Kako je došlo do najvećeg razočaranja u filmskoj industriji
Šta je sledeće za A24?
Sigurno ste već čuli – svima omiljena filmska kuća se naizgled „prodala“ Silikonskoj dolini. TikTok je zatrpan kritikama producentske kuće A24 i svi pričaju kako su sklopili pakt s đavolom. Naime, Google DeepMind i A24 pokrenuli su višegodišnje istraživačko-razvojno partnerstvo, pa svi strahuju da su se tech bros konačno dočepali nezavisnog studija.
Google je uložio približno 75 miliona dolara u A24. Ovde nije reč ni o akviziciji (vrednost A24 procenjuje se na više od tri milijarde dolara), niti o sporazumu za produkciju filmova pomoću veštačke inteligencije, a ni o ugovoru o prenosu prava na dela ovog studija ili o obučavanju modela na njegovom sadržaju. Zapravo, sporazum izričito isključuje pristup biblioteci filmova ili podacima kuće A24.
Iz A24 su za magazin Wired izjavili da je njihovo partnerstvo sa kompanijom Google DeepMind istraživačkog karaktera i da nikada ne bi uzeli zdravo za gotovo svoje odnose sa filmskim stvaraocima. A24 ovo vidi kao način da autorima pruži pristup sledećem talasu alata, izjavili su.
„Ovo je istraživačko partnerstvo. Radimo rame uz rame sa istraživačima iz DeepMind-a kako bismo učili, menjali i gradili, aktivno učestvujući u oblikovanju novih alata i radnih procesa. Naš odnos sa publikom je nešto što ne uzimamo zdravo za gotovo. Ovo partnerstvo postoji zato što želimo da mi diktiramo koji alati se prave za umetnike, i da oni imaju glas u njihovom oblikovanju, umesto da im ti alati samo budu uručeni. Radije bismo imali mesto za stolom nego da sedimo po strani.“
Kako objašnjava The Hollywood Reporter, navedeni cilj jeste razvoj novih radnih procesa i alata koji bi pomogli filmskim stvaraocima u procesima iza kulisa, bez aktivnog intervenisanja u gotov proizvod, čime se uvek zadržava potpuna kreativna kontrola ljudskih autora.
Režiseri i umetnici ovog studija imaće aktivnu ulogu u testiranju, kritikovanju i vođenju razvoja ovih alata. To je, u svakom smislu, pravi probni rad kako bi se istražilo na koji način ovi računarski sistemi mogu pomoći u pojednostavljivanju i ubrzavanju procesa stvaranja filma.
Ali, da li je sve to samo početak kraja za ljudsko filmsko stvaralaštvo?
Veštačka inteligencija polako preuzima filmsku industriju
Srž problema leži u činjenici da je kuća A24 oduvek bila zaštitnik originalnih autorskih glasova i kreativnih rizika. Takođe ne pomaže to što drama oko Google ugovora dolazi neposredno nakon što je studio Amazon MGM odustao od prava na film Artificial, skoro završeno novo ostvarenje Luke Gvadanjina.
Reč je o priči koja prati Sema Altmana i kompaniju OpenAI, a koju je A24 sada takođe odbio da distribuira. Sve ovo pokrenulo je mnogo veća pitanja o uplivu tehnologije u Holivud, a jedno vreme je delovalo da je A24 iznad toga. Ne zadugo.
Ovo je samo najnoviji u nizu kontroverznih ugovora između Silicijumske doline i Holivuda. Krajem prošle godine, Disney je najavio da preuzima udeo od milijardu dolara u kompaniji OpenAI, što je uključivalo i licenciranje likova iz njihovih čuvenih animiranih ostvarenja za generisanje video-sadržaja na AI alatu nazvanim Sora. Nekoliko meseci kasnije, Sora je propala, a sa njom i čitav ugovor.
Kompanija Lionsgate potpisala je ugovor sa firmom za istraživanje veštačke inteligencije Runway, omogućivši joj pristup svojoj bogatoj biblioteci filmova i televizijog programa radi obučavanja novog generativnog modela. Prema pisanju lista The Wall Street Journal, ovaj model je „prilagođen vlasničkom portfoliju kompanije Lionsgate“, koji uključuje hit franšize kao što su John Wick, Saw i The Hunger Games.
Pretnja koju veštačka inteligencija predstavlja za kinematografiju, i kreativne umetnosti uopšte, može delovati potpuno egzistencijalno: ona automatizuje (i time gasi) poslove na raznim pozicijama, ugrožava scenarističke sobe i bespravno se useljava u bioskopske sale kako bi prikazala AI-generisane radove. Zbog svega toga, pojedini studiji su već tužili AI kompanije zbog kršenja autorskih prava.
Kako piše Wired, pored svih ostalih problema, veštačka inteligencija definitivno pati od nedostatka ukusa. Generisane AI slike se redovno opisuju epitetom slop. Budući da klijenti generativne inteligencije i veliki jezički modeli nisu ljudska bića, oni ne mogu da sude, niti da razlikuju dobro od lošeg, ružno od lepog, ono što je kul od onoga što je dosadno.
Otpor veštačkoj inteligenciji je sve glasniji i snažniji, i to ne samo u filmskoj industriji. Nedavna reklama za Polaroid istakla je da „AI ne može da generiše pesak među vašim prstima“. Kampanja u njujorškom metrou za AI saputnika Friend („neko ko vas sluša, odgovara vam i podržava vas“) dobila je kontraudarac od brenda Heineken, koji je zakupio sopstveni oglasni prostor sa porukom da je „najbolji način da steknete prijatelja je uz pivo“.
Svesni smo da se na veštačku inteligenciju trenutno gleda potpuno drugačije u zavisnosti od industrije. Unutar tehnoloških krugova, o AI-ju se uglavnom govori sa uzbuđenjem, ambicijom i osećajem neizbežnosti. Kompanije se utrkuju da ga integrišu u pretraživače, obrazovanje, programiranje, alate za produktivnost, zaštitu i razvoj softvera. Investitori nastavljaju da ulivaju milijarde u AI startape, dok generalni direktori otvoreno opisuju ovu tehnologiju kao transformativnu.
Međutim, u „ostatku“ sveta, budi se otpor, zbog toga što se kreativnost kroz istoriju posmatrala kao jedan od najznačajnijih ljudskih oblika rada, nešto što je neraskidivo povezano sa emocijama, proživljenim iskustvom, ranjivošću i nesavršenošću. I mnogi umetnici deluju potpuno neuvereno u to da statistički generisani rezultati zaista mogu to da replikuju. Veštačka inteligencija je možda već sada izvanredno dobra u oponašanju ljudske kreativnosti. Ali, širom umetničkog sveta, sve veći broj stvaralaca ostaje pri stavu da generisani sadržaj i iskreni ljudski izraz jednostavno nisu ista stvar.
Naslovna fotografija: Supplied by LMK / Landmark / Profimedia