Knjige Vedrane Rudan kojima ćemo se uvek vraćati
„Ja čitav život pružam otpor. Ponosna sam na sebe što prodajem priče, ali nisam prodala sebe".
Povezano
Vedrana Rudan je poetično najavila svoju smrt, možda referencom na predivan roman Roberta Perišića. Otišla je na područje bez signala, kako je juče objavljeno na zvaničnoj Facebook stranici književnice i kolumnistkinje koju smo rado čitali, čijim duhovitim opaskama smo se smejali i čijoj smo se hrabrosti divili.
Vedrana Rudan umela je da koristi humor da nam saopšti gorke životne istine, nije se plašila da izgovori ono što se inače prećutkuje i vešto je provocirala, nikad ne posustajući, bez obzira na to ko je sedeo pored ili prekoputa nje. Toliko je bilo dragoceno gledati i slušati ženu koja veruje snazi svog intelekta, britkosti svog jezika, neospornosti svojih istina. Toliko je bilo dragoceno gledati ženu koja razoružava svojim humorom, a koju je mogao razumeti svako – i ko bi je jednom čuo, nikada je ne bi zaboravio.
kakav je ona car od žene bila pic.twitter.com/g60bgd31o8
— Greška generacije (@stefidzax) August 18, 2026
Njena biografija ne odražava bogatstvo njenog iskustva, ali ga nagoveštava. Diplomirala je hrvatski i nemački jezik na Pedagoškoj akademiji u Rijeci. Radila je kao učiteljica i turistički vodič, prodavala je sladoled, a radila je i kao novinarka za niz hrvatskih medija.
Rudan je objavila 17 knjiga: romane, zbirke tekstova i autobiografiju. U svojim knjigama i kolumnama pisala je o položaju žena, porodici, nasilju, braku, seksu, starosti, smrti, nacionalizmu, politici, crkvi, siromaštvu i društvenom licemerju.
Objavila je dela koja su prevedena na engleski, mađarski, slovenački, poljski, francuski, italijanski, ruski i makedonski jezik. U Rusiji joj je prevedeno nekoliko knjiga, a u Americi nekoliko priča i knjiga. Pozorišne predstave dramatizovane prema njenim knjigama igrane su u Rijeci, Zagrebu, Beogradu, Varšavi, Londonu, Santa Moniki i Budimpešti.
Prošle godine u martu gostovala je u emisiji Aleksandra Stankovića Nedjeljom u 2 gde je govorila o svojoj bolesti.
„Ljubav je retka bitka. Ljudi vole da me čitaju jer pišem o mržnji, ali prava se ljubav jako retko sreće“, ispričala je Vedrana. „Ja sam 38 godina s jednim muškarcem koji je moj život, ali ja ne želim o tome da pišem. On i moja deca su moja ljubav“, rekla je.
„Ja osećam potrebu da pišem jer sam tada živa, ali prsti ne rade. Onda moj muž mora da dešifruje šta želim da kažem, sin moj to stavi na blog. Onda to svi prenesu, na moju veliku radost. Kad vidim da se širi moj tekst, ja znam da sam živa i to me drži“, objasnila je.
„Svim ljudima koji misle da sam loša majka poručujem: ‘je*ite se’. Ja sam slobodna. To mi zameraju najviše žene. Imala sam oca koji je bio grub prema meni i sestri, ali on je bio opsednut slobodom, toliko pun prezira prema autoritetu. Ja sam on“, rekla je. „Ja čitav život pružam otpor. Ponosna sam na sebe što prodajem priče, ali nisam prodala sebe“, dodala je.
Na kraju emisije je poručila: „Želim reći da ima jako puno ljudi koji me vole i da ja volim njih. I da sam besmrtna. Neka moju smrt shvate kao odlazak na područje bez signala“, prenosi Index.
Pre i iznad svega, Vedrana Rudan bila je pisac. Decenijama je bila prepoznatljiva po svom stilu: kratkim rečenicama, ironiji, psovkama, crnom humoru i ličnom pogledu na društvene i političke teme. Zato se vraćamo njenim knjigama, u kojima uvek otkrivamo nešto novo.
Ovo su naša omiljena dela Vedrane Rudan.
Dela Vedrane Rudan koje vredi (iznova) čitati: Uho, grlo, nož
Debitantski roman, i to kakav! Kako piše Vladimir Arsenijević, „knjiga koja udara direktno u glavu snagom i brzinom pank-rok pesme postala je instant-bestseler u regionu, a jedinstven književni glas Vedrane Rudan nešto je po čemu je sve do danas poznata, voljena i čitana, premda i prečesto osporavana“.
U prologu knjige, na pitanje zašto je napisala svoj prvi roman, odgovara direktno: „Da se ne bih ubila“. Knjiga govori o ženi koja kroz oštar i beskompromisan glas progovara o ratu, nasilju, telu, braku, poniženju i besu, na taj način spajajući ličnu ispovest i društvenu kritiku.
Ljubav na poslednji pogled
Rudan je svojim rečima najbolje opisala roman – i mi tu ne bismo ništa dodavali.
„Ko o čemu, moderna žena o zlostavljanju. Drago mi je što je tako. Zlostavljanje ne sme ostati prljava mala tajna između dvoje koje se mrzi, jedno je prebijeno, drugo oštri nož, steže šake, hvata se za pištolj. Da, treba govoriti o toj temi, neka jest priča banalna, zlo nikad ne bi smelo ostati banalno. Ovo je knjiga o Zlu, priča jedne Tilde koja se spasila“.
„Matilda, Tilda, nekadašnja ja, svakoga je dana silazila sa stola i govorila sebi: u pravu je, da sam bila bolja, imala bih sve zube, da sam bila bolja, ne bi mi slomio ruku, da sam bila bolja, imala bih više kose na glavi, sutra ću biti dobra, sutra ću biti bolja. Uzalud. Živi sam dokaz da se može iskoračiti. Matilda je iskoračila. I vi to možete. Niste lutke, niste igračke, niste ‘krive’, vi ste ljudska bića koja imaju pravo na duboko disanje. Moramo rasti i nadrasti loše izbore, potrebu za beskonačnim analizama naših ‘greha’ i oprostiti sebi“.
Cure, od srca vam želim sretan put u slobodu.
Dabogda te majka rodila
Roman po kojem je napisana predstava Ateljea 212, u režiji i dramatizaciji Tatjane Mandić Rigonat. U knjizi se Rudan bavi odsustvom majčinske ljubavi – i svim posledicama koje ostavlja.
„Kako razgovarati s majkom koju ne voliš? O zlim očevima postoji brdo literature, žene su uvek žrtve, zato se ja u komunikaciji sa svojom majkom nisam snalazila. Ona je bila žrtva jer je živela s mojim ocem, ona je bila žrtva jer ju je rodila moja nona, nju je mlatio pokojni brat kad je bila dete, ona je žrtva jer sam joj ja kći. Ko sam ja? Šta sam ja?“, odlomak je iz romana, tek da zagolica maštu – i pokrene razmišljanje.
Zašto psujem
Knjiga koja najbolje pokazuje koliko je bila duhovita (i kontroverzna). U pitanju je zbirka tekstova koje je tokom godina objavljivala na svom blogu na sajtu www.rudan.info.
U knjizi se nalazi presek tekstova na njene omiljene teme: Čemu služe žene, Čemu služe muškarci, Čemu služe djeca, Čemu služi Hrvatska, Čemu služi život…
Svaki moj tekst bio je obračun sa samom sobom. Ako sam ikome otvarala oči, onda sam to činila sebi.
Ples oko sunca
„Ovo je knjiga mog života. Napisala sam je za dva i po meseca. Na pisanje knjige nagovorio me je sin. Ideja mi se nije nimalo sviđala. ’Nisam ja Mik Džeger’, rekla sam mu, a on mi je odgovorio: ’Ti jesi hrvatski Mik Džeger.’ Nema veze s mozgom, ali tako je lepo zvučalo. A onda mi je i unuka diskretno rekla kako je veseli što će nakon smrti moći da me gleda na Jutjubu. Shvatila sam da meni najdraži ljudi ne znaju ko sam. Nisam ja ni Džeger, ni ona sa Jutjuba. Ja sam… Plesačica oko Sunca”, rekla je Rudan povodom izlaska svoje autobiografije 2019. godine.
I vredi saznati ko je bila ličnost iza eksplozivnih medijskih nastupa, koji su često zasenjivali njen književni rad – ali su uspevali da nas pokrenu, pomere s mesta, izazovu diskusiju, ubodu prst u oko.
„Moj je život zaista bio lep. I još uvek je. Imam sreću da su mi deca zdrava i dobra, živim s junakom svojih snova, smrt mi je za vratom i zato su sve boje oko mene intenzivnije, sunce je toplije, more posebno plavo, ljudi s kojima se družim dobri. Spoznala sam da imam samo jedan život, ostatak brojim u danima, zato dišem punim plućima i uživam“, rekla je Rudan u intervjuu za Blic.
I baš takvu ćemo je pamtiti – ženu koja se smejala u lice životu, i sa kojom smo se rado smejali.
Zbogom, Vedrana!
Fotografije: Laguna