Svoj solistički album Zoe Kida će predstaviti 19. novembra na koncertu u Bitef Art Cafeu. Tom prilikom će premijerno biti prikazan video spot za singl „Bog dodira“. Od Zemlje gruva do samostalnog autorskog izraza, Zoe Kida je izgradila prepoznatljiv muzički identitet, rušeći žanrovske granice. Posle EP-ja „Žena dete“, nedavno je objavila svoj prvi album „Cosmic Delivery“, zaokružujući godine umetničkog i autorskog rada. Sa Anom Radonjić – Zoe Kida, razgovaramo o pesmama koje s vremenom dobijaju nova značenja, ljubavi kao autorskom pokretaču, odnosu muzike i drugih umetnosti, ali i o tome zašto optimizam nije stvar naivnosti, već ličnog izbora.
Kako si zamislila dramaturgiju nastupa i koja nit povezuje tvoje dosadašnje umetničke faze?
Zoe Kida: Biće ovo jedno gruvi putovanje kroz pesme koje su nastajale u različitim periodima mog života. Odsviraćemo ceo album „Cosmic Delivery“, što me lično najviše uzbuđuje, jer te pesme najzad počinju svoj život uživo, a uz njega i pesme koje publika već dobro zna, neke još iz vremena Zemlje gruva. Oduvek sam imala potrebu da pevam o temama koje su vanvremenske i apostrofiram lepe stvari i ta potreba se pojačava kako vreme odmiče. Pojam „Lepo“ je izgubilo svoju vrednost u vremenu u kojem živimo. Svima nam treba osećaj vezanosti za fino, zdravo, nadahnjujuće, treba nam nada, a ne mrak. Krećem tu od sebe. Moje motivacione pesme nisu nastale kao projekat, nastale su kao potreba da pomerim fokus sa „nemam“ na „imam“, sa „loše je“ na „sve je u redu i biće i bolje“. To je moja životna mantra.
Da li je bilo teško prebaciti koncept, predstavljen tokom promocije albuma u Silosima, na koncertnu binu?
Zoe Kida: Silosi su bili multimedijalno iskustvo koje nema tu vrstu reprize. Tu se desilo „Cosmic Experience“ kao live šetnja kroz simboliku albuma, audio-vizuelna izložba pesama. Ljudi su prolazili kroz šest prostora i u svakom ih je čekala drugačija pesma, atmosfera, neki novi prizor. Poseban osećaj je posmatrati ljude kako ulaze u tvoj univerzum i prepuštaju mu se. U Bitef Art Cafeu ćemo taj univerzum otvoriti na drugačiji način: kroz živu svirku, veliki bend i pesme koje će se smenjivati pred nama. Nema prelaska iz sobe u sobu, ali ima prelaska iz jednog raspoloženja u drugo. I ja jedva čekam da vidim šta će se dogoditi kada se sva ta energija nađe na jednom mestu!
Koliko je bend važan za zvuk albuma uživo?
Zoe Kida: Mnogo! On mu donosi novo lice, živo, autentično, u pitanju je energija koju svaki muzičar prenosi na muziku. To sazvučje je upravo magija nastupa i ona je kao otisak prsta jer je uvek original. Za mene je jedan od najuzbudljivijih trenutaka kada pesmu prvi put donesem na probu. Do tada je slušam u studiju, u slušalicama, u kolima, znam svaki njen detalj. A onda je zasviramo svi zajedno i odjednom čujem nešto novo. A kada se svemu tome doda publika, dobiješ nov otisak. Upravo zbog toga toliko volim živu svirku. „Cosmic Delivery“ ima i elektronskih elemenata, tako da nam je bilo zanimljivo da pronađemo način da taj zvuk prenesemo na binu, a da se pritom čuju ljudi koji ga sviraju.
Publika će čuti koliko je tu dobre sviračke energije i koliko uživamo dok sviramo zajedno.
Kako danas pristupaš starijim pesmama?
Zoe Kida: Neke pesme me odmah vrate u vreme kada su nastajale. Setim se ljudi sa kojima sam ih pravila, proba, nastupa svega što se oko njih dešavalo. A onda ih zapevamo na koncertu i vidim da su i ljudi u publici za njih vezali svoje uspomene, to je neprocenjiv osećaj. Naravno da ih danas pevam drugačije nego pre petnaest ili dvadeset godina. Drugačije čujem neke stihove, neke i osećam drugačije.
Kako je nastao „Bog dodira“?
Zoe Kida: To je je posebno lična pesma. Posvećena je mom mužu i svemu onome na šta me njegova ljubav asocira. Nastala je kao prva za album, 2020. Pre svih ostalih. Urađena je kao old school balada sa dominantnom temom na trubi, a ja takve pesme najviše na svetu volim da pevam. Daj mi Ettu James i Al Greena zauvek da pevam i neće mi biti dosadno. Aranžman je znalački uradio moj dragi Andrija Gavrilović – A.N.D.R., koji uz Ivana Mirkovića Bambija potpisuje aranžmane na albumu. Ova pesma imaće premijeru spota na samoj promociji u Bitefu i tome se posebno radujem!
Šta je okosnica priče spota za „Bog dodira“?
Zoe Kida: Spot je režirao Miša Obradović, a montažu potpisuje Goran Đukanović. Bilo mi je važno da spot prenosi emociju i prati osećaj koji pesma nosi i da joj kroz sliku doda još jednu dimenziju. Predivno snimljen i izmontiran, veoma jednostavne ideje, ali pre svega estetičan. To je – Bog dodira. Akcenat je na atmosferi i senzualnosti.
Kako pronalaziš meru između muzike koja pokreće telo i ličnih tekstova?
Zoe Kida: Iskreno, ne razmišljam o tome dok pravim pesmu. Pratim svoju unutrašnju navigaciju, nekad iz mene izlete pesničke slike koje me iznenade. To su sve utisci akumulirani u meni koji izađu u trenutku stvaranja. Često se desi da je prva reč koja mi padne na pamet i najbolja. Nekad klešem ideju dugo, ali češće se taj proces dešava kao bljesak inspiracije. Brze pesme su svakako popularnije i bolje za svirku uživo, ali –
Dobra pesma je dobra pesma.
Kako se tvoje interesovanje za druge umetničke oblasti odražava na koncerte?
Zoe Kida: Sve zavisi od prostora, koji na neki način diktira režiju nastupa. Neki prostori su sami za sebe fotogenični i razbuktaju inspiraciju. Pozorišna scena daje puno mogućnosti i već imam na umu jedan koncert kao igranu formu. Inspiriše me scenografija i kostim, savremeni balet… Sve se to preplitalo u Silosima, na manjim binama muzika je ta koja je centar, jer ne postoje uslovi za ostalo. Koncert u Bitef Art Cafeu biće manje multimedijalan, akcenat je na dobroj svirci.
Šta bi volela da publika ponese sa koncerta?
Zoe Kida: Volela bih da se dobro provedu, da ih dotaknu pesme i napune sjajnom energijom, da otkriju pesme koje do tada nisu znali. Meni je ovaj koncert baš važan, radujem se svojoj publici i tome da ih napunimo emocijama, razigramo, i ako posle koncerta krenu kući nasmejani, pevajući neki refren, meni će srce biti puno.
Fotografije: Miša Obradović