Jock: U potrazi za savršenim crtežom

Važna stavka na HSF-u je muzika. Ko i do sada, odabir regionalnih bendova se apsolutno uklapao u festivalske programske celine. Očekivano dobre nastupe imali su Artan Lili, Ida Prester & Lollobrigida, TBF, Boka All Stars… Prijatno iznenađenje bio je nastup mladog sastava PAKS (ovogodišnji pobednici Bunt rok festivala). Svakako smo svedočili snažnom i samouverenom povratku benda 16x8x23 na scenu. Svi programi su inače bili besplatni.

Sa dugim i strmim stepenicama, skrovitim i uskim ulicama Herceg Novi je i ove godine bio sjajna scenografija za kreaciju mnogih okupljenih crtača. Bez obzira da li su etablirani ili početnici, sedeli su jedan pored drugog i crtali u svakom trenutku. Možda je jedan od najinspirativnijih radionica održana na Lovćenu, na čiji smo vrh stigli novoizgrađenom uspinjačom. Pad temperature od dvadeset stepeni na Lovćenu, dao je dodatni stimulans svima da pruže najbolje. Neko je crtao, neko dremao a neko čekao da se oblaci raziđu i da nam se kao na dlanu ukaže Bokokotorski zaliv.

Vreme za naš portal izdvojila je jedna, u pravom smislu te reči, holivudska zvezda. Jock (Mark Simpson) je sjajan umetnik koji je karijeru započeo u najvećoj britanskoj izdavačkoj kući 2000 AD crtajući poznate junake Sudiju Dreda, Tor Sajana i Leni Ziro, što ga je preporučilo američkom gigantu DC Comics gde dobija poslove na prestižnim naslovima: Helblejzer, Gubitnici, Zelena strela i Betmen. Upravo radom na Betmenu stiče status jedne od najvećih svetskih zvezda stripa. Ovog junaka crta u njegovom redovnom izdanju kao i u serijalima Detektivske priče, All Star Betmen, Betmen koji se smije, kao i mnogim pojedinačnim pričama. Jock se ističe i radom za Marvela na naslovima X-men i Vulverin, kao i za najvećeg nezavisnog izdavača Image Comics. Svojim autentičnim stilom iskazao se i kao jedan od najboljih crtača naslovnica. Njegove kreacije krase neka od kultnih izdanja: Betmena, Supermena, Derdevila, Čudovišta iz močvare, Hulka, Američkog vampira, Venoma, Skalpiranih… Dobitnik je velikog broja međunarodnih nagrada za svoj rad na stripu, a iskazao se i u filmskoj produkciji dajući ključni doprinos holivudskim blokbasterima kao što su: Henkok, Bojni brod, Potomci (Children of Men), Dred, Betmen početak, X-men: Dani buduće prošlosti, Ex Machina.

Prvi put ste na ovom festivalu, kakvi su utisci?

Da, pozivali su me više puta ali sam tek ove godine uspeo da dođem i prilično sam zadovoljan.

Da li možete ovaj festival uporediti sa nekim sličnim u svetu?

Najbliže Herceg Novom sam bio na sličnom događaju u Hrvatskoj gde postoji festival koji se država u Makarskoj. Tamo sam upoznao mnoge ljude a neke od njih vidim danas i ovde.

Dvehiljadite su bile prelomne za razvoj strip umetnosti. Na osnovu ličnog iskustva, da li bi ste mogli da apostrofirate bitne tačke iz tog perioda?

U dvehiljaditim su se dešavale mnoge stvari. Možda je ta interakcija sa filmom bila od velikog značaja. Sećam se 2007. kada je urađen film Ironman potom je usledio Spiderman. Bio sam u fazonu – ok ovom smo sad završili. Ispostavilo se da su to bili počeci globalnog fenomena. Znaš, iako to nema prevelikog uticaja direktno na strip, hajp ipak ima efekta. Mislim da je to veoma zanimljivo. Očigledne su promene u izrazu/crtežu. Ta tema se provlači kroz razgovore među posetiocima festivala.

Zaključujem da je veoma važan vizuelni identitet crtača. Šta kod vas prepoznajete kao nešto karakteristično?

Volim da koristim senčenje. Obožavam senke, crne boje. Još uvek crtam na tradicionalan način. Koristim penkalo, mastilo i papir. Obožavam to. Neverovatne su mogućnosti koje i dalje pruža ovaj način crtanja. Za rad na filmu naravno da koristim savremena oruđa, ali za potrebe stripa i dalje crtam mastilom.

Šta je tokom karijere za vas bio najveći izazov?

Bilo ih je mnogo. Možda bih ipak izdvojio rad na „Batmanu“, napisao sam i nacrtao nekoliko priča, to je bio veliki izazov. Brinuo sam se o svemu. Uživao sam ali i, naravno, bio pod velikim stresom. Stalno sam razmišljao da li sam mogao bolje. Ali sve je to nestalo kada je priča bila završena.

Kada crtate da li isključivo sledite scenario ili imate slobodu da unesete neke izmene?

I jedno i drugo, moram reći. Veoma je važno imati dobar framework i da priča bude jasna. Sa Scottom Snyderom trenutno radim na stripu „Totalni Batman“ koji je veoma eksperimentalan. Znam da on od mene očekuje da to bude najjezivija i najuvrnutija priča do sada. Dokle god imate dovoljno lucidnosti koja je proistekla iz iskustva, to vam apsolutno omogućava da budete komotni u eksperimentisanju. Još uvek rado isprobavam nove stvari kako bih pronašao savršen crtež. Priče poput ove koju sam pomenuo mi upravo to omogućavaju.

Šta je danas trend u stripu?

Ne znam i ne zanima me. Nemam ideju šta je sada „trend“. Znaš, ljudi me pitaju – hej, odakle je tvoj stil došao – iskreno odgovorim da nemam pojma. On se razvija sam od sebe i na to više ni ne obraćam pažnju, u smislu da moj stil mora da se ukopi u nešto opšte prihvaćeno. To me ne zanima . Mislim da imam sreće što mi je karijera omogućila da se držim ličnog pečata. Sve je u balansu. Pokušavam da u svoj rad implementiram sve što sam do sada naučio. Potrebno je da sedneš, na trenutak osetiš šta to zapravo radiš, a onda je sve ostvarivo.

Fotografije: Vuk Ilić, Nikola Ristić