Povezano
Francuska vizuelna umetnica Žistin Emar (Justine Emard), čiji se rad nalazi na preseku umetnosti, tehnologije, veštačke inteligencije, robotike i organskog sveta, bila je gošća prvog modula programa FRENCH PULSE koji organizuje Francuski institut u Srbiji. U svojim radovima tehnologiju ne posmatra samo kao alat, već kao aktivnog učesnika umetničkog procesa, istražujući odnose između čoveka i mašine, prirodne i veštačke inteligencije, kao i načine na koje tehnologija menja naše razumevanje stvarnosti.
Program FRENCH PULSE, kroz tri modula – CREATIVE PULSE, DIGITAL ART WEEK i FRENCH VR WEEK – povezuje umetnike, dizajnere, istraživače i stručnjake iz Francuske i Srbije, otvarajući prostor za razgovor o promenama koje tehnologija donosi umetnosti i kreativnim industrijama. Prvi modul, CREATIVE PULSE, počeo je razgovorom „Creation Challenged by AI“, koji se održao u sredu, 30. septembra u mts Dvorani. U fokusu razgovora bile su nove mogućnosti koje veštačka inteligencija otvara u umetničkom stvaranju, ali i etička, kulturna i društvena pitanja koja njen razvoj donosi. Pored Pjera Fotrela (Pierre Fautrel), člana francuskog umetničkog kolektiva Obvious, u razgovoru su učestvovali Žistin Emar i Miroslav Kostić, dizajner i produkt-strateg koji istražuje primenu generativne AI u dizajnu, filmu i kreativnim procesima.
Razgovaramo sa Žistin o odnosu umetnika i tehnologije, kolektivnoj inteligenciji pčela, ekološkom uticaju veštačke inteligencije, ali i o tome šta umetnost može da ponudi u trenutku kada AI postaje deo naše svakodnevice.
BURO. U vašim radovima tehnologija je partner ili sagovornik u umetničkom procesu. Šta se menja u delu kada umetnik više nema potpunu kontrolu nad njim?
Žistin: Proces stvaranja koji definišem za nastanak jednog dela podrazumeva učenje mašine. Mene više zanima da posmatram kako računar evoluira i postepeno uči, nego da izložim veštački rezultat. Zamišljam protokol kojim upravljam od početka do kraja, počev od baze podataka koju sama kontrolišem, pa sve do algoritama koji se posebno treniraju za svako pojedinačno delo. Umetnik ne gubi kontrolu nad svojim delom; po definiciji, umetnost je ljudska i ne može je osmisliti mašina.
BURO. U delu Co(AI)xistence, čovek i robot komuniciraju pokretom, zvukom i drugim signalima. Da li vas više zanima pitanje može li mašina da razume čoveka ili ono što čovek može da nauči pokušavajući da komunicira sa nečim što nije ljudsko?
Žistin: U delu Co(AI)xistence dve inteligencije uče jedna od druge: čovek i robot. Mene zanima odnos koji se uspostavlja između ljudskog i neljudskog upravo u situaciji u kojoj ta dva bića ne govore istim jezikom. Ovo specifično iskustvo stavlja robota u prvi plan ne zbog njegove funkcionalnosti, već zbog njegovog sopstvenog postojanja. Uopšteno govoreći –
moj rad otvara perspektive za suživot različitih oblika veštačke i prirodne inteligencije.
BURO. U delu Supraorganism koristili ste podatke prikupljene iz kolonije pčela kako biste trenirali sistem veštačke inteligencije. Šta vas je posebno privuklo kod pčela i njihove kolektivne inteligencije, tako da ste poželeli da ih povežete sa veštačkom inteligencijom?
Žistin: Jedan od mojih izvora inspiracije jeste naučna oblast veštačkog života, koja proučava sisteme prisutne u prirodi kako bi ih simulirala pomoću računara. Neuronska mreža razvijena za ovo delo uči da prepoznaje pčele, da ih posmatra i da iz njih izdvaja neku vrstu životne supstance. Ovaj softver je otelotvoren u skulpturama od robotizovanog stakla i kroz njih predstavlja postojanje pčela, reprodukujući njihovo ponašanje, kao i prediktivne međuprostore. Ovo delo nastalo je u fazi moje karijere kada sam počela da se bavim kolektivnom inteligencijom prirode, u želji da razumem šta je izvor njene snage.
BURO. Prirodu i veštačku inteligenciju često posmatramo kao dve suprotstavljene stvarnosti. Vi ih u svojim radovima dovodite u vezu. Mislite li da bi trebalo da prestanemo da ih posmatramo kao suprotnosti?
Žistin: Po definiciji, sve što nas okružuje deo je prirode. Suprotnost između prirodnog i veštačkog ljudska je konstrukcija. Zato je i veštačka inteligencija prirodna koliko su to umetnost, mi sami, biljke i životinje. Za mene je to način razmišljanja o svetu koji čoveka i prirodu ponovo postavlja u središte tehnoloških procesa i koji bi trebalo da nas podstakne da u budućnosti stvaramo odgovorno, imajući u vidu sve učesnike tog procesa. Za moj rad je važno povezivanje veštačke inteligencije i fizičnosti, kao i promišljanje umetničkog stvaranja unutar njegovog ekosistema. Bavim se ekološkim uticajima svojih dela, razmišljajući o tome gde se slike treniraju i na koji način se energija koristi, kako bi to bilo učinjeno etički.
BURO. Danas generativna veštačka inteligencija omogućava gotovo svakome da za nekoliko sekundi napravi sliku, video ili zvuk. Šta, po vašem mišljenju, to menja u ulozi umetnika?
Žistin: Smatrati da umetničko delo može nastati pomoću jednog prompt-a na komercijalnoj platformi znači negirati samu suštinu umetnosti. Umetnici imaju sopstvenu praksu i umetničku viziju, kao i alate kreirane prema specifičnim potrebama, pri čemu veštačka inteligencija može biti njihov deo, ali je retko jedina komponenta. To što je veštačka inteligencija dostupna svima ne znači da svako može biti umetnik.
Umetnost je pre svega ljudska praksa, izgrađena na nasleđu istorije umetnosti.
BURO. Počeli ste da eksperimentišete sa veštačkom inteligencijom i robotikom mnogo pre današnjeg procvata generativne veštačke inteligencije. Kako se vaš pogled na AI promenio tokom poslednjih deset godina?
Žistin: Od suštinske je važnosti razlikovati naučnu oblast veštačke inteligencije – koja predstavlja osnovu i izvor moje umetničke prakse – od komercijalnih onlajn platformi koje distribuiraju AI usluge. Moja praksa se razvijala u načinu na koji pristupam slikama i predstavama veštačke inteligencije, kao, na primer, kroz figuru sirene koja se pojavljuje u jednom od mojih poslednjih radova. Ona je ambivalentna figura: istovremeno oličava privlačnost veštačke inteligencije, ali nas uvlači i u dubine da bi nas proždrala, prizivajući tako i njenu izrazito veliku potrošnju energije.
BURO. Kada danas razmišljate o budućnosti umetnosti i tehnologije, koje pitanje vas najviše uzbuđuje?
Žistin: Ono što me najviše uzbuđuje u budućnosti jeste mogućnost da umetnici nastave da eksperimentišu i da za to imaju sredstva, bilo da rade sa tehnološkim ili klasičnim medijima. Važno je da umetnost nastavi da bude nezavisna i slobodna, više nego ikada. Ljudima su potrebni svi oblici izražavanja i prostori u kojima mogu da razmišljaju, razmenjuju ideje, susreću se i budu dirnuti.
BURO. Jedna ste od gošći programa FRENCH PULSE u Beogradu. Kako gledate na susrete sa publikom i razgovore o svom radu?
Žistin: Mislim da moja dela ostavljaju prostor za ličnu projekciju svakog pojedinca. Volim da ih posmatram kao živu misao koja omogućava razmenu različitih vizija. Uvek je veoma dragoceno susresti se sa publikom i razgovarati o njenom doživljaju i tumačenju dela.
BURO. Da li se susrećete sa mišljenjem da umetnici možda ne bi trebalo da se bave tehnologijom i veštačkom inteligencijom – drugim rečima, da postoje granice između različitih oblasti koje umetnost ne bi trebalo da prelazi?
Žistin: Nimalo. Naprotiv, mislim da umetnici treba da preuzmu tehnologije i ideje svog vremena i da kroz njih ponude sopstvenu viziju. Umetnost po definiciji pomera granice, ponekad i provocira, i upravo je fundamentalna uloga umetnika da ponudi novi pogled na svet.
Fotografije: Quentin Chevrier, Promo