Šta se krije iza postera
Za pisca i novinara muzički idoli, ljudi koji su ga tokom odrastanja posmatrali sa zidova sobe, s godinama su postali stvarni
Duboko verujem da je dobro imati idole. Recimo, koliko će fanova muzičke ikone današnjice Charli XCX otkriti filmove režisera Martina Skorsezea i muziku Džona Kejla zbog omota njenog aktuelnog albuma Music, Fashion, Film, na kom se nalaze. Kao i koliko njih će otkriti filmove Dejvida Kronenberga čiji glas zatvara ovaj album. Zaista sam počeo da čitam knjige i gledam filmove upravo preko muzičkih idola, koji su izlazili u slavnom New Musical Expressu na valjda pretposlednjoj strani i preporučivali svoju omiljenu muziku, filmove i književnost. Tako sam otkrio i Džojsa i Vajlda. Bilo je to preko muzike, idola, a ne školske lektire.
POTENCIOMETAR
Kao klincu su mi se baš brzo dešavale stvari, pa i u vezi sa idolima. Svi smo imali postere u sobi, jer kakva je soba ranog tinejdžera bez toga. Zapravo ne znam kakve su danas sobe ranih tinejdžera, ali kapiram da i oni stavljaju neke postere ili šta ja znam, nešto sigurno stavljaju na zidove. Mene je obuzela muzika i menjao sam postere na zidu onako kako sam menjao žanrove i idole koje sam voleo. Ali u trenutku kada sam odmakao sa sviranjem i sopstvenim bendom, bilo je sve manje tih slika na zidovima. Imao sam na zidu zalepljene engleske pank bendove, ali i riječki Paraf, pank bend. Gledao sam ih jednog zimskog raspusta u Hali Pinki u Zemunu, kada su nastupili pre engleske pank atrakcije – grupe Ruts. Bio je to ključni koncert s početka osamdesetih koji je uticao na to da se dva momka iz publike sutradan ošišaju i postanu Gile iz Električnog orgazma i Milan Mladenović iz EKV-a.