Virvel je iskustvo, ne koncert: Šta sam doživela slušajući ih uživo
I kao da je bilo baš juče: zahvaljujući jednom bendu i jednom koncertu jedna duša se digla sa dna.
Kada mi je zatraženo da napišem tekst o najavi koncerta, uplašila sam se. Da li je moguće da se od mene traži da kažem nešto o bendu koji je secirao moje srce tolike godine. Istina je, čim mi je postalo „pristojno dobro“ u životu prestala sam da ih slušam. Ali evo me, skupila sam hrabrosti da kažem šta je Virvel učinio za mene, koliko mi znače kao bend i koliko mi znači njihova muzika.
Virvel je zakazao dva koncerta, jedan za 25. decembar KC Grad, a drugi za 04. april Zappa Barka kada će bend proslaviti dvadesetpet godina postojanja. Biću i na koncertu!
Ne znam kako bih započela tekst na temu Virvela
Ovo je bend čija muzika osvetljava najtamnije ćoškove mog bitisanja, bend koji ne mogu da slušam a da mi se srce ne stegne toliko jako da imam osećaj kao da svakog momenta može da napukne.
Kada sam čula za njih? Pre manje od deceniju, bila sam mlada, tek upisala fakultet u Novom Sadu. Imala sam velike snove, ali sam se nekako plašila da ih sanjam. Osećala sam se krhko, neretko sam bila tužna sa i bez konkretnog razloga. Još nisam znala ko sam. Imala sam i mnogo privatnih problema, moj dom je uvek bio moje sigurno mesto, ali u tom nekom periodu postao je epicentar mojih problema, rana i nemira. Sećam se i da sam imala veliki krug poznanika, uvek sam bila omiljena u društvu, ali zato nisam imala skoro ni jednog pravog prijatelja. Kada se moja majka razbolela od raka, šetajući sa jednim drugom kojeg sam upoznala na nekom kursu pisanja, pokušavala sam da mu prenesem kako se osećam. Sećam se i da mi je na sve rekao, samo: Imam ja jedan bend za tebe, nije toliko poznat, ali ja ga slušam čim ustanem i krenem ujutru na faks. Imaće i koncert u Beogradu, znam da nemaš para, ja te vodim kad bude bio. Upamtila sam – Virvel.
Kasnija sećanja kažu da je bila zima, mnogo jača nego ova sad. Sedela sam u čitaonici nakon predavanja i od težine svoje mladalačke nemoći da rešim probleme odraslih uzela sam da poslušam bend. Pustila sam Virvel na YouTube-u i dogodilo se ono što se najbolje može uporediti sa tim kada vas nešto mnogo boli, a vi popijete lek protiv bolova. Moje srce počelo je da pušta, kao da sam slušajući počela da krvarim, a ta krv trebala je da očisti moju ranu i zaceli je. Znam da zvuči previše izlizano, ali, zaista su prolazili sati, osećala sam se kao da se nalazim u lavirintu iz kog znam kako da izađem i ne moram da se plašim zbog toga što je komplikovan… Toliko sam njihovih pesama generalno poslušala, da mislim da je jedna većina pregleda na nekim pesmama zapravo i moja.
Virvel nikada nije bio niti postao preterano popularan. Zapravo, kako sam postajala sve ozbiljniji fan, shvatila sam da niko u mom okruženju, osim tog mog druga, nije čuo za njih. Uvek bih ja bila ta koja bih nekome otkrila da postoje. I to mi se nekako sviđalo. Verovala sam da su oni moja tajna koju ću ti otkriti ako si dovoljno poseban.
Moja priča odlaska na njihov koncert ima epilog, tj. nije sve ostalo na praznim obećanjima mog druga. Istina je bila da zaista nisam imala novca da odem na njihov koncert, kao i to da sam dobila kartu na poklon. Išlo se vozom, koncert je bio u Domu omladine. To je bio moj drugi put da dolazim u Beograd, prvi put sam bila sa mamom. Kada je već o njoj reč, ona je nekoliko meseci pre koncerta preminula. Tih dana svako jutro sam slušala pesmu Opet jutro, a neretko me je uspešno tešila pesma Dani. Dok smo putovali na koncert slušali smo Brzi svemir deleći slušalice. Išla sam sa uverenjem da znam svaku pesmu. I zaista sam znala. Kao studentkinja književnosti želela sam i ja da napišem nešto tako lepo, iskreno i autentično, te mi nije bilo teško da analiziram svaku njihovu pesmu. Verujem da sam uspevala da nađem značenje i tamo gde ga možda, uistinu, nije ni bilo…
Tijana Drobac je naravno, u tom mom životnom periodu, bila moja zvezda vodilja, posebno kada je reč o senzibilitetu i pojavi. Kada sam je videla uživo na koncertu, moje oči su ostale uprte samo u nju, ostale članove benda – Zorana Stojičića (gitara) i Dejana Drobca (gitara i klavijature), nisam uspela ni da primetim. Ali ona, ona se činila kao da se u njoj prepliću tuga, snaga, emotivna jačina, krhkost. Bila je obučena jednostavno, crna majica i crne farmerice. Nije imala šminku, kosa joj je bila prirodna, koža svetla, delovala sveto. Bez performansa, bez suvišnih elemenata, samo ljudskost, emocija i muzika. Došla sam puna tuge, izašla sam puna mira. U njihovoj jednostavnosti ogledala se suština svih pitanja i odgovori koji su mi tada bili potrebni. Kao da su mi i kroz muziku, ali i kroz pojavu dali uputstvo za to kako čovek treba da se nosi i prema sebi i prema drugima, ali i prema umetnosti.
Šta ako da, u raju nema muzike? I šta ćemo mi tad?, kaže tekst pesme Kijev. Vreme posle. Ja imam odgovor na to pitanje… Ja sam nešto blizu raja već doživela na tom koncertu i iskreno, više mi od raja i ne treba. Bilo je magično mračno, uz muziku koja me je bolela i tim bolom lečila. Bila sam na mnogo koncerata, u različitim životnim i duševnim stanjima i mogu slobodno da kažem da ni jedan bend nikada nije uspeo da mi pruži ono što mi je pružio Virvel. Utehu u momentima kada ni odlazak u raj ne zvuči kao uteha.
Kada sam se vratila u Novi Sad, danima sam slušala pesmu koja se zove Poslednji svedok, a ja volim da je zovem Sama protiv sebe; to će kasnije postati pesma kojom se tešim i kojoj se vraćam kao što bih se plačući vraćala majci čim me nešto zaboli, ili mi nije po volji. To je ujedno bio period kada sam odlučila da se preselim u Beograd; preseljenje mi je opet obeležila pesma Dani posebno stih „hajde da otvorim i pustim ovaj novi dan, hajde da otvorim i pustim da izađe taj mrak“. Pomislila sam, ma idem, taj grad mora da krije još tako dobrog sadržaja. Istina je bila da Beograd nije krio još tako dobrog sadržaja, a ja sam ipak odlučila da ostanem. Nastavila sam da odlazim na njihove koncerte i volela bih to što nas je bilo doboljno. Uvek je bilo i mladih i to me je posebno radovalo. Pitala bih se da li i oni sada dobijaju svoju dozu leka protiv bolova kao što je meni bilo u njihovim godinama, ili možda dobijaju neku drugu dozu nekog drugog leka.
I eto tako, sećam se kao da je bilo baš juče: zahvaljujući jednom bendu i jednom koncertu jedna duša se digla sa dna.
Ulaznice za oba koncerta, 25. decembra 2025. i 4. aprila 2026. uključujući i ograničene kombo karte već su u prodaji i dostupne su u posebnim oflajn prodajnim mestima u kolekcionarskom formatu, kao i na tickets.rs!
December u Gradu u KC Grad, 25. decembra 2025 – 1000 RSD
25 Godina Benda, 4. aprila 2026 – 1500 RSD (Parter) / 3000 RSD (Balkon)
Kombinovana ulaznica za oba koncerta – 2000 RSD (Parter)
Oflajn prodajna mesta: Škart (Kneginje Ljubice 26, Dorćol, Beograd), Fomin Bar (Sinđelićeva 3a, Vračar, Beograd).
Onlajn na Tickets.rs: https://tickets.rs/tour/virvel_2476
Onlajn na XTIX (EUR): December u Gradu // 25 Godina Benda.
Specijalne cene za studente dostupne su samo na ulazu (ukoliko ulaznica ostane), uz važeću studentsku ili đačku identifikaciju:
December u Gradu – 500 RSD.
25 Godina Benda – 1000 RSD (Parter).
Foto: Virvel