Kada ne spavamo dovoljno, to se odmah primeti, to je jedan od najvažnijih, a opet najpotcenjenijih procesa u našem životu. Dok se hvalimo koliko stvari stignemo da uradimo u toku dana, često zaboravljamo da je dovoljno sna zapravo osnova za sve, od produktivnosti i kreativnosti do zdravlja i emocionalne stabilnosti.
Možda nam se čini da možemo „nadoknaditi“ izgubljene sate spavanja kafom, energijom i adrenalinskim zaletom, ali telo i mozak ne funkcionišu na taj način. Svaka noć sa četiri ili pet sati sna nosi posledice koje se ne vide odmah, ali se nakupljaju, utičući na naš izgled, raspoloženje, pa čak i dugoročno zdravlje.
Nedostatak sna ne utiče samo na to kako se osećamo sutradan. To je proces koji polako menja naš mozak, hormone, imuni sistem i srce, a posledice mogu biti ozbiljnije nego što mislimo. Dok mi gledamo serije do kasno uveče ili prebiramo po telefonu u krevetu, naše telo radi upravo suprotno od onoga što bi trebalo: umesto regeneracije i „resetovanja“, ono se nalazi u stanju alarma.
Mozak pod stresom
Kada ne spavamo dovoljno, mozak gubi priliku da „očisti“ toksine nakupljene tokom dana. Studije pokazuju da upravo tokom dubokog sna moždane ćelije postaju aktivnije u uklanjanju štetnih proteina koji su povezani sa kognitivnim poremećajima, poput Alchajmerove bolesti. Nedostatak sna smanjuje sposobnost koncentracije, pažnje i memorije, zato nam se ponekad dešava da zaboravimo osnovne stvari, poput ključeva ili sastanaka.
Hormonska neravnoteža
San je ključan za balans hormona. Kada ne spavamo dovoljno, nivo kortizola (hormona stresa) raste, dok hormon rasta i leptin, koji reguliše osećaj sitosti, opadaju. To znači da ako ne spavamo dovoljno podložniji smo stresu, lakše se gojimo i teže kontrolišemo apetit. I da, to je jedan od razloga zbog kojih nakon noći sa lošim snom grickamo sve što nam se nađe na putu.
Imuni sistem oslabljen
San je prirodni mehanizam našeg tela da se regeneriše i bori protiv infekcija. Studije pokazuju da osobe koje spavaju manje od šest sati po noći imaju značajno veći rizik od prehlada i virusnih infekcija. Kratak san „uključuje“ telo na alarmni režim, ali ne daje dovoljno vremena za pravilan odgovor imunog sistema.
Telo u „opasnom režimu“
Kardiovaskularni sistem takođe oseća posledice. Povišen krvni pritisak, ubrzan rad srca i povećan rizik od srčanih problema često su povezani sa hroničnim nedostatkom sna. Jetra i bubrezi, koji se regenerišu noću, rade pod pritiskom, pa telo može akumulirati toksine i masti koje normalno ne bi.
Emocionalna i mentalna ravnoteža
Nedostatak sna menja način na koji mozak procesuira emocije. Ljudi postaju razdražljivi, impulsivni i manje empatični. Dugoročno, ako ne spavamo dovoljno to može voditi do depresije i anksioznosti. I dok nam se ponekad čini da smo „sposobni da funkcionišemo“ sa 4-5 sati sna, naše emocije i odluke pate mnogo više nego što mislimo.
Foto: Pexels