Srpski route 66

Da je Dejvid Linč iz Srbije, Lora Dern i Nikolas Kejdž izvesno bi se vozili magistralom i ne bi ostali uskraćeni za neobičnosti, jer Ibarska ima mnogo toga da ponudi, posebno u delu između Čačka i Kraljeva gde se spajaju organsko-mehaničko, industrijsko-seosko, estetično-ružno, rame uz rame sa drugim suprotnostima na četrdesetak kilometara puta. 

NEMA MESTA ZA REKLAME

Prva naznaka te deonice, zapravo tačka koja deli područje Beograda od područja kuće, jeste tunel kod Ljiga. Kada se prođe kroz tunel mračniji od Marijanskog rova, to je znak da smo tačno na pola puta do Kraljeva. Vreme je da se proveri šta je za ručak tog dana, a ima dovoljno vremena i da se potencijalno izmole palačinke, ako je majka raspoložena. Ubrzo će proći simpatična brda iza Gornjeg Milanovca, a zatim Ibarska dolazi do Preljine. Plavi pešački nadvožnjak uokviruje put, s leve strane nalazi se crkva, s desne gajbice kajsija i luka, džakovi krompira i paprika, prikolice lubenica i dinja, ispred kojih stoje bele plastične stolice sa suncobranima na rukodržačima.

Oko prodavaca se motaju kučići s razrađenim sistemom prelaska preko magistrale, prašnjavi i prevejani, a kola iz Beograda, Novog Sada i Gornjeg Milanovca staju na sva četiri sa strane. Magistrala nije auto-put, moguće je spustiti prozor, usporiti, parkirati sa strane i kupiti kajsiju, obrisati je o rukav ili sprati s malo mlake vode iz flašice, zagristi je i protegnuti leđa pre nego što se vratiš nazad u kola. 

Nakon kružnog toka koji odvaja put za Čačak, počinju auto-otpadi, koji se nastavljaju na vulkanizere, koji se nastavljaju na fabrike (kockaste i ružne, a ne visoke i lepe kao nekada). Dobri automobili odlaze na farmu automobila na nebu, a lošiji završe na auto-otpadu između Kraljeva i Čačka. Rasparčani, u delovima, čekaju reinkarnaciju u nekom drugom automobilu. Malo dalje, potpuno novi automobili izlaze iz salona automobila i odlaze u gradove.

NASTAVAK TEKSTA ČITAJTE NA BURO. SUBSTACK KANALU