„Kralj Čemer“ je epska čitalačka avantura kakvu smo dugo čekali

Džo Hil priznaje da je imao mnogo sreće. Odrastao je u kući gde se za večerom razgovaralo o zapletima i građenju likova, dok su gosti često bili velikani savremene američke književnosti. Najlepše uspomene iz detinjstva vezuje za snimanje horor filmova koji su zapravo bili ekranizacije romana njegovog tate. Često prepričava kako mu je otac pred spavanje čitao knjige o čudovištima, dok ih je i sam stvarao – i bio je veoma uspešan u tome. Toliko da čitav svet zna njegovo ime, koje je zapravo sadržano u naslovu najboljeg romana njegovog sina – „Kralj Čemer“.

Možda ste pogodili – Džo Hil je sin velikog Stivena Kinga. I to je bio njegov blagoslov, ali i kletva. Već je u detinjstvu napisao svoje prvo delo, priču o radnicama školske kantine koje jedu decu – ali odluka da postane pisac za njega nije bila nimalo laka. Džo se nije plašio ogromne, teške senke svog slavnog oca. Njegov strah je bio mnogo realniji – i dobro poznat svakome ko pokušava da piše.

Džo Hil nije želeo da neki izdavač objavi njegovu knjigu koja nije dovoljno dobra, samo zbog slavnog prezimena King. Zato je smislio sebi pseudonim i odvažio se da šalje svoje prve radove. Ali godinama, niko nije želeo da ih objavi. Tek kad je bio u tridesetim godinama, objavljena je njegova prva zbirka kratkih priča, 20th Century Ghosts (2005) za koju je dobio nekoliko nagrada. Dve godine kasnije, objavljuje prvi roman, „Kutija u obliku srca“, koji postaje The New York Times bestseler.

Tajna nije mogla dugo ostati skrivena. Uostalom, Džo veoma liči na svog oca. Ali njegove knjige – 5 romana i 3 zbirke kratkih priča – nikada nisu promovisane kao „dela sina Stivena Kinga“. Džo Hil je to izričito zabranio. Postao je čitan i voljen pisac isključivo zbog svog talenta, koji je neosporan. Neki čak smatraju da je odavno nadmašio svog oca.

Poređenja su neminovna, ali su zapravo manje važna – jer je Džo Hil 2025. godine izdao roman koji se već naziva jednim od najboljih ne samo u njegovoj bibliografiji, već i u čitavom u žanru horora.

„Kralj Čemer“ je Hilov magnum opus, a ove jeseni, konačno ga čitamo na srpskom jeziku. Izdavačka kuća Veseli četvrtak objavila je roman u dve knjige, a preveo ga je Goran Skrobonja. Roman je osvojio prestižnu nagradu Bram Stoker.

„Kralj Čemer“ dolazi – zašto treba da se odazovete?

Ovo je roman za čitaoce koji vole priče epskih razmera, u svakom smislu: od broja stranica (s razlogom je podeljen u dve knjige), preko radnje koja se proteže na nekoliko decenija, pa sve do veštog mešanja žanrova: horora, trilera, fantastike i romanse. Priča počinje u osamdesetim godinama 20. veka, a završava se u 2010-im. I sve vreme je jednako uzbudljiva, zastrašujuća i kompleksna – jer su u samoj srži romana etičke i filozofske dileme. Na popularnoj platformi Goodreads, skoro 40.000 čitalaca je romanu dalo ocenu 4.34.

Ovako glasi sinopsis: Artur Ouks je student, sanjar i strastveni zaljubljenik u stare knjige, ali kada ga lokalni kriminalci uvuku u svoj svet, naći će se pred izborom koji nijedan čovek ne bi smeo da napravi. Pomoć pronalazi među najbližim prijateljima, pa se šestoro mladih ljudi, očajnih da se izbave iz nevolje, odlučuje na nešto nezamislivo: da prizovu drevno biće iz tame koja se krije iza sveta koji poznaju.

Zovu ga Kralj Čemer – i on dolazi. U početku se čini da je pogodba jednostavna: Kralj Čemer će ukloniti njihove neprijatelje, a oni će mu zauzvrat dati ono što traži. Ali neke pogodbe ne završavaju se kada se dug otplati, jer Kralj Čemer nije samo čudovište koje treba pobediti već i obećanje koje mora biti ispunjeno. A kada ga jednom prizovu, Artur i njegovi prijatelji više nikada neće biti sigurni kada ih tama posmatra, niti ko će sledeći morati da plati cenu.

Najmanje su tri razloga da se ove jeseni otisnete u svet koji Hil gradi u romanu „Kralj Čemer“, pogotovo ukoliko volite da čitate horor i fantastiku.

Prvi je stil pisanja. Za roman ovakvih razmera, struktura priče i ritam pripovedanja su presudni, a Hil ih je majstorski savladao. Njegov stil je pitak i beskrajno duhovit, ume da izgradi napetost, radnju oboji emocijama, jezom i iznenađenjima. Zaplet se odvija kao klupko, s ključnim tačkama koje su pametno tempirane i postavljene na pravim mestima. Dakle: pravi čitalački užitak. Uz to, na mnogo načina, roman je ljubavno pismo stvaralaštvu Stivena Kinga, koji je trajno zadužio sve čitaoce horor žanra na svetu – pa i samog Džoa Hila.

Drugi razlog moraju biti likovi, odnosno junaci „Kralja Čemera“. Hil nas upoznaje s grupom prijatelja koji su različiti – svako je zanimljiv na drugačiji način i doživljava sopstvenu evoluciju tokom nekoliko decenija u romanu. Prikazani su izuzetno slojevito, tako da su kroz priču do tančina razotkrivene i njihove najlepše, najplemenitije osobine, ali i one najmračnije, najgore strane njihovih ličnosti. Sve se na kraju zaista svodi na junake: svi fantastični elementi, izgradnja sveta i zaplet – sve je to u službi uverljive grupe likova i njihovih ličnih putovanja.

Treći razlog je atmosfera romana, onaj specifičan osećaj koji dobri pisci umeju da izgrade, a koji vas uvlači u svet knjige i daje vam doživljaj kao da ste unutra. Na početku, „Kralj Čemer“ deluje kao priča u duhu „mračne akademije“ i donosi sve što volimo: biblioteke, stare knjige, viktorijanske seanse prizivanja duhova. Ali, sve vreme, Hil suprotstavlja taj izmaštani svet ovom realnom i mnogo surovijem. Kasnije, kako godine odmiču, u priču se uvlače i stvarni istorijski događaji i ličnosti koje svi dobro znamo (pominju se čak neki iz Srbije).

Najzad, treba primetiti i koliko je teško napisati priču koja će spojiti epsku fantastiku i horor u današnje vreme, a da ona zaista bude originalna. Kako pisati o grupi prijatelja posle romana „To“ ili o zmajevima nakon „Igri prestola“? Pa, Džo Hil je pokazao da je to itekako moguće.

„Kralj Čemer“ će biti ekranizovan – već su se pojavile vesti o ranim pripremama televizijske serije, koja će sigurno biti ogroman hit. Zato, između ostalog, ove jeseni vredi upustiti se u ovu epsku avanturu – jer naravno, knjiga je uvek bolja.

Fotografije: Veseli četvrtak