U avgustu ove godine, Valentina Sampaio je angažovana kao Victoria’s Secret anđeo, čime je ujedno postala prva transrodna žena koja je ikada hodala za Anđele. Model i aktivistkinja Teddy Quinlivan je gotovo odmah posle toga, potpisala ugovor za Chanel Beauty. Serija sa mnoštvom trans likova “Pose” nominovana je za Emija, a “Euphoria” – serija o poteškoćama odrastanja je među najgledanijima danas, a jednu od glavnih uloga nosi transrodna glumica Hunter Schafer. Sasvim je sigurno da su industrije konačno osvestile važnost uključivanja transrodne zajednice u svoje projekte i ona napokon počinje da zauzima ravnopravno mesto koje zaslužuje. Međutim, sa bumom koji se dogodio lako je prevideti da je i u istoriji bilo aktivnih i angažovanih transrodnih modela i glumica i pre ovoga. BURO. timeline osvetljava kako je postepeno rasla prisutnost transrodnih modela, glumica i glumaca na sceni, daleko pre 2019. godine u kojoj je definitivno dosegla svoj vrhunac. Upoznajemo vas sa imenima koja su počela da menjaju igru i čiji su koraci neverovatno važni. Od teških, revolucionarnih i turbulentnih početaka transrodnih modela do oslobođene generacije Z.
APRIL ASHLEY
1961
George Jameson je rođen u radničkoj porodici u Liverpulu. Zbog čestog maltretiranja vršnjaka da je “previše ženskast” i nerazumevanja roditelja, profesora i zajednice, Jameson je sa 15 godina pobegao od kuće, otišao u Pariz i počeo sa drag performansima. Nakon nekoliko godina aktivnog učestvovanja na drag sceni, odlučio se na postupak promene pola i promenio ime u April Ashley.
Nakon korektivne operacije 1960. godine April se preselila u London i gotovo odmah po dolasku bila angažovana od strane modeling agencije. Tvrdila je da su fotografi znali za njenu transseksualnost, ali istina je verovatno bila malo drugačija. Ashley je neko vreme bila izuzetno tražen i popularan model i nakon samo nekoliko meseci rada u modelingu pojavila se na naslovnoj strani britanskog Voguea. Nažalost, industrija očigledno nije bila spremna, i njena karijera se završila jednako brzo kao što je i počela. Tabliodi su počeli da pišu o njenom rodnom identitetu nakon čega su agencije, brendovi i fotografi prestali da sarađuju sa njom.
Tracy Norman je pokrenula revoluciju kao prvi transrodni model, afro-američkog porekla koji je ušao u surovu modnu industriju punu predrasuda, i postigao značajan uspeh. Sredinom sedamdesetih, Norman je postala zaštitno lice Clairol brenda farbi za kosu koje su bile izuzetno popularne. Međutim, sedamdesete nisu bile ništa bolje od šezdesetih po pitanju ravnopravnosti transrodnih osoba i kada se pokrenulo pitanje njene rodnosti više je nisu angažovali. Nakong toga, Tracey odlazi u Pariz gde potpisuje ugovor sa brendom Balenciaga, međutim po isteku ugovora susreće se sa sličnim problemima manjka angažmana i vraća se u Njujork što retroaktivno smatra jednom od lošijih odluka budući da je taj povratak okončao njenu modeling karijeru. Ipak, započinje nastupe u Show Centeru i postaje aktivan član drag ball zajednice do danas. Nakon što je u New York Magazinu objavljen biografski tekst o njoj 2015. godine, u svetlu inkluzivnosti koju današnje vreme nosi, iz Clairola su poručili da bi voleli da Norman opet bude zaštitno lice njihove „Nice ‘n Easy Color As Real As You Are“ kampanje, što se i dogodilo.
Tula je oduvek znala da je žena, 1974. godine uradila je i korektivnu operaciju, a 1981. godine se pojavila u filmu o James Bondu “Samo za tvoje oči”. Nekoliko meseci kasnije njene fotografije su se pojavile na stranicama Playboy magazina ali je, po sada već prepoznatljivom šablonu, sreća kratko trajala jer su se godinu kasnije pojavile malo drugačije prve strane sa naslovima “Bond devojka je dečko”. Kada su tabloidi počeli da pišu o tome, bila je toliko uzrujana da je pokušala i samoubistvo. Srećom, nakon oporavka vratila se i ponudila pravi odgovor javnosti i novinarima objavivši prvu autobiografiju “I Am A Woman”. Nastavila je da se bori za prava transrodnih žena, napisala je dve knjige memoara, insistirala na promeni pola u krštenici, govorila javno o tranziciji i operaciji, čak je i kontaktirala urednike Playboya i dogovorila se njima za intervju i fotografisanje, i tako se, deset godina kasnije pojavila opet u magazinu, a o njoj se pisalao kao o “prelepoj devojci koja je rođena kao dečak.“
Rođena na Jamajci, ali od pete godine živi u Njujorku. U jednom od intervjua Connie navodi da su je od prvog dana škole svi maltretirali kao i da se, kada je prvi put shvatila svoj pravi identitet, njena veza sa majkom značajno pogoršala. Uprkos tome, Connie je nastavila da bude ono što jeste i tokom studiranja radila je u vintage radnji gde se i upoznala sa Matthew Castenom koji je tražio performere za drag show u njegovom Boy baru. Connie je pristala i već krajem osamdesetih postala poznata kao član grupe “Boy Bar Beauties”.
Njen cilj je bio i ostao modeling i sarađivala je sa imenima kao što su Stephen Meisel, Thierry Mugler i Vivienne Westwood, kako na revijama tako i za snimanja, a i George Michael ju je pozvao da učestvuje u njegovom spotu za pesmu “Too Funky”. Ipak, kako sama navodi, pitanja o rodnom identitetu su uvek bila u vazduhu i zna sa sigurnošću da je nekoliko angažmana izgubila zbog toga. Connie trenutno predaje u školi manekenstva i uči modele početnike kako da poziraju i šetaju.
Rođena i odrasla u Merilendu iz kog se preselila u Njujork zbog opšteg neprihvatanja kako porodice tako i zajednice. U Njujork je došla sa idejom da studira dizajn ali kako je sav novac odlazio na hormonsku terapiju nije imala dovoljno novca ni za studije, ni za iznajmljivanje stana. Pomoć joj je na prvom mestu pružila organizacija koja pomaže transrodnim osobama kako psihološki kroz proces tranzicije tako i u pogledu smeštaja i osnovnih neophodnosti.
Nedugo zatim, King je počela sa modelingom gde ju je primetila Tyra Banks i pozvala da učestvuje u narednoj sezoni rialitija America’s Next Top Model. Posle toga je sve istorija. Isis nije pobedila ali je postala prva transrodna žena koja je učestvovala u ovom rialitiju, a i njena karijera je odatle krenula samo na gore. Trenutno je angažovana u seriji “When They See Us”.
Hari Nef je primetila kasting direktorka Jennifer Wenditti nakon čega se pojavila na NYFW na revijama Eckhaus Latta, Hood By Air i Adam Selman. Zatim na naslovnim stranicama magazina Interview, Elle UK, LOVE i Vogue. Dve godine kasnije se zajedno sa Dakotom Johnson i Petrom Collins, pojavila u kampanji za prvi parfem Alessandra Michelea, Gucci Bloom. Pored toga što je model, Nef je poznata i kao aktivistkinja i 2016. godine je otvorila National Center for Transgender Equality, snimila podkast sa Lenom Dunham i posetila Belu kuću kao učesnica “Champions of Change”, kreativne inicijative LGBT populacije.
Brazilski model Valentina Sampaio je prvi transrodni Anđeo, u Natalie Westling su se svi zaljubili posle pojavljivanja u kampanjama Saint Laurent i Marc Jacobs, a ona je zvanično od marta 2019. godine postala Nathan međutim za razliku od prethodnih slučajeva u istoriji to nije umanjilo njenu popularnost.
Iako su prava transrodnih osoba još uvek veliko otvoreno pitanje na kom treba da se radi, mora se priznati da je zastupljenost u domenu mode i kulture, prilično značajan i uzajamno koristan korak i za društvo i za pojedince.
Konačno možemo reći da se nalazimo na dobrom putu, za koji je trebalo pola veka truda i tabananja, i za koje su zaslužni svi oni pre, koji nisu osetili benefite svog rada i zalaganja, ali jesu pomogli onim narednim generacijama koje dolaze, i kojima treba reći – hvala.