5 zelenih oaza u Srbiji, inspirisanih Svetskim danom prašuma

Danas, 22. juna, planeta obeležava Svetski dan prašuma (World Rainforest Day). Ovaj ekološki praznik ustanovila je 2017. godine međunarodna organizacija Rainforest Partnership iz Teksasa kako bi ujedinila svet u zaštiti njenih najvažnijih zelenih pluća.

Tropske prašume, iako pokrivaju svega 6% Zemljine površine, dom su za preko 80% svetskog biodiverziteta, skladište oko 140 milijardi tona ugljenika i stvaraju „leteće reke“ vlage koje sprečavaju suše širom sveta.

One su i neprocenjivi izvor zdravlja, jer preko 70% biljaka sa aktivnim antikancerogenim svojstvima, poput drveta Cinchona ili biljke Catharanthus roseus, raste isključivo u njima.

Dok se gradski asfalt usijava pod letnjim suncem, nema potrebe putovati na druge kontinente da bismo osetili blagodati nedirnute prirode. Srbija skriva svoja zelena utočišta, reliktne šumske komplekse, duboke kanjone i ledena kraška vrela koja funkcionišu po sličnim principima samoregulacije klime.

Predstavljamo vam pet ekoloških oaza koje pružaju savršen beg od letnjih žega.

1. Prašuma Vinatovača i tirkizna magija Krupajskog vrela

U srcu Kučajskih planina, u regionu Gornje Resave, skriva se Vinatovača, jedina zvanična prašuma u Srbiji. Pod strogim je režimom zaštite prve kategorije, što znači da je ovde ljudska intervencija potpuno zabranjena.

Pod upravom JP „Srbijašume“, ovaj rezervat od 37 hektara čuva bukve stare preko 350 godina, čija stabla premašuju visinu od 40 metara. Da biste došli do ovog skrivenog raja, potrebno je proći uzbudljiv makadamski put od 15 kilometara iz sela Strmosten kroz kanjon reke Resave.

Kao savršen hidrološki produžetak ovog planinskog sistema, u podnožju Beljanice nalazi se Krupajsko vrelo, zaštićeni spomenik prirode.

Njegova ledena voda, koja stalno oscilira između 9°C i 11°C, izbija iz pećinskog otvora i stvara jezerce nestvarne tirkizne boje

Zanimljivo je da je vrelo pregrađeno branom 1945. godine za potrebe mlina, čime je potopljen prvobitni pećinski ulaz. Ronilačke ekspedicije su u ovom mističnom podvodnom svetu uspele da istraže lavirint kanala do dubine od čak 123 metra.

2. Tara za avanturiste, Drina za hedoniste

Dok vas Tara zove na istraživanje svojih skrivenih, divljih staza i dubokih šuma, Drina je tu da usporite ritam i uživate u hladovini pored vode. Smaragdnozelena i brza, reka Drina je prirodni rashladni koridor zapadne Srbije, savršen za letnje avanture poput kajaka i raftinga. U blizini je i jezero Perućac, a na Drini se održava i Regata festival, zatim Bašta fest, kao i razne druge manifestacije.

Iznad njene desne obale uzdiže se Nacionalni park Tara, koji se prostire na gotovo 25.000 hektara i čuva preko 1150 biljnih vrsta, kao i stabilnu populaciju od oko 50 mrkih medveda.

Na visoravni Mitrovac na Tari nalazi se strogi rezervat prirode „Crveni potok“. Zbog nepropusnog tla i nakupljanja površinske vode sa temperaturom od svega 6,6°C, ovde se razvilo jedinstveno šumsko tresetište. U njegovom središtu leži čuvena „Tepih livada“, nazvana tako jer se tresetni sloj, koji raste brzinom od samo jednog milimetra godišnje, ugiba pod nogama pružajući osećaj šetnje po najmekšem tepihu.

Nedaleko odatle, na strmim liticama rezervata „Zvezda“, i danas raste Pančićeva omorika, živi fosil koji je Josif Pančić otkrio 1875. godine

3. Dojkinačka reka za šetače, Arbinje za istraživače

Za ljubitelje divljine, Arbinje predstavlja najlepšu rečnu dolinu u Srbiji. Ovaj strogi rezervat prirode smešten je u gornjem toku Dojkinačke reke, koja izvire na visokoplaninskoj visoravni Koprena na 1963 metra nadmorske visine.

Geološka podloga od crvenih peščara daje reci i njenom koritu specifičan kolorit, dok mešovite šume smrče i bukve održavaju visoku vlažnost i niske letnje temperature.

Krenete li stazom od planinarskog doma u selu Dojkinci, nakon 4,5 kilometara stići ćete do vodopada Tupavica. Visok oko 15 metara, ovaj vodopad je pravi ukras planine, ali zahteva oprez zbog klizavih algi na stenama. Za one spremne na dužu šetnju, na visini od 1645 metara nadmorske visine, duboko u prašumskom delu Arbinja skriva se i divlji vodopad Tri kladenca.

4. Vodeni aerosoli i istorijske vodenice Sopotnice

Na zapadnim padinama planine Jadovnik iznad Prijepolja nalazi se spomenik prirode „Slapovi Sopotnice“. Na dužini od samo pet kilometara, istoimena rečica savladava visinsku razliku od čak 650 metara, stvarajući osam bigrenih terasa i seriju veličanstvenih slapova visokih do 40 metara.

Raspršivanje hladne vode stvara stalnu maglu vodenih aerosola, koja dramatično snižava temperaturu vazduha i nudi trenutno olakšanje tokom vrelih dana.

Taloženjem krečnjaka ovde nastaje šupljikavi kamen bigar (siga), koji je korišćen za gradnju srednjovekovnih manastira Mileševa i Davidovica, kao i višegradske ćuprije na Drini

Autentični duh ovog kraja čuvaju tri obnovljene vodenice sa krovovima od šindre, koje i danas svedoče o starom načinu života podno Jadovnika.

5. Evropska Sahara i nestvarni reljef Zagajičkih brda

Iako Deliblatska peščara, poznata i pod nazivom „Evropska Sahara“, tokom letnjih meseci ne nudi planinsku svežinu niti predstavlja idealno utočište od vrućine, njena surovo lepa i neobična priroda privlači istinske zaljubljenike u divljinu. ž

Tokom najtoplijeg dela godine, ovo ogromno prostranstvo podseća na prave pustinjske predele, ali dugogodišnje pošumljavanje koje je započeto pre više od dva veka delimično je povezalo pokretne dine gustim šumama belog i crnog bora, dajući celom pejzažu prepoznatljiv i upečatljiv kontrast.

Na severoistočnom obodu peščare izdižu se čuvena Zagajička brda, jedinstveni geomorfološki fenomen i najviši deo ovog zaštićenog područja. Ova brda, nastala taloženjem lesa preko pradavnih peščanih dina pod uticajem vetrova, plene nestvarnim talasastim reljefom koji mnoge podseća na pejzaže iz Tolkinovih romana.

Zagajička brda ne nude hladovinu i osveženje, ali donose nešto sasvim drugo, priliku za potpuno izmeštanje iz svakodnevice, neprocenjiv osećaj bezgranične slobode i apsolutne tišine pod otvorenim banatskim nebom.

Bilo da se odlučite za mistične prašumske rezervate, hladne planinske vodopade ili peskovite dine, naša zemlja nudi neiscrpne mogućnosti za ekološki odgovorno istraživanje. Zapadna Srbija u tome posebno prednjači, čuvajući u svojim nedrima i čuveno Zaovinsko jezero sa njegovom nestvarnom, razgranatom vodenom površinom koja podseća na zelenu hidru, ali i brojne druge zlatiborske i autenične seoske predele.

Ovi slikoviti krajevi obiluju još uvek nedovoljno istraženim, gustim šumskim prostranstvima i skrivenim lokalnim kupalištima koja pružaju savršen mir, daleko od masovnog turizma

Obeležavanje Svetskog dana prašuma idealna je prilika da se podsetimo da svaka divlja šuma i svaki čisti izvor predstavljaju neprocenjivo prirodno bogatstvo koje moramo poštovati, aktivno čuvati i odgovorno prenositi budućim generacijama.