Može li veštačka inteligencija da nas zaštiti: stiže II deo izložbe „Algoritam brige”
AI kao štit od nasilja
Povezano
Nakon što nas je u maju uvela u promišljanje odnosa veštačke inteligencije i empatije otvaranjem prvog dela postavke, Galerija Novembar nas ove subote poziva na novo poglavlje. Polazeći od ideje brige kao društvene, političke i kolektivne prakse, drugi deo izložbe „Algoritam brige” okuplja umetnike i umetnice koji kroz različite savremene umetničke medije i pristupe nastavljaju da istražuju odnose solidarnosti, međusobne odgovornosti i zajedničkog delovanja u današnjem društvenom kontekstu.
Algoritam brige II
Galerija Novembar Vas u subotu, 20. juna u 13h poziva na otvaranje drugog dela izložbe Algoritam brige.
U nastavku postavke, koju kao kustoskinja potpisuje Mia David, posetioci će imati priliku da pogledaju radove petoro umetnika: Milice Živković, Mila Masončića, Siniše Ilića, Srđa Dragovića i Teodore Nikolić.
Projekat je fokusiran na promišljanju kako bi feministički principi mogli biti integrisani u razvoj algoritma veštačke inteligencije
Izložba Algoritam brige predstavlja kolaboraciju galerije Novembar i nevladine organizacije ŠkArt. Projekat je fokusiran na promišljanju kako bi feministički principi mogli biti integrisani u razvoj algoritma veštačke inteligencije kako bi se smanjila marginalizacija ranjivih grupa i ranije prepoznali obrasci ponašanja koji mogu voditi ka porodičnom nasilju, femicidu i rodno zasnovanom nasilju.
Izložba Algoritam brige biće otvorena do 05. jula, a posetioci će moći da je pogledaju svakog radnog dana (osim ponedeljkom) od 12 do 20h, subotom od 10 do 18h i nedeljom od 10 do 14h na adresi Kursulina 22.
Podsećanja radi, prvi segment ove izložbe otvoren je sredinom maja i hrabro je postavio tehnologiju u službu empatije. U okviru šireg projekta AI protiv femicida: Tehnologije brige, radovi sedam umetnica preispitivali su kako se veštačka inteligencija može transformisati iz alata za nadzor u prostor solidarnosti, sposoban da rano prepozna obrasce koji vode ka porodičnom nasilju.
Kako je tada istakla kustoskinja Mia David, mašina nije zamišljena kao spasitelj, već kao moćan alat feminističkog „data aktivizma” koji čini vidljivim sve one sistemske pukotine koje društvo najčešće bira da ignoriše.
Prvi deo postavke brojao je umetnička ostvarenja Alme Gačanin, Ivane Smiljanić, Jane Jovašević, Marije Mitrović, Viktorije Zdravsković, Sare Mladenović i Sofie Golystyne.
Projekat finansira UK International Development, a sprovodi se u partnerstvu sa British Council.