Kad rok ikone urade nešto potpuno „nerokerski“
Izmiče nam definicija žanra
Povezano
Pojam „rok zvezda” i dalje je prilično teško definisati u svetu rokenrola. U Srbiji još manje, bendovi sa čistom definicijom ovog žanra su verovatno najviše oni koji se nisu toliko probili, jer su drugi bili skloni eksperimentisanju. Ne krivimo ih, nekad eksperimenti i nisu tako loši. Svakako, danas nećemo pričati o našim bendovima.
Gotovo je nemoguće dati rokenrolu preciznu definiciju, ali to je jedan od onih čudnih pojmova koje je možda teško formalno pretočiti u reči, ali ponekad tačno prepoznate šta je rokenrol čim ga vidite.
Međutim, iznenadili biste se koliko se ljudi koje u svetu rokenrola smatramo neverovatnim zvezdama ponašalo na načine koji se potpuno kose sa etosom ovog žanra, a ipak, i dalje stoje na tom tronu.
Koji su to onda nerokerski potezi koje su napravile rok zvezde? Pa, hajde da saznamo.
‘Najnerokerskiji’ potezi rok zvezda u istoriji:
Kiss i njihova prodaja promotivne robe
Kada su članovi grupe Kiss prvobitno odlučili da našminkaju lica i izgledaju kao glam-rok superheroji koje publika danas prepoznaje i voli, tvrdili su da je to bio način da se predstave kao jedinstven bend i da sebi obezbede kreativnu slobodu.
To je možda i bilo tačno, ali kako je vreme odmicalo, postalo je jasno u kojoj meri se njihov prepoznatljivi vizuelni identitet može unovčiti – jer su izdavačke kuće, kompanije, a sigurno i sam bend, zaključili da je odlična ideja da na tome profitiraju.
Nema ničeg lošeg u tome što bend povremeno izbaci nekoliko majica, lepo je kada ljudi nose nešto što celom svetu poručuje čiji su fanovi. Ipak, Kiss je otišao korak predaleko sa pojedinim užasnim drangulijama koje su plasirali. Možda jedan od najgorih artikala bile su „žice za vazdušnu gitaru”.
Bend je zgrnuo ozbiljan novac prodajući svojim fanovima bukvalno ništa
Pretvaranje muzike u takvu trgovačku mašineriju potpuna je antiteza rokenrol zvuku i ostaje jedna od glavnih stvari koja kvari utisak o bendu Kiss.
The Strokes koji prozivaju jutjubera
Bend The Strokes puni novinske naslove poslednjih sedmica, najpre zato što su objavili neobičan novi album sa autotjunom, ali naročito zato što je na tom albumu Džulijan Kazablankas odlučio da prozove Entonija Fantana.
Tako je jedna od najvećih indi-rok zvezda na planeti odlučila da se obračuna sa jednim recenzentom. To jednostavno ne izgleda nimalo kul za bend čiji je celokupni imidž izgrađen na nezainteresovanosti i hladnokrvnosti prema svemu.
Nisu oni prvi izvođači koji odgovaraju na negativne recenzije, mnogi muzičari su se i ranije bavili takvim kritikama. Međutim, činjenica da je to uradio bend poput The Strokes u svojoj srži je potpuno suprotna duhu rokenrola.
Trošiti vreme na dugo iščekivanom albumu da biste rekli kako vam se ne dopada šta je neki jutjuber rekao o vašem prethodnom izdanju malo ruši sliku o rok zvezdama, a The Strokes u ovom slučaju nisu odigrali dobar potez.
Aleks Džejms i njegova opsesija sirom
Ovo je nešto bezazleniji primer. Šta čovek uopšte treba da radi nakon što završi sa pisanjem ubitačnih bas-linija za jedan od najvećih britpop bendova na planeti? Pa, iako Blur u nekom obliku i dalje postoji, oni svakako više ne stvaraju muziku niti nastupaju onako kako su to nekada radili.
Zbog toga je Džejms morao da pronađe drugi način da ispuni svoje vreme. Mnogi muzičari pokreću sporedne projekte, neki počinju da rade u studiju kako bi pomogli drugim bendovima da se probiju. U međuvremenu, Aleks Džejms je odlučio da počne da pravi sopstveni sir.
Sve je to u redu, kažu da mu je sir prilično dobar, iako autorka ovog teksta još uvek nije probala nijedan da bi dala poštenu recenziju (zasad). Lepo je imati hobi i lepo je videti da Džejms provodi slobodno vreme radeći nešto u čemu uživa, ali to baš i nije rokenrol, zar ne?
A takođe zanimljivo je da znate da je Aleks Džejms učestvovao u neobičnoj izložbi, londonskog Muzeja Viktorije i Alberta (Victoria and Albert Museum), i još 2019. godine predstavljeni su sirevi napravljeni uz pomoć bakterija prikupljenih sa tela poznatih britanskih ličnosti.
Mik Džeger prihvatio titulu viteza
Ko je pozvaniji da donese sud o tome šta jeste, a šta nije rokenrol od jednog od većih imena u istoriji roka lično? Kit Ričards nikada nije prećutkivao svoje mišljenje, čak ni kada su u pitanju njegove kolege iz benda, a izuzetak nije bio ni trenutak kada je komentarisao odluku pevača Rolingstonsa, Mika Džegera, da prihvati vitešku titulu.
Ričards je imao ozbiljan problem sa tim potezom, u suštini rekavši da je to potpuno suprotno rokenrolu, s obzirom na to da su ljudi koji su mu dodelili titulu ranije u toliko navrata pokušavali da unište bend. „Smatrao sam da je suludo prihvatiti jedno od tih odlikovanja od establišmenta koji je dao sve od sebe da nas strpa u zatvor”, rekao je. „Rekao sam Miku: ’To je jebeno bedno priznanje’.”
Džon Lajdon kao Yak
Džon Lajdon je poznat po tome što je pank pokretu praktično dao pogon koji mu je bio potreban da postane ogroman žanr kakav danas poznajemo i volimo. Tokom čitave karijere uvek je zahtevao autentičnost u muzici i težio ka tome da bude anarhistička, antipolitička figura kakvom ga svi prepoznaju.
Međutim, fanovi su se malo zabrinuli kada je otkriveno da se upravo on krio iza kostima „Jaka” u emisiji The Masked Singer.
Kada su Lajdona pitali da li je učešće u tom šouu vrhunac njegove karijere, rekao je da nije, ali je dodao da se nadao da će to publici prikazati njegovu zabavniju stranu: „Teško da je tako. Što se mene tiče, nadam se da se osetila zabava”, rekao je. „Umesto da izađem tamo, pevušim i da svi odmah pogode ko sam, pomislio sam, pokaži svoju drugu stranu. Pravu zvezdu zabave. Ja sam po prirodi dvorska luda. To je jednostavno tako.”
The Coldplay promenio žanr
Bend Coldplay je promenio svoj muzički pravac iz alternativnog roka u pop kako bi izbegao kreativnu monotoniju i zadržao globalnu relevantnost na muzičkim listama. Kritičari i analitičari ističu da je ključni zaokret počeo saradnjom sa producentom Brajanom Inom (Brian Eno), što je kulminiralo albumom Mylo Xyloto iz 2011. godine, kada su gitarski zvuk zamenili sintisajzerima i modernom elektronikom.
Mnogi verni obožavaoci smatraju da je muzika postala predvidiva i površna, a statistika pokazuje da su njihovi pop albumi nakon 2011. godine prodati u upola manje fizičkih primeraka u poređenju sa melankoličnim rok albumima s početka karijere.
Neko će reći da mu se ovi neobični događaji povezani sa omiljenim zvezdama dopadaju, dok će ih drugi otvoreno prezirati. Međutim, nismo tu da sudimo, sve je stvar ukusa, al nešto, bogami, i ponosa!