Kako grčka mitologija i dalje oblikuje priče koje čitamo

Prošlo je više od dve hiljade godina otkako je Homer prvi put pevao o Ahilovom besu i o dugom Odisejevom povratku kući. Ali grčka mitologija nekako odbija da utihne.

Ona živi svuda; u našem jeziku, u metaforama koje možda svakodnevno koristimo, u filmovima, serijama, a možda i najvažnije u knjigama koje nastavljaju da prepričavaju i preoblikuju te mitove. Stavite se u kožu jednog umetnika – za njih, ovi mitovi nisu samo stare priče o bogovima i čudovištima. Oni su prilike za neka nova umetnička dela, okviri za razmišljanje o moći, ljubavi, tugovanju, osveti i generalno kontradikcijama ljudske prirode.

Grčki mitovi kao inspiracija

Ne bi trebalo povezivati grčku mitologiju sa zapadom, ali nije preterivanje ako kažemo da je grčka mitologija donekle temelj zapadne književnosti. Mitovi su nam dali prve književne zaplete, prve heroje i prve tragične ličnosti koje su kasnije reintepretirali poznati pisci, kao što su Šekspir ili Margaret Atvud.

Na primer, Šekspir u svojoj tragediji Troilo i Kresida preuzima priču o Trojanskom ratu iz Homerove Ilijade, ali daje veću psihološku dubinu svojim likovima. Ovde, Kresida nije samo lepa žena oko koje se sve vrti, ona zapravo postaje simbol ljudske slabosti i nesigurnosti, a Troilo lik čoveka koji biva oblikovan kroz ljubav i izdaju.

Sa druge strane, Margaret Atvud u svom delu Penelopijada uzima Homerovu Odiseju i prenosi je iz perspektive Penelope, Odisejeve supruge, koja do tada u priči gotovo da nema glas. Atvudova ovim postukom ispituje ulogu žena u mitovima i društvu, ukazujući na to koliko je istorija uvek selektivna u tome ko ima pravo glasa. I to je jedna od boljih strana činjenice da se grčki mitovi (mada ruku na srce, nisu samo grčki mitovi u pitanju, ali jesu najčešće korišćeni) koriste na jedan potpuno nov način koji je prijemčiv publici danas. Od najsavremenijih spisateljica, ovo jako uspešno radi Medlin Miler, poznata po svojim romanima Ahilejeva pesma i Kirka, koje ću pomenuti malo kasnije.

Sve ovo pokazuje da mitovi nisu samo priče o prošlim vremenima, ili priče neke stare civilizacije. Ovo pokazuje da mitovi mogu da budu alati za istraživanje univerzalnih ljudskih iskustava koje autori mogu reinterpretirati i prilagoditi današnjim pitanjima.

Neko će reći da je lako uzeti stari mit i napisati priču oko njega – što donekle može biti istina, ali dobar autor neće napisati samo novu verziju priče, već će videti kako se taj mit odražava na svet danas.

Najčešće prepričani mitovi

Najranija dela grčke klasične književnosti, kao što su Homerova Ilijada ili Odiseja, zapravo su prepričavanja usmenih priča koje su kružile vekovima. Ova dva dela su nam dala trajne tipove likova u književnosti, prvenstveno besnog ratnika, lukavog putnika, vernu suprugu, i promenljive bogove koji manipulišu ljudskom sudbinom.

Dakle, čak i ako se ovi mitovi ne prepričavaju doslovno, oni su svakako služili kao inspiracija za neka potpuno druga dela, i diktirali su kako stvaramo likove u književnosti. Iako je grčka mitologija izuzetno sadržajna, i teško je pronaći osobu koja zna apsolutno sve mitove ove civilizacije (jer postoje stotine skoro nepoznatih, malih mitova), ovo su najčešće prepričani grčki mitovi u književnosti.

Trojanski rat

Priče o ovom ratu i likovima poput Ahila, Hektora i Helene koriste se zbog drame, konflikta i moralnih dilema. Osim toga, uvek je egzotično pisati i čitati o ovome. Savremeni autori prepričavaju sudbine ovih likova iz perspektive žena, fokusirajući se na traumu i otpornost likova koji su u Homerovoj verziji bili sporedni.

Mitovi o boginjama i moćnim ženama

Ovde je Medlin Miler uradila savršen posao. Likovi kao što su Kirka, Medeja, Penelopa, Meduza, pa čak i grčka boginja Atina, često se preispituju, a savremeni autori (i autorke) govore o rodnim ulogama, moći i marginalizaciji.

Transformacija i kazna bogova

Priče iz Ovidovih Metamorfoza često se koriste jer simbolizuju ljudsku slabost i unutrašnji borbu, što ih čini savremenim i poetskim izvorom inspiracije.

Junaci koji su polubogovi

Iako nije primer književnosti, jedan od najpoznatijih junaka jeste Herkules, koji je čak dobio i svoju crtanu verziju. Međutim, ova tema je toliko popularna da su nastali i potpuno novi serijali koji su bazirani na junaku koji je polovično grčki bog, kao što je to recimo sa Persijem Džeksonom, dečakom koji je glavni junak poznatog književnog serijala i istoimene serije.

Mitovi svuda oko nas

Kao što sam pomenuo, grčka mitologija ne opstaje samo u književnosti, već generalno u umetnosti. Osim Herkulesa, koji ima svoj popularni Diznijev crtani, grčka mitologija opstaje i u filmu i postaje nepresušan izvor inspiracije (primeri su filmovi Troja, ili Odiseja koji se trenutno snima), stripovima, video igrama, pa čak i u brendiranju: da li ste recimo znali da je brend Nike zapravo inspirisan grčkom boginjom pobede, Nikom? Ova sveprisutnost pokazuje da su mitovi zapravo jedan kulturni kod: kada ih naučite čitati, počinjete da ih prepoznajete svuda.

Grčka mitologija je preživela hramove u kojima su je nekada obožavali. Da li kroz Homerove epopeje ili romane Medlin Miler, ove priče se vraćaju svakoj generaciji sa novim pitanjima. One nas podsećaju da ljubav može biti i destruktivna i iskupljujuća, da oholost može da uništi i najjačeg heroja, i da su bogovi samo ogledala naših želja i strahova. Bogovi možda više ne hodaju među nama, ali njihove priče svakako dan. Sve ovo dokazuje da mitovi nisu završeni – oni se i dalje pišu i razrađuju.

Za kraj, evo nekoliko preporuka za romane koje je inspirisala grčka mitologija. Sticajem okolnosti, izdavačka kuća Laguna ima najviše primera ovakvih knjiga.

Kirka i Ahilejeva pesma, Medlin Miler

Jedna od meni omiljenih knjiga koja se bavi ovom tematikom, i knjiga koje ne samo savršeno napisana nego se i čita kao jedan ep, jeste Kirka Medlin Miler. Roman prepričava priču o Kirki, moćnoj veštici iz Odiseje, koja je u Homerovoj verziji sporedni lik. Milerova joj daje sopstveni glas i životnu priču, istražujući njenu izolaciju, moć, i unutrašnje borbe. Istovremeno, ona prepliće i druge poznate mitološke događaje, tako da je ovo roman koji morate pročitati ako vas zanima grčka mitologija u književnosti.

Ona je takođe napisala i roman Ahilejeva pesma, koji je meni slabiji od Kirke, ali svejedno vredi ga pročitati. Ovo je ljubavna priča o Ahilu i Partoklu, preplitajući događaje iz Ilijade sa intimnom perspektivom Partokla. Roman se bavi njihovom ljubavlju u vreme Trojanskog rata, i daje ovim likovima dubinu.

Persi Džekson i bogovi Olimpa, Rik Riordan

Ukoliko tražite roman za tinejdžere koji se bavi grčkom mitologijom, onda je to definitivno serijal Rika Riordana, Persi Džeksom i bogovi Olimpa, koji broji 5 delova. Serijal prati Persija Džeksona, tinejdžera koji otkriva da je polubog, Posejdonov sin, i da pripada svetu grčkih bogova. Kroz avanture u kojima mora da spađava svet, ovaj serijal spaja klasične mitove sa modernism okruženjem. Riordan je ovde uspeo da popularizuje grčku mitologiju i među mladima, uvodeći ih u mitove o bogovima, herojima i mitskim stvorenjima kroz likova s kojima se lako poistovećuju.

Penolopijada, Margaret Atvud

Iako je roman Margaret Atvud rasprodat i može se naći samo u bibliotekama, i možda na sajtovima za prodaju polovnih knjiga, Penolopijada predstavlja jedno od boljih primera kako grčka mitologija može i dan danas da postane dobra književnosti. Roman prepričava Homerovu Odiseju iz perspektive njegove supruge Penelope, koja je u originalnoj priči prikazana kao verna i strpljiva žena, čekajući da joj se suprug vrati tako što češlja kosu. Atvud daje Penelopi sopstveni glas i unutrašnji monolog, istražujući njene misli, osećanja i frustracije tokom dvadeset godina dok je Odisej bio odsutan.

Ćutanje devojaka, Hiljadu brodova i Meduzin pogled

Iako ova tri romana nisu ni približno popularni kao prethodni, oni se takođe bave grčkom mitologijom pa mogu mnogima biti zanimljivi, posebno ako ćete ih čitati na nekom letovanju. Od ova tri romana, knjiga Ćutanje devojaka spisateljice Pet Barker je možda najuspešniji, a u pitanju je priča o Ilijadi, tačnije o Briseidi, jedne od ključnih figura u Trojanskom ratu, koja je u originalu sporedan lik.

Hiljadu brodova Natali Hejns je, sa druge strane, priča o mnogim ženama u toku Trojanskog rata – o Trojankama, čija je sudbina ležala u grčkim rukama. Ovaj roman je u potpunosti ispričan iz ženskog ugla i daje glas mnogim likovima koji su u originalu bile ućutkane.

Meduzin pogled, takođe Natali Hejns, bavi se likom poznate Meduze, koja umesto kose ima zmije. U ovom romanu Natali preispituje jedan od najpoznatijih grčkih mitova tako što priču prepričava iz njene perspektive, iz perspektive žene koju je povredio moćni muškarac, i koja je okrivljena, kažnjena i demonizovana zbog tuđeg greha.

Foto: pexels.com