Kako je tokom policijske narko-racije slučajno pronađeno ukradeno Pikasovo delo?
Skrivena umetnost
Povezano
Francuska policija pronašla je ukradenu sliku Pabla Pikasa tokom racije usmerene protiv trgovine drogom u jugoistočnom predgrađu Pariza.
Slika, čija je autentičnost potvrđena iako njeno ime nije javno objavljeno, pripada seriji portreta koje je Pikaso naslikao inspirisan Mari-Terez Valter (Marie-Thérèse Walter), umetnikovim modelom i ljubavnicom tokom 1920-ih i 1930-ih godina. Francuski policijski sindikat „Alliance Police Nationale“ saopštio je za list „Le Parisien“ da je delo vredno „desetine miliona evra“ i da pripada jednoj ženi iz Singapura.
Godine 2018, još jedan portret Valterove iz tog perioda, jarkih boja pod nazivom „Žena sa beretkom i u kariranoj haljini“ (Woman in Beret and Checkered Dress, 1937), prodat je u aukcijskoj kući „Sotbi“ (Sotheby’s) u Londonu za 49,8 miliona funti (što je oko 83 miliona dolara sa uračunatom inflacijom).
Službenici Brigade za borbu protiv narkotika (Brigade des Stupéfiants), francuskog ekvivalenta američke Uprave za suzbijanje droge (DEA), otkrili su Pikasovo delo 15. juna na imanju povezanom sa osumnjičenim dilerom droge u gradu Šampanji na Marni (Champigny-sur-Marne).
Pored slike, policija je zaplenila skoro 18 kilograma (40 funti) kanabisa, 7.000 evra (8.000 dolara) u gotovini i luksuznu odeću u vrednosti od oko 200.000 evra.
Credit line: DON EMMERT / AFP / Profimedia
Nakon racije uhapšeno je šest osoba, uključujući 37-godišnjeg muškarca koji je radio kao radnik obezbeđenja u jednoj pariskoj firmi specijalizovanoj za skladištenje umetnina i drugih dragocenosti.
Prema izveštajima francuskih medija, ovaj muškarac je priznao da je uzeo Pikasovu sliku iz pariskog depoa, ali je tvrdio da je to uradio kako bi ukazao na bezbednosne propuste u kompaniji. Dvoje prvobitno osumnjičenih pušteno je na slobodu, dok se preostalih četvoro pojavilo na sudskom saslušanju 19. juna, a suđenje se očekuje u avgustu.
Pikaso je upoznao Valterovu 1927. godine, dok je još bio u braku sa svojom prvom suprugom, ruskom balerinom Olgom Hohlovom. Prema priči, tada 45-godišnji umetnik primetio je 17-godišnju devojku ispred „Galerije Lafajet“ (Galeries Lafayette), luksuzne robne kuće u Parizu, i rekao joj da želi da naslika njen portret.
Godinama je ova veza bila tajna, ali je 1935. godine Valterova rodila njihovu ćerku Maju, nakon čega se Pikaso iste godine rastao od Hohlove
Decenijama unazad, Pikasove slike su česta meta kriminalaca, a poslednjih godina uspešno je pronađeno više njegovih dela
Belgijska policija je 2024. godine u jednom podrumu u Antverpenu pronašla sliku „Glava“ (Tête, 1970), koja je deceniju ranije ukradena iz jedne kuće u Tel Avivu. Tokom 2022. godine, dvojica pariskih galerista osuđena su na uslovne kazne zatvora i novčano kažnjena zbog prodaje ukradenih Pikasovih dela čija je vrednost premašivala 15 miliona dolara.
Srbija je takođe bila deo jednog pronalazaka
Naime, domaća policija je u saradnji sa švajcarskim vlastima 2011. godine u Beogradu locirala dva izuzetna Pikasova platna „Glava konja“ (Tête de cheval) i „Čaša i krčag“ (Verre et pichet), koja su tri godine ranije ukradena sa jedne izložbe u Švajcarskoj.
Svi ovi slučajevi otvaraju mnogo dublja i mračnija pitanja o funkcionisanju globalnog crnog tržišta, na kojem Pikaso zvanično drži neslavni rekord kao najčešće kradeni autor u istoriji. Činjenica da se njegova milionski vredna dela redovno pronalaze u narko-špajzovima, tajnim sefovima i privatnim podrumima podgreva opravdanu sumnju da ove krađe nisu tek izolovani incidenti, već deo dobro podmazane mašinerije.
U tom paralelnom finansijskom sistemu, remek-dela često služe kao savršena, nepratljiva valuta ili zalog za podzemne transakcije među kartelima i moćnicima.
Javnost vidi samo ,,vrh ledenog brega” kada neko delo igrom slučaja „ispliva“ na svetlost dana. Koliko neprocenjivih istorijskih dragocenosti zapravo zauvek tiho nestane u privatnim bunkerima, daleko od očiju zakona, ali i sveta kojem pripadaju?