Zavisi – omiljena reč svih koji ne žele da priznaju da rade nešto pogrešno. “Zavisi” je kao kišobran pod kojim se krije sve – od “samo smo se dopisivali” do “nismo se poljubili, znači ne računa se”. Ali hajde da raščistimo, ako morate da se pravdate za flert, vrlo je moguće da duboko znate odgovor.
Flertovanje je, u teoriji, bezazleno.
Malo dopamina, malo ega, malo igre. Neki će reći da je to prirodno – “pa nisam slep/a, mogu da primetim da je neko privlačan.” Naravno da možeš. Ali postoji razlika između “primetiti” i “aktivno održavati vibru kao da si u nekoj romantičnoj seriji na Netflixu”.
Problem nije (toliko) sam čin, već namera i tajnovitost. Ako ti nije problem da partner pročita poruke koje razmenjuješ, sve je u redu. Ali, ako moraš da obrišeš chat, utišaš notifikacije ili kažeš “ma to ti je samo kolega s posla, on je takav sa svima” – čestitamo, upravo si uplovio/la u moralno sivo more koje se zove prevara.
Flert vs. Prevara
Flert često ljudi koriste kao test tržišta, da provere “da li sam još u igri”. Ako ti treba potvrda da si poželjan/a, a već si u vezi, možda bi bilo bolje da se zapitaš zašto ti to partner ne pruža (ili zašto ti to od njega/od nje više ne znači).
Flert ne popravlja samopouzdanje, samo ga maskira kratkotrajnim adrenalinom.
I da, ima onih koji će reći: “Ali flertovanje ne mora da vodi ničemu.” Tačno. Kao što ni vožnja pod gasom ne mora da se završi sudarom, ali ajde ti meni objasni zašto si uopšte seo/la za volan.
Dakle, da li je flertovanje prevara?
Ako se pita neko ko zna razliku između granica i samoobmane – da, može biti. Ako ti taj način komunikacije i postupaka ne bi bio prijatan čak ni da ga tvoj partner upražnjava s drugima, onda znaš odgovor. Sve ostalo su samo finije nijanse laganja samog sebe.
To je kao vatra. Lepo greje dok gledaš iz daleka, ali čim počneš da se igraš s njom, neko na kraju uvek izgori. Ili oboje.
I da, flert je blaži vid prevare.
Foto: Pexels