Banksy – od murala opomene do senke na zidu
Moćan komentar umetnika na situaciju u Britaniji.
Za manje od dva dana uprava Kraljevskog suda pravde u Londonu (Royal Courts of Justice) uklonila najnoviji stencil mural koji je kreirao Banksy. Mural je prikazivao sudiju koji napada demonstranta.
Ali ono što je ostalo od umetničkog dela jeste senovita mrlja koja jezivo podseća na predstavu figure smrti s kapuljačom koja drži kosu. Zbog toga, privukla je veliku pažnju sama po sebi.
Saga je počela u ponedeljak ujutru, 8. septembra, kada je mural viđen na fasadi suda, samo dan nakon što je policija uhapsila skoro 900 ljudi na protestu u znak podrške palestinskim aktivistima.
Upadljiva slika – sudija sa perikom i odorom, kako visoko podiže čekić iznad glave, nadvijen nad zgrčenim demonstrantom koji drži transparent umazan krvlju – pripisana je čuvenom, nedostižnom britanskom umetniku kog javnost zna pod pseudonimom Banksy.
Za razliku od nekih ranijih, dvosmislenijih radova umetnika, poput šablona svetionika iz maja, ovome nije bilo potrebno objašnjenje: bila je to nedvosmislena, oštra osuda poteza britanskih vlasti.
Nekoliko sati kasnije, mural je bio sakriven od pogleda. Do kraja dana, HM Courts and Tribunals, vladina agencija koja upravlja sudovima u Engleskoj i Velsu, donela je odluku da ukloni delo, tvrdeći da je to pitanje očuvanja „originalnog karaktera“ zgrade kao registrovane istorijske građevine. Video snimci objavljeni na društvenim mrežama 10. septembra, prikazali su radnika kako četkom uklanja sliku.
Brisanje murala sada se, čini se, samo pretvorilo u deo samog umetničkog dela, služeći kao prikladna metafora za široko rasprostranjene vladine obračune sa protestima za Palestinu širom sveta.
Šta je inspirisalo obrisani mural koji je nacrtao Banksy?
Početkom septembra, u Londonu je uhapšeno 890 ljudi na demonstracijama protiv zabrane grupe Palestine Action. Većina hapšenja izvršena je zbog podrške zabranjenoj grupi u skladu sa Zakonom o terorizmu, dok je policija navela da je 17 osoba uhapšeno i zbog napada na policajce „nakon što je protest postao nasilan“.
Međutim, organizatori događaja tvrde da su demonstranti „mirno prkosili zabrani“ i optužili su policiju da iznosi „lažne tvrdnje“ o nasilju.
Vlada je u julu proglasila Palestine Action zabranjenom organizacijom na osnovu antiterorističkog zakonodavstva, čime je članstvo ili podrška toj grupi postala krivično delo, kažnjivo do 14 godina zatvora.
Palestine Action je organizacija sa sedištem u Velikoj Britaniji koja ima za cilj da ometa rad proizvođača oružja povezanih s izraelskom vladom. Osnovali su je Huda Ammori i klimatski aktivista Richard Barnard 2020. godine, kada je grupa izvela svoju prvu akciju zatvaranja britanskih operacija kompanije Elbit Systems, najvećeg izraelskog proizvođača oružja, i objavila svoju posvećenost “okončanju globalnog učešća u izraelskom genocidnom i apartheid režimu.”
Elbit Systems UK je kompanija koja se trenutno takmiči za ugovor vredan 2 milijarde funti sa britanskim Ministarstvom odbrane.
Od svog osnivanja, organizacija Palestine Action je, između ostalog, zauzimala, blokirala, šarala sprejem i ometala rad izraelsko-francuske kompanije za dronove UAV Tactical Systems i globalnog oružarskog giganta Leonardo.
Aktivisti su izrezali i isprskali portret bivšeg britanskog ministra spoljnih poslova Arthura Balfoura, čija je deklaracija iz 1917. godine izrazila podršku Londona uspostavljanju “nacionalnog doma za jevrejski narod” u tadašnjoj britanskoj Palestini.
Međutim, upravo je akcija grupe krajem juna 2025. godine, kada su aktivisti provalili u najveću britansku vojnu bazu RAF Brize Norton i uništili bojom i pajserima dva aviona za dopunu goriva Airbus Voyager – izazvala ozbiljnu reakciju vlade, tako da su ubrzo proglašeni terorističkom organizacijom.
Foto: CARLOS JASSO / AFP / Profimedia