Čak su i stari Rimljani tokom letnjih žega imali stroga pravila o tome šta jedu. Čuveni grčko-rimski lekar Galen zapisao je da leti telo treba „hladiti“ iznutra, pa su rimski patriciji izbegavali teška mesa i vinu dodavali vode i začinskog bilja (posca).
Hrana koju biramo tokom nesnosnih vrućina može nam „dati krila”, ali nam jednako tako može „ukrasti“ svu energiju i otežati termoregulaciju.
Nutricionistkinja i dijetetičarka Anđela Jovanović podelila je za BURO. kojih to 5 namirnica treba da sklonite sa tanjira kako biste izbegli letnju iscrpljenost. Zatim naveli smo i koje začinske biljke zapravo deluju kao unutrašnja klima, i šta su brze praktične zamene koje će vas držati svežim i hidriranim tokom celog dana.
5 namirnica koje treba izbegavati tokom leta
Tokom letnjih meseci organizam se prilagođava visokim temperaturama kako bi održao stabilnu telesnu temperaturu i normalno funkcionisanje.
Zbog toga dolazi do povećanog znojenja, širenja krvnih sudova, potrebe za tečnošću, smanjenja apetita.
Jako je važna pravilna ishrana tokom leta, kako bismo što lakše podneli visoke temperature. Zato moramo da pazimo šta jedemo i kako doprinosimo boljoj hidrataciji i očuvanju energije
Ono što treba izbegavati tokom leta:
- Alkohol
Tokom letnjih meseci alkohol treba ograničiti jer podstiče izlučivanje tečnosti putem urina i na taj način može doći do dehidratacije
Takođe, alkohol može doprineti širenju krvnih sudova, sniženju krvnog pritiska i otežati prirodne mehanizme termoregulacije, što može dovesti do povećanja toplote u organizmu, malaksalosti i iscrpljenosti.
- Veoma začinjena hrana
Određene začine poput čilija, djumbira i bibera treba izbegavati jer stimulišu znojenje, mogu izazvati osećaj dodatne toplote i povećati nelagodnost tokom visokih temperature.
Takođe, veoma začinjena hrana može da prouzrokuje probleme u digestivnom traktu poput gorušice, nadimanja i iritacije želuca. Ograničavanje i smanjenje začinjavanja hrane tokom letnjih meseci može pomoći telu da održi bolju digestivnu ravnotežu.
Neke biljke (komorač, korijander…) imaju prirodni efekat hlađenja i umirivanja organizma. Sveža nana (menta) sadrži mentol koji aktivira receptore za hladnoću na našoj koži i u ustima, pružajući trenutan osećaj svežine.
- Pržena i prerađena hrana
Pržena i prerađena hrana poput suhomesnatih proizvoda, grickalica, peciva i testa, pohovanog masnog mesa, sadrže velike količine soli, zasićenih masti i aditiva.
Zbog toga ova hrana zahteva duže varenje i veće opterećenje za digestivni sistem. Proces varenja ovih namirnica zahteva veći napor organizma i na taj način dovodi do povećanja temperature u telu što za posledicu može stvoriti osećaj vrućine i iscrpljenosti.
- Prekomerni unos kofeina
Kofeinske napitke nije neophodno potpuno izbaciti, ali se preporučuje umerena konzumacija, naročito tokom letnjeg perioda
Kofein ima blago diuretično dejstvo i na taj način dolazi do eliminacije vode iz organizma, što može dovesti do dehidratacije. Takođe, prekomerni unos kofeina kod nekih osoba može da izazove ubrzan rad srca, povećanu razdražljivost i osećaj nervoze. Kafa i energetski napici ne bi trebalo da budu zamena za vodu.
- Hrana i napici sa visokim sadržajem šećera
Namirnice i napici sa visokim sadržajem šećera , poput gaziranih sokova, industrijskih voćnih napitaka, slatkiša i dezerta, ne predstavljaju adekvatan izbor za hidrataciju tokom letnjih meseci. Zbog sadržaja prostih šećera mogu dovesti do oscilacija glukoze u krvi, nakon čega dolazi do naglog pada energije i ponovne pojave osećaja gladi.
Umesto zaslađenih napitaka, prednost treba dati vodi, nezaslađenim čajevima, limunadi, vodi sa dodatkom svežeg voća ili kokosovoj vodi
Tokom letnjih meseci ishranu je poželjno prilagoditi povećanim potrebama organizma za tečnošću i lakše svarljivim obrocima. Uz dovoljan unos vode i lagane obroke moguće je lakše podneti vruće i očuvati dobro zdravlje.
Prednost treba dati namirnicama koje doprinose hidrataciji poput lubenice, dinje, krastavca, paradajza kao i namirnicama koje sadrže vitamine, minerale i antioksidanse
Anđela Jovanović
Umesto komplikovanih recepata i skupih namirnica, birajte jednostavne, pristupačne i osvežavajuće alternative koje stvarno prijaju telu:
- Umesto ledene kafe sa puno šlaga i različitih voćnih sirupa izaberite domaću hladnu kafu sa kockicama leda i nekoliko kapi bademovog ili običnog mleka. Ako želite slađi i voćni ukus, zamenite je prirodnom limunadom u koju ste ubacili parče lubenice.
- Umesto čipsa, štapića i teških slanih grickalica grickajte sveže štapiće šargarepe i krastavca sa malo humusa ili šaku blago posoljenih pečenih lešnika i badema, ili suvi mango. Dobijate hrskavost, ali bez osećaja težine i žeđi.
- Umesto teških, kupovnih soseva za roštilj Napravite lagani i mirisni mediteranski preliv, marinadu. Kombinujte maslinovo ulje, sok od svežeg limuna, dosta peršuna i malo belog luka. Izbegavajte pomfrit. Meso će biti mekano i aromatično, a stomak lak.
- Umesto kupovnih voćnih jogurta punih šećera uzmite običan gusti grčki jogurt, ubacite šaku svežih malina ili kupina i dodajte par listića sveže nane. To je savršen, kremast letnji međuobrok koji hladi i drži sitost, bez naglog pada energije.
Prijatno!
foto: pexels.com