Vini Pu kao neočekivana muza Kim Gordon, Širli Menson i Džimija Hendriksa
Omiljeni medved mnogih umetnika
Kada nas neko pita za omiljene knjige, misli nam uglavnom beže ka onome što smo čitali nedavno ili ka naslovima koji su nas formirali tokom burnih tinejdžerskih dana.
Priče iz ranog detinjstva pritom nepravedno ostanu po strani, zaboravimo prve slikovnice ili prve „prave“ dečje romane koje smo progutali od korice do korice, iako je sve zapravo počelo upravo sa njima.
U muzici i pisanju tekstova postoji neraskidiva nit između onih jednostavnih rima koje upijemo u najranijem uzrastu i stihova koje godinama kasnije izgovaramo pred mikrofonom. Pevačica grupe Garbage, Širli Menson (Shirley Manson), upravo je tu vezu istakla govoreći o sopstvenom kreativnom putu.
Kada je 2016. za magazin Elle sastavljala listu naslova bez kojih ne može, uz nezaobilaznog „Lovca u žitu“ (The Catcher in the Rye) Dž. D. Selindžera (J. D. Salinger) i memoare „Tek deca“ (Just Kids) Peti Smit (Patti Smith), izdvojila je i dva naizgled neobična dela. Oba su je vratila decenijama unazad, pravo u roditeljski dom u Edinburgu.
Prva je bila klasik škotskog pisca Keneta Grejama (Kenneth Grahame) „Vetar u vrbaku“ (The Wind in the Willows), koju je odabrala još kao četvorogodišnjakinja, onog dana kada je otac u trpezariji poređao knjige kako bi ona i njene dve sestre same izabrale šta im se dopada. Drugi naslov bio je zbirka pesama A. A. Milna (A. A. Milne) iz 1924. godine – „Kad smo bili vrlo mladi“ (When We Were Very Young).
„Čim sam naučila sama da čitam, ova zbirka stihova tvorca Vinija Pua postala mi je omiljena i probudila u meni trajnu strast prema poeziji“, prisetila se Menson.
„Kao klinka, imala sam stalnu tačku za goste: recitovala sam pesmu ‘Kraljev doručak’ (The King’s Breakfast), o vladaru koji samo želi malo putera za svoje parče hleba. Oduvek sam volela scenu. Mama je bila pevačica amaterka, ali nas nikada nije forsirala; tata je bio taj koji bi izvadio prenosivi kasetofon da nas snima“, istakla je Menson.
Vini Pu kao muza
Zbirka „Kad smo bili vrlo mladi“ sadržala je 44 pesme, a jedna od njih – „Plišani meda“ (Teddy Bear), premijerno objavljena u satiričnom listu Panč (Punch) u februaru 1924. – prvi put je svetu predstavila slavnog medveda.
Nastao po uzoru na igračku Milnovog sina Kristofera Robina (Christopher Robin), Pu je osvojio generacije upravo time što je učio decu da budu „ponosna što su niska i bucmasta“.
Vini Pu ima iznenađujuće duboke i neobične veze sa rokenrolom: inspirisao je pesmu sastava Creedence Clearwater Revival, dok je, bizarnim spletom sudbine, imanje Cotchford Farm na kom je Miln stvarao priče o medi kasnije kupio gitarista Rolingstonsa Brajan Džons (Brian Jones) i na njemu tragično okončao život.
Dve godine nakon što je medvedić prvi put osvanuo u pesmi, Miln je 1926. objavio i istoimenu zbirku priča o njemu i njegovoj družini. Tu knjigu su među svoje omiljene uvrstili i basistkinja grupe Sonic Youth Kim Gordon i sam Džimi Hendriks (Jimi Hendrix).
U intervjuu za Njujork tajms (The New York Times) 2015. godine, u okviru rubrike posvećene književnosti i čitanju, Kim Gordon je potvrdila da je slavni meda obeležio i njeno odrastanje.
Na pitanje novinara kakav je čitalac bila u detinjstvu i koje naslove pamti, prvo je navela roman Madlen L’Engl (Madeleine L’Engle) „Kapije vremena“ (A Wrinkle in Time, 1962), uz detektivski serijal o Nensi Dru (Nancy Drew), a potom dodala da je obožavala ovog medu:
Stalno sam puštala ploče na kojima je jedan engleski glumac čitao priče Vini Pua naglas
Kim Gordon
Džimi Hendriks (Jimi Hendrix) je, s druge strane, od najranijih dana bio opčinjen fantastikom, gutao je avanture Fleša Gordona (Flash Gordon) i rano razvio opsesiju vanzemaljskim svetovima, naročito nakon tvrdnje da je video NLO kako preleće tik iznad njegovog dvorišta. Taj doživljaj ga je podstakao da i sam počne da stvara sopstvene svetove.
„Ono što volim da radim jeste da pišem razne mitske scene, recimo o istoriji ratova na Neptunu ili razlogu zašto Saturn ima prstenove“, rekao je jednom prilikom. „Možeš da stvoriš sopstvenu mitologiju.“
U razgovoru sa jednim novinarom, Hendriks je podjednako strastveno govorio i o svojoj privrženosti bajkama, izdvajajući priče Hansa Kristijana Andersena (Hans Christian Andersen) i, neizostavno, Vinija Pua, uz jednostavno objašnjenje:
Bajke su prepune fantazije i direktno hrane tvoju maštu
Jimi Hendrix
Poov uticaj na mnoge stvaralačke umove bio je velik. Početkom osamdesetih, pisac Bendžamin Hof (Benjamin Hoff) objavio je knjigu Tao Vinija Pua (The Tao of Pooh), u kojoj je dokazao da Milnov plišani medved zapravo savršeno personifikuje drevni istočnjački koncept vu-vej (wu wei) – stanje nenapornog delovanja, potpunog prepuštanja trenutku i odbacivanja pukog intelektualisanja.
Nekim umetnicima trajni kompas, za najveća umetnička dela, dolazio je upravo iz dečije igre, ili makar sećanjem na nju. Kako je sam Miln zabeležio u jednoj od najlepših replika svog junaka: