zauzele su vodeće kreativne funkcije:
- Sarah Burton na čelu Givenchyja, nakon 26 godina rada u Alexander McQueen kući.
- Louise Trotter, bivša dizajnerka Lacostea i Carvena, sada preuzima Bottega Venetu.
- Meryll Rogge, belgijska dizajnerka i dobitnica ANDAM nagrade, postavljena je za novu kreativnu direktorku Marnija.
Poređenja radi, u istom periodu vodeće pozicije su zauzeli Matthieu Blazy (Chanel), Jonathan Anderson (Dior), Jack McCollough i Lazaro Hernandez (Loewe), Glenn Martens (Margiela), Miguel Castro Freitas (Mugler), Michael Rider (Céline), Mark Thomas (Carven), Dario Vitale (Versace), Simone Bellotti (Jil Sander), Sabato de Sarno (Gucci – odlazak), Kim Jones (Dior – odlazak), a Demna je prešao iz Balenciage u Gucci. Lista je duga – i izrazito muška.
SARAH, MERYLL, LOUISE- IZUZECI KOJI POTVRĐUJU PRAVILO?
Sarah Burton je svakako ime koje nosi težinu i kontinuitet – njen prelazak iz McQueena u Givenchy možda je najbliže onome što bismo nazvali strateški logičnim pomakom. Međutim, nije bez ironije to što je njena nova uloga okarakterisana kao „povratak klasici“, dok su njene muške kolege često hvaljene zbog radikalnih i disruptivnih estetskih zaokreta.
Meryll Rogge donosi svežinu i alternativnu modnu inteligenciju u Marni, ali je već sada suočena s očekivanjima da „osveži brend“ koji već godinama trpi oscilacije u identitetu. Louise Trotter, s druge strane, možda je najtiši ali i najpotcenjeniji izbor – što je ujedno i simptom problema: tišina oko imenovanja žene često je gromoglasna u svojoj nevidljivosti.
NOVA ERA ILI KOZMETIČKE PROMENE?
Ako bismo se oslonili isključivo na brojke i faktografiju, ovaj talas smena više govori o kontinuitetu nego o revoluciji. Iako su mnogi brendovi javno afirmisali podršku rodnoj ravnopravnosti, logika imenovanja ostaje ista: igra sigurnih izbora, poznatih imena i muške dominacije kao nepisanog standarda.
Postavlja se pitanje: da li su modne kuće zaista nespremne da prepuste ženi oblikovanje kreativnog narativa brenda? Ili je u pitanju sistemska inertnost u kojem žene, čak i kada su izuzetno kvalifikovane, ostaju u senci „velikih muških povrataka“?
FEMINISTIČKI NARATIV KAO STIL, NE KAO PRAKSA
U modnoj retorici, feminizam je često prisutan: kolekcije koje slave žensku snagu, slogani o moći, simbolika oslobođenja. Međutim, kada se pažnja preusmeri sa piste na upravne odbore i ateljee, slika postaje mutnija. Žena na čelu modne kuće često služi kao izuzetak koji potvrđuje privid ravnoteže. Ideologija „girl power“ i dalje funkcioniše kao marketinški alat, dok stvarna moć ostaje rezervisana.
ŠTA ZNAČI PRAVA PROMENA?
Prava era promena ne dolazi samo imenovanjem žena na ključne pozicije, već sistemskim omogućavanjem da te žene redefinišu modni jezik, estetiku i strukture. Potrebna je kultura poverenja – ne samo u „dokazane“ dizajnerke, već i u novu generaciju ženskih glasova koji nisu oblikovani po merilima prethodnih, muških narativa.
Takođe, treba postaviti pitanje vidljivosti: koliko pažnje i medijskog prostora dobija Meryll Rogge, u poređenju sa imenovanjem, recimo, Demne u Gucci? Koliko su žene vidljive ne samo kada stvaraju, već kada vode, menjaju, postavljaju nove tokove?
ŽENE- LIDERI KROZ ISTORIJU MODE
Tokom istorije mode, žene poput Coco Chanel, Rei Kawakubo, Miuccia Prada, Maria Grazia Chiuri, Phoebe Philo i Donatella Versace bile su retki primeri dugoročnog ženskog liderstva na čelu prestižnih modnih kuća.
Ipak, do 2018. manje od 14 % vrhunskih modnih kuća imalo je ženu na mestu kreativne direktorke. U 2010-im godinama to su bile pre svega figure poput Chiuri u Dioru (od 2016), Burton u McQueenu (od 2010) i Nadège Vanhée-Cybulski u Hermèsu (od 2014) To jeste napredak u odnosu na ranije decenije, ali rodna disproporcija je ostajala očigledna.
Velike kuće poput Fendija, Chanel-a, Balenciaga, Valentino, Versacea i drugih decenijama su imale isključivo muško kreativno rukovodstvo – čak i kada su brend predvodile ili osnivačice ili naslednice. Primera radi, Silvia Venturini Fendi preuzela je celokupan Fendi tek 2019, nakon smrti Karl Lagerfelda.
ERA BEZ ZABLUDA JOŠ NIJE STIGLA
Modna industrija je bez sumnje u periodu tektonskih promena. Ipak, da bi se mogla proglasiti nova era žena na čelu modnih kuća, potrebno je više od tri imenovanja u čitavom talasu smena. Trenutno stanje više podseća na zabludu nego na revoluciju – iluziju progresa u sistemu koji se i dalje oslanja na stare, proverene, i dominantno muške obrasce.
Fotografije: Instagram