Povezano
Leto ne čine samo lepe uspomene, i to je sasvim u redu. Nekada poželimo da se prepustimo ruminacijama koje nas vraćaju prohujalim trenucima, ili onim koji se zapravo nikad nisu ni dogodili. A mogli su. Večerima ispunjenim zvukom zrikavca, prstima lepljivim od lubenice, zelenilu koje guta sve pred sobom, travi pod bosim nogama, skrivenim pogledima i sanjaranjem u toplim noćima. I potrebni su nam albumi za baš takva raspoloženja.
Summertime Sadness je jedan od najvećih hitova Lane del Rej, baš zbog toga što smo prepoznali osećaj letnje melanholije, sladak i zavodljiv, gotovo filmski. Zapravo, sezonski afektivni poremećaj je stvarno stanje i ne vezuje se isključivo za zimu ili hladno vreme. Tokom leta, često osećamo neizdrživ pritisak da budemo radosni, aktivni i lepo raspoloženi. Gledanje drugih kako uživaju u letu na društvenim mrežama izazva nam osećaj anksioznosti ili utisak da ne radimo „dovoljno” ili da mnogo propuštamo.
Zato nam se čini da je zdravo i dobrodošlo da nekad dopustimo sebi da budemo tužni, melanholični, da se ušuškamo tamo gde nam je prijatno i jednostavno uživamo u muzici. Ovi albumi su za baš takve prilike.
Albumi za letnju melanholiju: Currents, Tame Impala
Tame Impala zvuči kao leto, ali prožeto emocijama i introspekcijom – a Currents je možda i najbolji album koji nas uvodi u stanje negde između usamljenosti i želje za promenom. I sve to kroz psihodelične pop melodije koje se uvuku pod kožu i tu se prijatno razlivaju.
Kroz ceo album, Parkerovi sintisajzeri zvuče kao odraz njegovih emocija – ono što zvuči kao muzika za ples zapravo je refleksivna meditacija, koja nas vodi kroz iskustva s kojima možemo da se povežemo, jer smo ih svi doživeli. Takođe, ogroman hit The Less The Better je remek-delo pop muzike koje smo čuli nebrojeno puta, a još nam nije dosadio.
Harvest, Neil Young
Kad je reč o klasicima, uvek se rado vraćamo Nilu Jangu. On je jednom prilikom opisao svoju muziku kao priču o „frustracijama zbog nemogućnosti da ostvarite ono što želite”. Međutim, čak i kada deluje da je dobio ono što je želeo – ako je verovati ljubavnim pesmama sa izdanja Harvest – on se zbog toga ne oseća potpuno prijatno.
Raspoloženje na albumu Harvest jeste melaholično, prožeto pesmama koje opisuju čežnju. Na uspeh izdanja Jang je reagovao izuzetno podeljenim osećanjima, jer nikada nije bio muzičar kojem prija uloga „pop zvezde”. Bilo namerno ili spletom sudbine, Jang nikada više nije ponovio komercijalni uspeh ovog izdanja iz 1972. godine, idealnim za letnje večeri.
7, Beach House
Još jedan introspektivan psihodeličan album za letnje ruminacije. Ceo opus benda Beach House je slatko-melanholičan, ali ovo izdanje se izdvaja po još mračnijom i složenijoj atmosferi. Sintisajzerima je dopušteno da polako narastaju, povlače se i prepliću unutar miksa sa bučnijim gitarskim deonicama, i to na pozadini prožetoj blagim pucketanjem niskih frekvencija koje deluje eterično ili vanzemaljski.
Bend Beach House opisao je dve prepletene teme ovog izdanja: očekivanja i dvostruke oštrice ženstvenosti, kao i način na koji se lepota i svetlost rađaju iz izvora velike traume i tame. Simbolički element koji ih povezuje je dvostruk: distanca i dualnost, polarni spektar ravnoteže koja se otvara pred vama poput samog kosmosa.
Salad Days, Mac DeMarco
Ukoliko neko može svojom muzikom da „uhvati“ sporo razvlačenje letnjih dana i noći, to je Mak Demarko. Svih jedanaest pesama na Salad Days prožeto je sporim, opuštenim ritmom. Melodije su tačno kakve treba da budu. Svaka numera protiče lako poput povetarca. A ceo paket počinje naslovnom pesmom o egzistencijalnoj krizi u kojoj Mak peva o tome kako je možda već prošao svoj životni vrhunac, ali i govori sebi da to prebrodi i pokuša ponovo još jednu godinu, baš kao što i svi mi ostali moramo.
Prilično melanholičan način da se počne album. Ali to je stvarnost, to je univerzalni osećaj, a način na koji je iznesen čini ga lakim za prihvatanje. Salad Days je prilično ležerno izdanje koje „praši“ na skroman i nepretenciozan način.
Norman Fucking Rockwell!, Lana Del Rey
Lista muzike o letnjim tugama ne bi bila potpuna bez Lane. Postoji li pesma koja lepše prenosi atmosferu završetka leta, u zlatnim bojama i pomešanim emocijama, od raskošne, veličanstvene Venice Bitch – vrhunca najboljeg albuma u karijeri Lane del Rej? Produkcija na NFR! je apsolutno fantastična, zahvaljujući Džeku Antonofu, koji Laninom glasi i poeziji pruža instrumentalnu podlogu koja se savršeno uklapa u celokupni ton.
Pre svega, Norman Fucking Rockwell! je zvuk srca koje se slama i iznova sklapa samo da bi se opet slomilo – o nemirnim ljudima koji pokušavaju da se snađu u haosu ljubavi. Kako je pisao Pitchfork, „dok Lana oživljava američke mitove sa hladnom, ravnodušnom ekspresijom na kojoj bi joj i Lu Rid pozavideo, ona ih istovremeno i razotkriva. Poput The Beach Boys, ona traga za Amerikom; poput Elvisa, izaziva nelagodu; poput Dilana, ona je obmanjivačica, a svi mi smo potencijalno prevareni“.
Everything Is Alive, Slowdive
Poslednje izdanje legendarnog shoegaze benda Slowdive bilo je maestralno. Eksperimentalno i introspektivno, izdanje everything is alive bilo je više od običnog povratka u formu za bend – otvorilo je uzbudljive nove horizonte za njihovu muziku. Posvećen majci pevačice i gitaristkinje Rejčel Gosvel i ocu bubnjara Sajmona Skota, koji su oboje preminuli 2020. godine, album je opisan kao „istraživanje svetlucave prirode života i univerzalnih dodirnih tačaka unutar njega”.
Slowdive vode slušaoca na zvučno filmsko putovanje koje na trenutke odzvanja tugom, lepotom i zadivljenošću, dok je preovlađujuća emocija ipak nada. Reč je o veličanstvenom i dirljivom ostvarenju koje iznova otkriva svoju čar svakim novim slušanjem.
The Hissing of Summer Lawns, Joni Mitchell
Album posvećen tami i površnosti više srednje klase u Americi, a posebno ženama iz baby boom generacije, oblikovane i sputane idealima porodice pedesetih godina, kojima su umesto kreativnosti i intelekta usađivani lepota i lepo ponašanje. Te žene su podsticane da se udaju i rađaju decu umesto da imaju sopstveni poziv, zbog čega su mnoge ostale potpuno odsečene od sopstvenih najdubljih osećanja i snova. Mnogi likovi na albumu The Hissing of Summer Lawns poklekli su pod dosadom i klaustrofobijom prigradskog života, praćeni neprestanim osećajem neispunjenosti.
Deset numera na izdanju su na trenutke melanholične, elegantne, fino iznijansirane i zagonetne. Izdanje je dosije zapažanja o materijalnim pobedama i porazima žena, stvoreno za promišljanje tokom usamljenih letnjih noći.
And Then Nothing Turned Itself Inside-Out, Yo La Tengo
Kada stvarate muziku kojom dominiraju ambijent i tekstura, važno je imati oslonac. Yo La Tengo znaju kako stvore pesmu koja ima čvrst temelj, ali i kako da na njemu izgrade neodoljive zvučne pejzaže.
Ovaj album deluje i zvuči kao san, poput mirne, usamljene šetnje mračnom ulicom u letnjoj noći. Takođe, izdanje zvuči potpuno isto onako kako izgleda njegov omot – dovoljno je da ga pogledate i tačno znate kakav će vam osećaj i zvuk pružiti, a taj osećaj je zaista neverovatan.