Kako reči mogu sačuvati planetu? Sve o 3. Festivalu EKO književnosti
prostor za ekološki dijalog
Povezano
Verovatno ste počeli da preskačete vesti o vremenskim nepogodama? Ako pročitate još jedan naslov o rekordnim vrućinama, sušama ili ekološkim katastrofama, osetićete onaj dobro poznati, tihi pritisak u stomaku. Prva reakcija je uglavnom ista: osećaj nemoći i ono čuveno pitanje – a šta ja tu uopšte mogu da uradim?
Ta briga pred ekološkim promenama danas ima svoje ime: eko-anksioznost. Ona se retko manifestuje dramatično, češće je to prikriveni osećaj teskobe dok prolazimo betonskim ulicama. Međutim, trenutno paklene vrućine, osim tok psihološkog osećaja zasigurno stvaraju i veće teskobe poput malaksalosti i umora. Ali umesto da u tom strahu ostanemo sami, šta ako bismo ga pretvorili u dijalog, razumevanje i građenje zajednice?
Upravo iz te potrebe nastao je 3. Festival EKO književnosti, koji u Beograd 30. i 31. jula dovode izdavačke kuće Heliks i Arete. Festival kroz razgovor pokušava da probudi osećaj sigurnosti i zajedništva: naučne analize i grafikoni pružaju činjenice, ali su reči i priče te koje nam daju saosećanje, nadu i pokretačku snagu.
Gde se srećemo i šta nas očekuje?
Tokom dva dana, na dve prepoznatljive beogradske lokacije, čućemo stručnjake, urednike, prevodioce i umetnike koji spajaju književnost, nauku i pozorište.
Prvi dan: Četvrtak, 30. jul
Lokacija: Galerija ARTGET / Kulturni centar Beograda (Knez Mihailova 6)
- 18.00–19.00 | Tribina „Eko-anksioznost i reči koje leče”Kako ekološki izazovi utiču na naše mentalno zdravlje i može li nam književnost pomoći da prevaziđemo osećaj bespomoćnosti? O tome razgovaraju Ognjan Pantić (ekspert za javne politike energetske tranzicije), Ana Šakan (urednica u IK Arete) i Katarina Ješić (urednica u IK Heliks).
- 19.00–20.00 | Razgovor o knjigama „Zzzlatka” i „Habitat”Predstavljanje dva savremena romana koji istražuju preplitanje ljudskih života i prirode. Učestvuju: Dragana Kovačević (književna kritičarka i novinarka), Vladimir D. Janković (prevodilac) i Katarina Ješić.
- 20.00–21.00 | Projekcija predstave „Drveće pleše” Prvo veče završava se projekcijom vizuelno moćne plesno-pozorišne predstave u produkciji DAH teatra.
Drugi dan: Petak, 31. jul
Lokacija: Štrik kafe knjižara (Vlajkovićeva 7)
- 18.00–19.00 | Razgovor o romanu „Destrukcija”Predstavljanje izuzetnog romana češkog autora Stanislava Bilera. O knjizi govore Tihana Hamović (prevoditeljka) i Jelena Janković (urednica u IK Arete).
- 19.00–20.00 | Tribina „Ljudska priroda i majka priroda”Završni razgovor festivala posvećen dobu antropocena, klimatskim promenama i mestu čoveka u prirodnom poretku. Učestvuju: Srđa Janković (popularizator nauke, imunolog i autor emisije Solaris), Bojan Stojanović (urednik naučno-popularnih izdanja u IK Heliks) i Katarina Ješić.
Tri romana u fokusu: O čemu zapravo čitamo?
Ako vas zanima koje to priče ovog puta pretvaraju ekološke teme u vrhunsku književnost, evo kratkog uvida u izdanja o kojima će se pričati:
- „Zzzlatka” (Marit Kaldhol): Roman norveške autorke vodi nas u mali grad pogođen ekološkom nesrećom zbog curenja amonijaka iz fabrike. Kroz priču o troje mladih, autorka povezuje ugroženost pčelinjih zajednica sa usamljenošću, vršnjačkim nasiljem i ljudskom potrebom za empatijom.
- „Habitat” (Katriona Šajn): Irska autorka smešta radnju u stambeni kompleks u Oslu u kom zidovi i granice privatnog prostora počinju da se menjaju dok priroda polako prodire u ljudsku gradnju. Zgrada postaje metafora same planete Zemlje podsetnik da nismo izvan prirode, već njen nerazdvojni deo.
- „Destrukcija” (Stanislav Biler): Roman češkog pisca donosi oštru, ali neophodnu perspektivu o tome šta se dešava kada se okruženje oko nas urušava i kako pojedinac u tome pokušava da sačuva razum i dostojanstvo.
Zašto vredi svratiti?
Zato što nam knjige i umetnost daju prostor da udahnemo. Nismo sami u svojoj brizi.
Kroz otvoren razgovor otkrićemo kako reči i zajedničko delovanje mogu stvoriti lekovitu promenu.
Književnost kao prostor za ekološki dijalog
Književnost i umetnost mogu pomoći da se složeni problemi klimatskih promena, gubitka biodiverziteta, otuđenosti i nesigurnosti sagledaju kroz iskustva pojedinca i zajednice.
Kroz tribine, razgovore o knjigama i predstavu, 3. Festival EKO književnosti povezuje stručna saznanja sa emocijama i svakodnevnim životom, stvarajući prostor u kojem ekološka zabrinutost može postati podsticaj za razumevanje, solidarnost i delovanje.