Kako „Ring Ring“ pomera granice zvuka otkriva Marija Vitas
30. rođendan festivala je u toku!
Povezano
Kultni praznik inovativne, eksperimentalne i svetske muzike ove godine proslavlja svoj 30. rođendan kroz pet koncertnih večeri na tri lokacije, a pošto je slavlje uveliko počelo, red je da vas podsetimo i na dve preostale večeri! Ali ko bolje može opisati festival koji otvara vrata za sve koji žele da čuju nešto sasvim drugačije nego etnomuzikološkinja, muzička spisateljica i članica tima Ring Ring festivala Marija Vitas?
Ring Ring toliko dugo, punog srca i bez kompromisa, širi naše slušalačko iskustvo. Zakoračite u njihov svet na večerašnjem koncertu (subota) ili im se pridružite na dva koncerta u nedelju.
PROGRAM 30. FESTIVALA RING RING
23.05 | Jevrejski kulturni centar | 21:00
Neue Vocalsolisten (Nemačka)
24.05 | Karmakoma | 20:00
Lumpeks (Poljska / Francuska)
Samba Touré (Mali)
Marija Vitas, etnomuzikološkinja, muzička spisateljica i članica tima festivala Ring Ring
Jubilarni, 30. Ring Ring festival je u punom jeku, a pred nama su još večerašnji i sutrašnji program, kako ovaj rođendanski maraton izgleda iz Vaše perspektive, u čemu ste do sada najviše uživali? Kako su protekle prethodne večeri?
‚‚Srećni smo zbog ovako velikog jubileja i ponosni što je naš ‘Ring Ring’ jedan od najdugovečnijih muzičkih festivala u Srbiji. Trebalo je to gurati godinama i decenijama, u raznim okolnostima i sa različitim mogućnostima. Aplauz pre svega ide Bojanu Đorđeviću, jer on je taj ‘motor’, koji neprestano radi od 1996. godine. Nećete na svakom koraku upoznati čoveka koji se sa takvim žarom, voljom i entuzijazmom bavi nečim što se baš i ne može nazvati finansijski isplativim.
Bojanov žar je i doveo do toga da jubilarno, 30. izdanje festivala ima čak pet večeri sa devet koncerata i veoma raznovrsnim programom, od impruva, preko fridžeza, avangardne muzike, eksperimentisanja sa sevdalinkom ili tradicionalnom poljskom muzikom, sve do čistog world music-a.
Ovogodišnji „Ring Ring” maraton zaista je prepun različitih zvučnih boja i umetničkih koncepata. Uživali smo na prve tri večeri. Otvaranje u Jevrejskom kulturnom centru, 20. maja, uz trio Cičići i solo-nastup Freda Frita, obeležila je prepuna sala i ozarena lica u publici.
Potom, sa nešto skromnijom, ali i dalje dobrom posetom u Češkom centru, prepustili smo se saksofonskim dijalozima Jasne Jovićevića i Predraga Okiljevića, što je sasvim svež projekat, a zatim smo izmeditirali uz naglašeno emotivnu vokalnu interpretaciju Vesne Pisarović nad avangardnim rominjanjem i žuborenjem gitare (Noel Akšote) i bubnjeva (Toni Bak). Treće veče, ponovo u punom Jevrejskom kulturnom centru, uživali smo u još jednom domaćem duu, Ilija Belorukov i Nenad Marković, a potom u još jednoj, pored pomenutog Freda Frita, legendi i veteranu sa ove uzbudljive svestke muzičke scene: Pjeru Bastijenu, u društvu sa Lujom Lorenom“, navela je Marija.
Ring ring je poznat po tome što pravi tako hrabre spojeve avangarde i tradicionalnog sevdaha, ali i raznih drugih žanrova i stilova, gde se od muzike pravi pravo hedonističko iskustvo, ako smem tako reći, ali kako vi doživljavate tu improvizaciju I kombinaciju zvukova?
‚‚Odavno se u muzičkom svetu svašta dešava, promišlja, izmišlja, kombinuje, ostvaruje… Kada ste za toliko toga već čuli, kada ste toliko toga i doživeli u muzičkom smislu, onda dolazite u jednu zrelu životnu fazu u kojoj se sve ređe šokirate ili „bog-zna-kako” iznenadite nekim konceptom, tipom ansambla ili zvučnom kombinacijom. I to je dobro. Moja radost otkrivanja i slušanja muzike u stalnom je porastu, to s godinama ne splašnjava, naprotiv, razvija se i jača. Razlika je u tome što sam sad oslobođena mladalačkih „wow-impresija” usled susreta sa kombinacijom pijaniste i elektroničara, na primer, ili bilo kakvom drugom „čudnom” formacijom.
Ono što mi je sad važno, što me zanima, raduje i uzbuđuje jesu umetnička iskrenost, posvećenost, nadahnuće, emotivna predanost, lucidnost i autentičnost!
Ovogodišnji festival pun je premijera – kako srpskih, tako i balkanskih, pa čak i jedna svetska premijera se odigrala. Dakle, uvek se trudimo da imamo što više premijera, pa je tako i sada slučaj, zatim važno nam je da da nam program bude što aktuelniji, u smislu da je reč o svežim projektima ili muzičarima/bendovima koji su u skorije breme objavili prvi ili novi album, zatim da damo prostor mladima, umetnicima u usponu, kao i da dovedemo neke ‘face’ (ovoga puta su to, npr. Fred Frit, Pjer Bastijen i Samba Ture), takođe uvek nam je važno da imamo i strane, ali i domaće umetnike. Dakle, to je naša generalna misija, koja važi i za ovo izdanje.
Svejedno mi je da li neko prebira po žicama klasične gitare ili muzikalno duva u cev usisivača. Ako je to što radi iskreno, sa inspiracijom i idejom, onda je to muzika koja mi ispunjava duh i um.
Gde zapravo treba tražiti autentičan tradicionalni zvuk?
Pitanje autentičnosti je jedno od najškakljivijih pitanja u vezi sa muzikom i kulturom
Posebno zbog toga što se i sam pojam autentičnost dvojako doživljava: kao nešto što je izvorno, istinito, verodostojno, ali i kao nešto što je neponovljivo, specifično, unikatno, originalno. Ako bismo, na primer, pohvalili nekog današnjeg guslara da je autentičan, to bi najpre značilo da mi osećamo njegovu interpretaciju kao čvrsto ukorenjenu u tradiciji, ali istovremeno i nadahnutu, posebnu i izdvajajuću. Tako je oduvek bilo. I pre sto, dvesta godina, u svakom selu se se izdvajali oni koji su naročito dobro pevali, svirali, igrali, kovali, tkali…
Uvek je bilo pojedinaca koji se izdvajaju iz grupe ili zajednice. Oni su ti kroz koje tradicija i iskustvo zajednice dobijaju novu energiju i svojevrsnu re-animaciju. U tom smislu, autentičan tradicionalni zvuk možemo danas nalaziti na sasvim različitim mestima i u raznolikim formatima: od sela do grada, od samoukih muzičara do mladih koji u gradskim muzičkim školama uče da pevaju seoske pesme ili sviraju tradicionalne instrumente… Ne zaboravimo i pevače u kulturno-umetničkim društvima.
Sama po sebi, tradicija je nešto što traje, što živi, što nije umrlo, zato i jeste tradicija, a ne ‘arheološka iskopina’, a čim traje i živi, znači da se i menja
Tako da, autentičan tradicionalan zvuk možemo danas naći u svakom pevaču ili sviraču koji je mnogo vremena odvojio i punog se srca upustio u proučavanje tradicije, slušanje, razmišljanje, vežbanje, da bi potom, nadahnut tradicijom, „progovorio” svojim „glasom”, neponovljivim i autentičnim!
Vi često predstavljate našu scenu na velikim evropskim world music platformama, pa šta je ono što ljude iz drugih država najviše fascinira kada im predstavite zvuk sa Balkana?
‚‚I u tom pogledu se vide promene. Fascinacija trubačkom ili bleh muzikom, i to prevashodno romskom, sa prostora Srbije, splasnula je, nakon euforije koja je trajala od druge polovine devedesetih do, okvirno, 2010. godine.
Nakon 2010. nije se izdvojio nijedan tip tradicionalnog ansambla ili vrsta pevanja ili način svirke ili neki fenomen sa naše tradicionalne scene koji je dostigao slavu približnu trubačima.
Međutim, deo repertoara srpskih narodnih melodija jeste stekao brojne poklonike u svetu, kako u krugovima publike, tako i među samim muzičarima i bendovima koji su prionuli na svoje verzije hitova kao što su: „Ajde, Jano”, „Gusta mi magla padnala”, „Niška Banja” itd.
Iznenadili biste se koliko u Evropi i svetu, postoji muzičara i grupa koji sa puno ljubavi izvode i snimaju narodnu muziku Balkana, pa tako i Srbije
Što se tiče našeg okruženja, moglo bi se reći da bosanska sevdalinka u poslednjih nekoliko godina postaje sve prepoznatljivija kao žanr. Takođe, hrvatska world music scena je toliko vibrantna i šarolika, da je ona kao takva, u celini, primećena u evropskim krugovima. Kada je reč o profesionalcima, kolegama, novinarima, radijskim voditeljima, sa kojima se srećem, to su ljudi poput mene, koji aktivno prate muzičku scenu, dobro su upućeni u sve što se pojavi ili traje, bez obzira na samu širu popularnost određenog muzičkog oblika ili grupe.
Takvi ljudi, po pravilu, vole da ih nešto muzički i intelektualno nadraži, vole da čuju nešto osvežavajuće, drugačije ili, pak, vrhunski izvedeno. Sećam se da su, na primer:
Pre nekoliko godina, panelisti ‘Balkan Chart’, koji vodim od 2019. godine, bili van sebe kada su čuli dvostruki album ‘Vlaška muzička magija’ u izdanju ‘Gergina Records’
Sve sa odabranim numerama i plejadom vlaških pevača i svirača sa prvih deset izdanja festivala „Gergina” u Negotinu. Oni su za tim „odlepili”. Uvek ih obraduju i izdanja World Music asocijacije Srbije i Muzičkog informativnog centra Srbije, sa snimcima guslara, gajdaša, izvika pevača ili ojkače.
Jednom je, na španskom radiju, kolega Huan Vaskez celu, jednočasovnu emisiju posvetio guslama, zahvaljujući izdanju koje sam mu poklonila na nakom od naših susreta u Evropi.
Zanimljivo je da i avangardni umetnici sa Zapada obožavaju arhaičnu srpsku seosku tradicionalnu muziku. Njima to jako prija, ta „teška” sazvučja, taj sirovi zvuk i snažna energija, bliska njihovom avangardnom sluhu. Zato i postoje, već godina, razni projekti saradnji avangardnih umetnika sa Zapada i tradicionalnih pevača i svirača iz Srbije“, istakla je Marija.
foto: Stanislav Milojković i Duško Vukić