Kako će se novosadske ulice „lagáno” pretvoriti u džez pozornicu?
Doživi magiju muzike uživo!
Povezano
Novosadski džez festival odlučio je da napravi hrabar iskorak i da u okviru 28. rođendana od 3. do 5. jula izađe na ulice! Pozvali su razne svetske zvezde da ostave zatvorene pozorišne sale iza sebe, opuste se i „Lagáno” pretvore Njegoševu, ulicu Laze Telečkog i Katoličku portu u veliku otvorenu pozornicu.
O tome kako se „običan novosadski dan” pretvara u veliku muzičku improvizaciju, zašto je slogan „Lagáno” postao osnovna tema tima, i šta nas sve očekuje na ovogodišnjem jazz spektaklu razgovarali smo sa umetničkom direktorkom festivala Minom Aleksić, ali i sa jednim od zvezda ovogodišnjeg programa, bubnjarom Vladimirom Kostadinovićem, čiji je nagrađeni album „Iris” magazin Downbeat proglasio za jedno od najboljih džez izdanja.
Njihova zajednička poruka je da na ovim koncertima ne sme biti distance između publike i izvođača, i da za uživanje u džezu nije potrebno nikakvo predznanje već otvoreno srce.
Mina Aleksić, umetnička direktorka Novosadskog džez festivala
Džez je istorijski potekao sa ulice, a vi ga ove godine izvodite iz pozorišta i vraćate na trgove, ali i na druga zanimljiva mesta. Ako je taj prelazak u otvoreni gradski prostor jedna velika „improvizacija”, šta je bila ona osnovna tema koju ste zadali svom timu?
Naša inspiracija je zapravo Novi Sad, njegov ritam i njegova geometrija. Ima jedan stereotip koji se vezuje za Novosađane – da su usporeni. Kao i mnogi stereotipi, i ovaj nije sasvim tačan. Ta novosadska „usporenost”, zapravo je osećaj za meru, zahvaljujući kojem ovaj grad i pored nemilosrdnog tempa koji savremeni život nameće, zadržava svoj duh. Taj osećaj najbolje opisuje reč koja je postala slogan festivala – lagáno.
U tom pomeranju akcenta na drugo „a”, koje daje potpuno novo značenje ovoj reči, prepoznali smo jednu malu muzičku intervenciju i ona je postala naša osnovna tema.
Geometrija novosadskih ulica bila je polazna tačka za razvoj vizuelnog identiteta. Dve ulice, Laze Telečkog i Njegoševa, zajedno sa Katoličkom portom, postaju pozornica ovogodišnjeg džez festivala, a posmatrano iz ptičije perspektive one čine ćirilično slovo dž. Upravo to dž, koje se poput pomenutog akcenta na „a” pomera u novosadskom ritmu – postalo je logo i osnovni grafički element identitet.
Vaši najavni spotovi za festival ne prikazuju reklamne koncertne scene, već pravi, svakodnevni novosadski život. Kako ste došli na ideju da „običan dan” bude najbolja moguća pozivnica za džez festival?
Te male, svakodnevne improvizacije, kojima pribegavaju junaci naših spotova, najbolje pokazuju zbog čega Novosađani prirodno razumeju džez. Osim toga, naša želja je da ovim festivalom napravimo iskorak ka široj publici, i nadali smo se da ćemo ovim pristupom učiniti da se naši sugradjani, kao i svi ostali do kojih ovi spotovi dođu, osete pozvanim i dobrodošlim na Novosadski džez festival.
Koji svetski džez festivali su Vam uzori?
Iako rizikujem da zvučim preambiciozno, nadam se da ćemo uspeti da se približimo festivalima kao što su Montre, Umbria, festival u Nici ili Kopenhagenu. Ovi festivali transformišu gradove u kojima se održavaju, slave raznovrsnost džeza i uz očuvanje najviših umetničkih standarda ruše predstavu o džezu kao muzici namenjenoj uskom krugu poznavalaca.
Šta je bio glavni „klik” ili okidač da ove, 2026. godine, prelomite i kažete: „Vreme je za nešto potpuno drugačije, hajmo Lagáno”? Kako izgleda ,lagano” organizovanje/pokretanje celog grada?
Ne bih to mogla nazvati „klikom” jer je ta odluka rezultat strateškog promišljanja, kao i evaluacije sprovedene na prošlogodišnjem festivalu. Kako se bližimo malom jubileju, tridesetom izdanju Novosadskog Džez festivala, doneta je odluka da lagáno izađemo iz pozorišta i učinimo da ovaj događaj, koji je godinama omiljen vernom krugu publike, dovedemo do većeg broja ljudi.
Kako se kao i svaki tim koji se bavi organizacijom događaja, svakodnevno susrećemo sa brojnim izazovima, primetili smo da nas ovaj naš slogan u stresnim situacijama uvek vrati u dobro raspoloženje.
Kako se bira program i izvođači? Ko su ‘ovi’ ljudi i kako biste ih opisali na nekom predavanju svojim rečima, ali bez spominjanja njihovih imena? I šta je bitno da znamo za džez uopšte, koja je Vaša poruka?
Želeli smo da zadržimo raznovrsnost koja je uvek bila odlika ovog festivala, a osim toga potrudili smo se da ne napravimo nikakav ustupak u kvalitetu kada je u pitanju izbor izvođača koji će nastupiti u Porti, na sceni na kojoj će koncerti biti besplatni, u odnosu na izvođače u Letnjem bioskopu za koji se prodaju karte.
Tako ćemo u Letnjem bioskopu slušati kontrabasistu koji na najprefinjeniji način u džez unosi zvuk mediterana, saksofonistu i pijanistu koji će nas odvesti u njujorški džez klub kao i italijansku pijanistkinju neverovatne energije
U Katoličkoj porti, prvi put će naša publika moći da čuje jednu mladu inovativnu trubačicu, imati priliku i da zapleše uz jedan sjajan ženski vokal iz Britanije i za sam kraj festivala, da se prepusti savremenom džezu uz bend bubnjara, koji uspešno gradi svetsku karijeru, a potekao je sa ovih prostora.
Vladimir Kostadinović, bubnjar, kompozitor i aranžer
Da li Vam je stalo do toga da mladi ljudi slušaju džez? Ako biste se našli u prilici da privučete veću grupu ljudi da posluša Vaš koncert, kako biste opisali sebe i svoj tim?
Apsolutno. Smatram da je džez mnogo više od muzičkog stila, to je način života, razmišljanja, komunikacije i slobodnog izražavanja.
Ono što je posebno važno jeste da džez u sebi nosi vrednosti kao što su slušanje drugih, poštovanje različitosti, kreativnost i zajedničko stvaranje
Na našim koncertima nema distance između publike i izvođača. Svako izvođenje je jedinstveno i neponovljivo. Trudimo se da spojimo emociju, energiju, vrhunsku muzikalnost i spontanu komunikaciju na sceni, tako da publika može da oseti iskrenost i radost zajedničkog muziciranja.
Kada bih nekome ko nikada nije slušao džez trebalo da predstavim svoj bend, rekao bih da smo grupa muzičara koja kroz improvizaciju priča priče.
Ko su bili Vaši muzički uzori?
Imao sam sreću da odrastam uz mnogo različitih muzičkih uticaja. Kada je reč o bubnjarima, veliki uzori su mi bili Tony Williams, Michael Shrieve, Billy Cobham, Philly Joe Jones, Art Blakey, Vinnie Paul, Igor Cavalera, Mitch Mitchell, Brian Blade, Greg Hutchinson, Jeff „Tain“ Watts, Karriem Riggins i mnogi drugi velikani koji su pomerali granice svog instrumenta.
Međutim, vremenom sam shvatio da inspiraciju ne pronalazim samo kod bubnjara. Mnogo sam učio slušajući Jimija Hendrixa, Milesa Davisa, Carlosa Santanu, grupe Pantera i Sepultura, Waynea Shortera, Bacha, Mozarta, Stravinskog, Boba Marleyja, Vidu Pavlović, The Brecker Brothers, Disciplinu kičme i brojne druge umetnike koji su imali snažan i autentičan muzički glas.
Danas me podjednako inspirišu i muzičari sa kojima imam privilegiju da sarađujem, jer kroz zajedničko muziciranje čovek neprestano raste i uči
Nedavno je obeležen Svetski dan muzike. Koju vrstu muzike i koje izvođače volite privatno da slušate, i zašto volite baš džez?
Volim da slušam veoma različitu muziku. Pored džeza, često slušam klasičnu muziku, rege, muzičke tradicije različitih naroda, kao i savremenu improvizovanu muziku
Uvek me privlači muzika koja ima iskrenu emociju i umetničku dubinu. Džez volim zato što pruža slobodu. To je muzika koja živi u trenutku i koja omogućava muzičarima da izraze svoju ličnost. U džezu ne postoji samo jedan ispravan put.
Svaki koncert je novo putovanje, nova prilika za dijalog i istraživanje. Upravo ta kombinacija tradicije, spontanosti i kreativnosti fascinira me već čitav život.
S obzirom na to da nastupate u Katoličkoj porti, kako nastup u takvom ambijentu treba da izgleda i šta ste nam Vi pripremili?
Katolička porta je poseban prostor koji nosi svoju istoriju, atmosferu i mir. Smatram da takav ambijent zahteva pažljivo osmišljenu muziku koja poštuje prostor u kojem se izvodi, ali istovremeno zadržava energiju i spontanost džeza.
Publika može da očekuje program sastavljen od moje autorske muzike i kompozicija koje ostavljaju dovoljno prostora za improvizaciju i međusobnu interakciju muzičara.
Biće to veče posvećeno komunikaciji, emociji i lepoti zajedničkog muziciranja
Svirate li nekad na ulici ili u društvu iz čista mira? Ako ne, zašto, i koje Vas situacije zapravo najviše muzički inspirišu?
Muzika ne postoji samo na koncertnoj bini. Dešava se ponekad da sviramo spontano među prijateljima, na džem sešnima u klubovima ili tokom proba. Upravo takvi trenuci često budu veoma inspirativni jer nema pritiska i sve nastaje potpuno prirodno.
Najviše me inspirišu ljudi i životne situacije. Porodica, prijatelji, putovanja, susreti sa različitim kulturama, ali i svakodnevni trenuci mogu postati inspiracija za novu kompoziciju ili muzičku ideju. Posebno mesto u mom životu ima moja porodica, koja je neiscrpan izvor inspiracije i podrške.
Možete li nam najaviti svoje buduće planove, ali i podeliti neku poruku o džezu i festivalu za kraj?
Veoma sam srećan zbog svog novog albuma Iris, koji sam posvetio svojoj ćerki
Album je objavljen za renomiranu izdavačku kuću Criss Cross Jazz i proglašen je za jedan od najboljih dzez izdanja 2025. u Downbeatu, a na njemu učestvuju neki od najznačajnijih svetskih džez muzičara današnjice.
U oktobru, novembru i decembru očekuju me brojni koncerti i festivalski nastupi širom Evrope, Japana i Sjedinjenih Američkih Država, kao i nastavak rada sa studentima i mladim muzičarima na Univerzitetu „Joseph Haydn“ u Ajzenštatu, gde predajem.
Za kraj Vladimir je poručio da je džez muzika otvoren poziv na slušanje, dijalog i zajedništvo. On ističe da nije potrebno prethodno znanje da bi se u njoj uživalo, već da je dovoljno doći otvorenog srca i prepustiti se muzici:
Zato pozivam publiku da poseti Novosadski džez festival, podrži umetnike i doživi magiju muzike uživo.
Upravo takvi festivali stvaraju prostor za susrete, inspiraciju i nove generacije ljubitelja muzike