Najbolji prijatelji od prvog dana: Kako pripremiti psa za dolazak bebe
Prvi susret pod budnim okom
Povezano
Svi koji dele život sa psom maštaju o tome da njihov četvoronožni prijatelj postane najverniji čuvar bebinog detinjstva. Ali, da li je prelazak iz uloge „jedinca“ u ulogu zaštitnika novog „mezimca“ uvek tako lak?
Spoznaja o dolasku novog člana u porodični dom donosi talas neizmerne radosti, ali i potrebu za potpunom reorganizacijom dotadašnjeg života. Za kućnog ljubimca, koji je do tog trenutka uživao nepodeljenu pažnju i status centralne figure u porodici, ova promena može predstavljati izvor tihe anksioznosti.
Naučne osnove ove duboke veze detaljno su osvetljene u istraživanju Univerziteta Harvard iz 2014. godine, gde su snimci funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) pokazali da se u mozgu majki, dok posmatraju slike sopstvene bebe i svog psa, aktiviraju srodne neuronske mreže zadužene za emocije, nagradu i privrženost.
Ipak, iako psi često asimiluju ulogu voljenih članova porodice u svesti svojih vlasnika, dolazak novorođenčeta zahteva svesnu i stručno vođenu pripremu kako bi se izbegli potencijalni konflikti.
Psi poseduju izoštrenu sposobnost emocionalne zaraze
To predstavlja evolutivni temelj međuvrsne empatije. U ključnoj studiji Univerziteta u Otagu, naučnici Ted Rafman i Min Hui Jong dokazali su da izlaganje pasa zvuku dečjeg plača izaziva nagli skok kortizola, hormona stresa, u njihovom organizmu, identično kao i kod ljudi. Dok baburanje odojčeta ili statični šum ne izazivaju fiziološke promene, plač kod pasa pokreće jedinstvenu kombinaciju budnosti i submisivnog ponašanja. Pas u stanju stresa spušta glavu i telo, pribija uši uz lobanju, uvlači rep, lagano pruža jezik ili podiže jednu šapu u znak oklevanja. Razumevanje ovog mehanizma naglašava potrebu za blagovremenom zvučnom desenzibilizacijom.
Praktični koraci koji će pomoći psu da se navikne
Sistematska priprema psa počinje mesecima pre termina porođaja kroz promenu ustaljenih rutina i postavljanje novih fizičkih granica.
Stručnjaci preporučuju postepeno variranje vremena obroka i šetnji kako pas ne bi razvio frustraciju ukoliko njegova satnica bude narušena dečjim potrebama.
Izuzetno delotvoran metod jeste ,,igra blagog potiskivanja“ (bumping game), gde vlasnik svesno i blago telom pomera psa sa sopstvene putanje umesto da ga zaobilazi. Na ovaj način pas uči da poštuje lični prostor ljudi, što je od presudnog značaja kada u kuću stigne beba koja puzi.
Takođe, vežbanje komande ,,nazad“ i učenje psa da ne liže bebu čine bazu bezbedne interakcije. Tokom pripremnog perioda, ako imate vremena šetnje pored praznih dečjih kolica pomogle bi psu da se navikne na ovaj glomazni predmet. Važno pravilo bezbednosti jeste da se povodac nikada ne vezuje direktno za kolica zbog opasnosti od prevrtanja.
Svesno dodirivanje osetljivih delova tela psa, poput ušiju, repa i stomaka uz nagrađivanje poslasticama, priprema životinju na nespretne dodire koje će dete kasnije ispoljavati
Definišite psu njegovo lično mesto (krevet ili kavez) koje će mu služiti kao utočište kada želi mir. Kada se pas povuče na to mesto, niko od ukućana, a kasnije ni dete koje puzi, ne sme da ga uznemirava i dira (ali možete pokušati i nagradicama da ga nagradite ako mu ulazite u lični prostor)
Prvi susret pod budnim okom
Kada se novorođenče konačno useli u dom, prvi susret mora biti lišen tenzije. Majčin smiren ton i držanje psa na labavom povocu šalju signal sigurnosti. Ipak, čak i uz najviši nivo poverenja, pas i beba nikada ne smeju ostati bez nadzora odrasle osobe. Naučna saznanja pokazuju da odrastanje uz psa smanjuje rizik od kašnjenja u kognitivnom razvoju deteta i jača njegov imunitet na alergene.
Nagrađujte ga kada priđe bebi, poslasticom ili samo maženjem da zna da je ona nešto lepo i da zaslužuje nagradu kada se dobro ponaša
Kako naučiti psa da se ne ljuti zbog svojih igračaka
Čuvanje igračaka ili hrane kod pasa proističe iz straha da će ostati bez voljenog predmeta, pa grđenje, kažnjavanje ili nasilno otimanje samo pogoršavaju problem. Najbolje rešenje je vežba „trgovine“: kada se pas igra svojom igračkom, ponudite mu privlačnu poslasticu sa male udaljenosti. Kada pas samovoljno ispusti igračku, recite „pusti“, nagradite ga i odmah mu vratite njegovu stvar. Na taj način pas uči da saradnja donosi dvostruku korist, a ne gubitak.
Takođe, gradite pozitivno povezivanje tako što ćete opušteno proći pored psa koji se igra i dobaciti mu ukusan zalogaj, što kasnije možete raditi i sa bebom u naručju. Naravno, čim dete malo poraste, naučite ga zlatnom pravilu da nikada ne prilazi psu koji jede, žvaće kosku ili spava.
Kako sprečiti psa da prisvaja bebine igračke
Bebine igračke su psima neodoljive jer donose potpuno nove, uzbudljive mirise i zvukove. Ako pas zgrabi bebinu stvar, nikada nemojte trčati za njim i vikati, jer on to doživljava kao veliku pobedu, uzbudljivu igru u kojoj je uspeo da dobije vašu stopostotnu pažnju. Umesto toga, ostanite mirni i ponudite mu njegovu igračku ili poslasticu u zamenu. Pored toga, ključna je vežba komande „Ostavi to“
Stavite bebinu igračku na pod, a kada pas krene ka njoj, pokrijte je rukom ili telom i recite ‘Ostavi’
Onog trenutka kada pas skrene pogled ili odstupi, nagradite ga vrhunskom poslasticom iz svoje druge ruke. Pas će brzo shvatiti jednostavno pravilo: ignorisanje bebinih stvari na podu uvek donosi nešto mnogo ukusnije.
Neobične podudarnosti između štenadi i dece
Zoološka i psihološka istraživanja otkrivaju fascinantne paralele između razvoja dece i pasa, koje dodatno pojašnjavaju zašto ove dve vrste tako lako uspostavljaju harmoničan suživot. Poput ljudskih beba, štenci na svet dolaze potpuno bezubi, njihovih dvadeset i osam mlečnih zuba počinje da niče između druge i četvrte nedelje života, da bi ih do šestog meseca zamenila trajna postavka od četrdeset i dva zuba.
Zanimljivo je da izuzetno kratak gestacijski period od svega dva meseca, evolutivno prilagođavanje koje je majkama u divljini omogućavalo da se brzo vrate lovu, uzrokuje da se štenci rađaju slepi i gluvi, te da u prvim nedeljama u potpunosti zavise od majčinske nege, baš kao i naša novorođenčad.
Kada nas pas pogleda onim toplim, dubokim pogledom, to nije puka slučajnost. Naučno je dokazano da je podizanje obrva koje vizuelno uvećava oči psa (čuveni „pogled šteneta“) evolutivni mehanizam razvijen tokom pripitomljavanja kako bi se privukla pažnja ljudi, što u našem mozgu trenutno stimuliše lučenje dopamina i hormona bliskosti na identičan način kao kada posmatramo sopstveno dete.
Kao kruna ovih neobičnih sličnosti, svet nauke je nedavno potvrdio da i psi, baš poput nas, mogu imati jednojajčane, identične blizance koji dele jednu placentu, što je prvi put genetski dokazano kod legla irskih vučjih hrtova.
Pored ovih bioloških podudarnosti, psi poseduju zadivljujuću sposobnost da intuitivno osete ranjivost i bezopasnost novorođenčeta, reagujući prema njemu sa urođenom obazrivošću i nežnošću. Naučna istraživanja potvrđuju da ova rana veza donosi neprocenjive darove.
Deca koja odrastaju uz pse imaju znatno otporniji imunitet i manji rizik od razvoja alergija , dok samo prisustvo ljubimca u kući dokazano smanjuje verovatnoću od kašnjenja u kognitivnom razvoju odojčeta. Kroz strpljivu pripremu, nekadašnji ljubimac pronalazi novu, plemenitu ulogu, postajući najodaniji saputnik u prvim koracima novog života.
Kroz strpljivu pripremu, nekadašnji ljubimac sada pronalazi novu, plemenitu ulogu, postajući najodaniji saputnik u prvim koracima vaše bebe
foto: pexels.com