8 mini-serija koje je The New York Times nazvao najboljim u 21. veku
Gledaju se u dahu.
Povezano
Mini-serija je brzo postala omiljeni format publike, jer za razliku od onih koje se protežu na nekoliko sezona (i često mogu da krenu u pogrešnom pravcu), donosi zaokruženu priču, koja je neretko kvalitetna i dosledna od početka do kraja, barem kad se radi o onim najboljim.
A ugledni The New York Times je napravio listu 100 najboljih televizijskih ostvarenja u 21. veku – i među njima je nekoliko vrhunskih mini-serija.
Evo kojih 9 se našlo na listi, a zgodne su da se pogledaju za vikend ili u par dana. Poređali smo ih od kraja ka vrhu liste.
Najbolje mini-serije 21. veka: The Night Of
Na 92. mestu, našla se serija koja prati studenta Nazira Kana (koga tumači Riz Ahmed), nakon što bez dozvole uzima očevo taksi vozilo kako bi otišao na žurku. Tokom vožnje, u automobil ulazi nepoznata mlada žena u zabludi da je reč o regularnom taksi prevozu, nakon čega ih Nazir vozi kroz njujorške ulice u večeri obeleženoj konzumacijom alkohola i narkotika, koja se konačno završava intimnim odnosom u njenom stanu. Međutim, obrt nastupa kada se Nazir budi u gluvo doba noći i zatiče devojku sa čak 22 ubodne rane na telu, bez ikakvog sećanja ili svesti o tome da je počinio taj svirepi čin.
Dramska struktura koncipirana je tako da svaka epizoda uvodi po jednog novog protagonistu čija je uloga u celokupnom mozaiku podjednako esencijalna kao i uloga likova predstavljenih pre njega. Ova galerija obuhvata širok spektar upečatljivih profila – od optuženog za ubistvo oko koga se plete radnja, preko branioca koji spletom okolnosti dobija najvažniji i najzahtevniji slučaj u svojoj karijeri, pa sve do detektiva na pragu penzionisanja koji preuzima rešavanje svog poslednjeg slučaja.
Pored žanrovskog okvira, na izuzetno slojevit način analizira nekoliko gorućih društvenih tema: socio-kulturno iskustvo imigrantske zajednice u Njujorku, brutalnost u sistemu, kao i ciničnu prirodno pravosudnog aparata u kom se pitanje stvarne krivice ili nevinosti pojedinca tretira kao sporedna i nevažna činjenica.
Baby Reindeer
Netflix ostvarenje koje je proslavilo Ričarda Gada našlo se na 89. mestu. Tokom jedne od sporih smena neuspelog komičara Donija Dana (Gad), njegovu pažnju privlači dolazak vidno utučene Marte Skot (u izvođenju Džesike Ganing), koja seda za šank. Doni joj prilazi sa namerom da primi porudžbinu, međutim, Marta priznaje da nema novca. Rukovodeći se impulsom i saosećanjem, Doni joj daje šolju čaja na račun kuće.
Ovaj naizgled sitan gest pokreće proces koji će se u narednim godinama pretvoriti u pravu noćnu moru. Pažnja postaje okidač za Martinu opsesiju Donijem, manifestovanu kroz zastrašujuće brojke: preko 41.000 poslatih elektronskih poruka, 350 sati snimljenih glasovnih poruka, 106 stranica rukom pisanih pisama i nepregledno mnoštvo interakcija na društvenim mrežama.
Serija se bavi teškim, kompleksnim društvenim temama kao što su seksualno nasilje i proces viktimizacije pojedinca i donosi promišljenu i nijansiranu analizu ličnih trauma.
Mare of Easttown
Na 65. mestu, kriminalistička drama u kojoj je Kejt Vinslet ostvarila jednu od najboljih uloga karijere. Serija koja je unela nov život čuvenom podžanru „ubistva u malom gradu“.
Vinslet tumači detektivku iz malog grada u Pensilvaniji, čiji je zadatak rešavanje slučaja lokalnog ubistva tinejdžerke, dok se paraleno bori sa dubokim ličnim krizama. Ovo ostvarenje ponire u mračne slojeve prividno idilične i čvrsto povezane lokalne zajednice, analizirajući kompleksne mehanizme kojima porodični odnosi i potisnute traume nemilosrdno oblikuju realnost njenih stanovnika.
Primarni fokus serije je usmeren ka protagonistkinji, čiji lik pruža duboku, slojevitu i fascinantnu studiju ljudske psihologije. Glavna junakinja nalazi se u procepu između konstantnog pritiska i visokih očekivanja koje pred nju stavlja uski društveni krug i nemogućnosti da privremeno suspenduje svoje profesionalne obaveze kako bi se posvetila rešavanju emotivnih trauma. Takvo poniranje u unutrašnji svet glavne junakinje uspostavlja sinergiju sa klaustrofobičnom dinamikom male, hermetički zatvorene zajednice – i rezultuje jednim od najboljih detektivskih ostvarenja 21. veka.
Normal People
Ekranizacija romana Sali Runi, najpopularnije milenijalske književnice, našla se na 49. mestu. Kritičari čak ističu da je bolja od romana. Normal People donosi intimnu hroniku odrastanja i života dvoje mladih ljudi u Irskoj – Marijan i Konela – prateći kompleksnu dinamiku njihovog emotivnog odnosa u periodu koji obuhvata završne godine srednjoškolskog obrazovanja i naknadne studije na fakultetu.
Ključni noseći stub celokupnog vizuelnog i dramskog doživljaja ove serije leži u glumačkim interpretacijama Dejzi Edgar-Džouns i Pola Meskala, koji su sa izuzetnom suptilnošću i emocijom udahnuli život ovim likovima. Njihova glumačka hemija, autentičnost i uverljivost u prikazivanju unutrašnjih lomova glavnih junaka predstavljaju primarni razlog zbog kog se ovo ostvarenje izdvaja kao nezaobilazno televizijsko iskustvo.
U svojoj suštini, reč je o prikazu ljubavnog odnosa čija se kompleksnost ogleda ne samo u onome što je među njima izrečeno, već i u onim sferama neizgovorenog i prećutanog.
Adolescence
Na 40. mestu The New York Times liste je Netlfix serija koja je izazvala „eksploziju“ odličnih kritika. Počinje nezaboravnom scenom: silovitim upadom policijskih snaga u dom porodice Miler. Pripadnici policije u potpunosti zanemaruju stanje šoka u kom se nalaze otac Edi (koga tumači Stiven Grejam), majka Manda (Kristin Tremarko) i starija sestra Liza (Ameli Pis), usmeravajući svoju akciju direktno ka spavaćoj sobi tinejdžera Džejmija (Oven Kuper).
Ubrzo se u potpunosti razjašnjava povod ove brutalne intervencije: mladić biva lišen slobode pod optužbom za ubistvo, pri čemu detektivi Bascom raspolažu uverljivim i pravno utemeljenim dokaznim materijalom. I da, čitava epizoda je snimljena u jednom potezu (one take).
Ovo ostvarenje paja elemente televizijske produkcije, kinematografije i pozorišne umetnosti, stvarajući vizuelni i dramski format koji deluje kao sasvim nova, hibridna vrsta gledalačkog iskustva. Glumačke interpretacije predstavljaju apsolutni noseći stub celokupne priče. Realizam koji izbija iz svake scene je neprijatno bolan, toliko da gledaoca ostavlja bez daha.
Watchmen
Odmah iza Adolescence, na 39. mestu, jedina „superherojska“ mini-serija na listi – Watchmen. Scenarista Alan Mur i crtač Dejv Gibons 1986. godine u izdanju kuće DC Comics lansirali vizuelno i narativno izuzetno složen limitirani serijal stripova čija je struktura bila toliko pedantno i minuciozno razrađena da je podsećala na precizni satni mehanizam.
Osnovni narativni okvir ovog kultnog dela prati grupu maskiranih osvetnika opterećenih vrlo realnim ljudskim slabostima i moralnim manama, koji uz pomoć jednog superbića učestvuju u prekrajanju istorije – pomažući Americi da odnese pobedu u Vijetnamskom ratu i istovremeno nastojeći da razreše globalne tenzije i privedu kraju Hladni rat.
Televizijska adaptacija uspeva da razotkrije i predočifundamentalne istine o savremenom američkom društvu, prikazujući ga kao duboko podeljeno usled sveopšteg gubitka poverenja u sopstveni identitet, narode koji ga čine i temeljne državne institucije. Širina idejnog i tematskog zamaha ove serije deluje zaista fascinantno kada se uzme u obzir kompleksnost i težina materije kojom se bavi, ali je taj uspeh još upečatljiviji zahvaljujući činjenici da autori ni u jednom trenutku ne žrtvuju dinamiku i vrhunski nivo čiste gledalačke zabave.
Chernobyl
HBO remek-delo, za koje smo očekivali da će biti pri vrhu liste – a nalazi se na 19. mestu. Chernobyl je oživeo interesovanje za jednu od najvećih katastrofa u ljudskoj istoriji.
Serija je fascinantan hibrid žanrova: funkcioniše kao priča o katastrofi, špijunski narativ, horor, politički triler i duboko potresna ljudska drama. Upečatljivi i uznemirujući prizori tela stradalih – sa opekotinama koje se pred očima posmatrača raspadaju u trulež – ostaju trajno urezani u sećanje gledalaca.
Uprkos vizuelnom radikalizmu, serija niti u jednom trenutku ne zapada u jeftinu senzacionalističku priču koja šokira publiku radi samog efekta šoka; umesto toga, njen mračni ton ostaje tačno onoliko mučan koliko to istorijska tragedija zahteva. Pored toga, autorima je pošlo za rukom da uspešno savladaju i izuzetno rizičan narativni izazov: likovi unutar dramskog teksta neprestano koriste autentični tehnički i naučni žargon koji se gledaocima gotovo uopšte eksplicitno ne objašnjava, ali je sama dramska struktura postavljena toliko precizno da publika u svakom trenutku u potpunosti razume suštinu, uloge i tok katastrofalnih događaja na ekranu.
I May Destroy You
Najzad, najbolje pozicionirana serija na listi nalazi se na 18. mestu i radi se o HBO ostvarenju I May Destroy You. Donosi priču o spisateljici koja doživljava seksualno nasilje, ali temi pristupa na veoma zanimljiv i pametan način. Struktura serije zasnovana je na konstantnoj smeni dve tematske ravni: sa jedne strane prate se širi narativni tokovi o grupi bliskih prijatelja sklonih istraživanju sopstvene seksualnosti, dok se sa druge strane prepliću izuzetno intimne, potresne i uznemirujuće sekvence koje poniru u prostore psihičke traume.
Sam način na koji se ova savremena priča razvija u potpunosti izbegava simplifikovane i konvencionalne dramske rasplete, što odgovara samoj prirodi teme seksualnog zlostavljanja. Odbija da ponudi površne, brze ili utešne odgovore na kompleksna moralna i društvena pitanja koja hrabro otvara.
Naslovna fotografija: HBO Max