Nije jednostavno naći stabilnu tačku i oslonac u ovim danima, a još teže je bombardovan dnevnim vestima i brojkama, održati smiren um. Svoje parče jednostavnosti, bezbrižnosti i mira je teško odbranjivo od svega što nas napada ali postoje neke cake koje možete da primenite. Naravno, knjige i naravno, filmovi. A ako već treba da bežimo u druge stvarnosti onda biramo da to budu one najšarmantnije, sa omamljujućim bojama i laganim zapletima. Izdvojili smo posebno slatke, lagane, filmove u kojima se jednostavno uživa, koji su tako čudesno lepi i u suštini neopterećujući da su idealni za one trenutke kad vam je dosta svega. Kad ugasite vesti, pustite play na neki od ovih naslova.
„Florida projekat“
Svi znamo šta znači praviti svoj fantastični svet i igrati se u njemu, svi smo to radili kao deca, a srećni su svi oni koji su malo te magije uspeli da prenesu i u svet odraslih. “Florida projekat” nas vraća baš tu. U detinjstvo, i mešanje stvarnog života, u kom ništa nije baš toliko teško dok postoji ovaj fantastični u kom se igra, druži i uživa u malim stvarima. Priča prati grupu dece koja žive u motelu u okolini Disneylanda, i odrastaju u blaženom neznanju koliko su zapravo siromašni i na margini društva. Ne znaju zato što njima zapravo i nije bitno dokle god ima neke zabave i kakvog takvog sladoleda. Plus, Willem Dafoe igra dobrog tipa, retkost koja je samo još jedan dokaz da je ovo ultimativni feel good film.
„pad“ (2006.)
U maloj bolnici u predgrađu Lon Anđelesa, devojčica Aleksandria se oporavlja od loma ruke. U jednom od (čestih) lutanja bolničkim hodnicima upoznaje Roya Walkera, filmskog kaskadera koji je zbog nezgodnog pada paralizovan. Na njen nagovor i višestruke uporne molbe da joj Roy priča priču, on počinje da prepričava složenu fantastičnu priču o pet heroja, zlikovcu i princezi.
Film je sniman tokom dve godine na dvadesetak lokacija širom sveta, a vizuelni elementi su toliko impresivni da u kombinaciji sjajnih kostima, i nestvarne scenografije mnogi kadrovi deluju kao nešto što nam je poznato iz knjiga istorije umetnosti ili iz muzeja. Ukoliko želite da napojite oči lepotom, ovo je film za vas.
„kraljevstvo izlazećeg meseca“ (2012.)
Wes Anderson je generalno mastermajnd pričanja priča u kojima ne znamo šta je lepše. Da li kostimi, da li scenografija, da li lokacije. Koji god njegov film da odaberete nećete pogrešiti, umirićete um, beskrajno se zabaviti i uživati a naš glas trenutno ide za „Moonrise Kingdom“ jer nam treba malo bega od svega, doza slatke zaljubljenosti, puno boja i prstohvat fantazije.
„čudesna sudbina amelije pulen“ (2001.)
Film koji i zvuči i izgleda kao muzička kutija, beskrajno šarmantan, pravi lek za tugu i neraspoloženost, i sinonim za francuski šarm. Idealizovana vizija romantičnog grada, njegovih stanovnika, i mlada, neobična, pomalo introvertna Francuskinja koja krstari arondismanima i provodi svoj život pomažući drugima da pronađu sreću. Da, idealno je vreme za obnavljanje Amelie gradiva, i lekcija iz sreće koja može da se nađe u najmanjim stvarima. Preko potrebno znanje za ove dane.
„negde“ (2010.)
Johnny Marco je poznata filmska zvezda, a njegov oporavak od manje povrede u Chateau Marmont će poremetiti dolazak njegove jedanaestogodišnje ćerke Cleo. Uprkos novcu i luksuznom životu koji vodi, Johnny je zarobljen u egzistencijalnim pitanjima i krizama, a uz Cleo mora da preuzme još jednu ulogu i odgovornost sa kojom nije baš na ti. Nema previše drame, ali zato ima predivnih kadrova, i puno emocija, lepeze raspoloženja i komičnih trenutaka.
„moja porodica i druge životinje“ (2005.)
Film se bazira na autobiografskoj knjizi istog naslova koju je napisao Gerald Durrell, i u kojoj opisuje niz anegdota u vezi sa porodičnim životom dok su boravili na Krfu između 1935. i 1939. godine, kada je Gerald imao 10–14 godina. Ekscentrična i spontano prezabavna porodica koju ćete zavoleti već u prvim kadrovima, a ni suncem okupan Krf nije moguće ne voleti. Svako je „lud“ na svoj način, svi su beskrajno preslatki, i samo čekate da vam ponude šoljicu čaja i da postanete deo porodice. Nezaobilazno u danima u kojima nam nedostaje i sunca i smeha.
„zovi me svojim imenom“ (2017.)
Iz severne Italije ovih dana ne stižu ni lepe ni sunčane vesti, ali se treba podsetiti njene lepote van kriznih situacija, i svega što će opet biti očaravajuće kada sve prođe. Jedna od omiljenih ljubavnih priča, i da da, nije samo za uživanje jer je boga mu i za suze, ali nekako gorkoslatko, ne? Plus raskošni pejzaži, i toplo leto, i lakoća i lepota dokolice, i predivni jezici, i puno knjiga, i puno umetnosti, i nežna ljubav. Remek delo za uživanje i mentalni put u Toskanu.
„mala mis sanšajn“ (2006.)
Uz Toni Collette i Stevea Carella je na prvom mestu sigurno zagarantovano da ćete se ismejati. Na drugom je celokupna atmosfera filma koja je pre-di-vna, uprkos tome što su neke okolnosti i događanja i tužne i nesrećne. U stvari, toliko je predivna da je to verovatno zavredilo da ide na prvo mesto. Disfunkcionalna, šira porodica, sadrži kompletno različite, čudnovate (kao što su svi ljudi čudnovati) tipove ličnosti sa svojim snovima, idejama, planovima ali su svi na istoj „misiji“. Neodoljivo simpatični, dragi, beskrajno zabavni, i što je najlepše od svega, neuništivo optimistični likovi koji posle dosta padova i neuspeha, nastavljaju dalje. Zajedno, i još bolje.