Obično pred svaku radionicu ili ritrit volim da pitam učesnike da li meditiraju? Većina digne ruku uvis. Potom im kažem da se jave oni koji su meditirali u poslednjih deset dana. Polovina prisutnih digne ruku. Zatim kažem da podignu ruku oni koji su juče meditirali. U tom momentu može da se vidi svega nekoliko ruku.
Zašto nam je teško da održimo dnevnu rutinu kroz meditaciju? Zašto nam misli jure 200 na sat? Zašto nam je teško da budemo sami sa sobom? Ovaj tekst može da pruži utehu našem intelektualnom umu u vezi sa svim pitanjima o meditaciji.
Da li je reč o pet minuta ili sat vremena dnevno – sesti mirino, zažmuriti i posmatrati sebe i svoje misli je možda nešto najteže od svega što se od nas očekuje. Ljudi mi često govore kako imaju jako nemiran um, kako im ne prija da sede u lotusu, kako ih bole leđa dok sede na podu. To me motiviše da kroz sve oblike komunikacije približim ideju i cilj meditacije.
Bilo da je reč o tehnikama koje potiču od Bude, ili o delu Yoge koja se bavi meditacijom (Dhyana Yoga), ili kroz tehnike popularne psihologije, sve ima za cilj vraćanje čoveka u trenutak, vraćanje svesti iz eksternog uživanja čula u unutranji mir. Reč je o umeću osluškivanja svojih stvarnih potreba i emocija i ultimativno biti ok sa svim što se dešava.
Cilj meditacije nije da postignemo stanje bez misli, već da postignemo staloženost, čak i u najtežim situacijama. Staložen um ostaje nepromenjen šta god da se dešava. On sadrži sve vaše misli, emocije i uspomene, ali ne reaguje na njih. Ako uspemo da usidrimo um kroz meditaciju (mindfulness, yogu, tihovanje), možemo postići ultimativni cilj – staloženost.
KAKO POČETI?
Prvo, zaboravite na sve postojeće termine i definicije. To nam nije neophodno za dostizanje ovog cilja. Kako vas budem vodila kroz neke korake, naućićete pojedine termine, ali nemojte se za njih vezivati, već samo za cilj, a to je da nađemo malo mira u ovom haotičnom svetu.
Nađimo mesto u kući koje možemo da posvetimo meditaciji. To može da bude bilo koji ćošak prekoputa kog možemo da sednemo. Taj deo možemo da ukrasim stvarima koje su nama drage, slikom, mirišljavim štapićem ili kristalom za koji verujemo da može da nam pomogne. Bitno je napraviti mesto koje nam se sviđa, kako bi nam meditacicja bila što prijatnija i stvarala osećaj ljubavi. Ovo mesto se zove oltar. On nije neophodan, ali nakon više od decenije meditiranja, naučila sam da je poželjan. Ja pravim oltar kad god putujem na duži vremenski period. Uvek sa sobom nosim neke stvarčice koje meni znače i koje me podsećaju na ljubav.
Prekoputa oltara možete uzeti stolicu ili jastuk za meditaciju. Zaista nije bitno kako ćete zauzeti položaj. Ono što je bitno jeste da se umirite i da ne menjate taj položaj.
Nemojte puštati muziku. Nemojte puštati vođene meditacije. Prvo samo sedite. Zažmurite. Opustite ruke, nežno ih smestite u krilo. Dišite normalno. Jedini zadatak na početku jeste da vežbate da pratite put udaha i izdaha. Fokus čula se okreće od eksternog ka internom svetu. Dok pratimo disanje, misli se pojavljuju i vežbamo da se vraćamo na dah. To je sve.
Dok učimo da vraćamo fokus na dah, mi polako prestajemo da se upetljavamo u klupko misli. Nekada će biti lako. Nekada će biti teško. Pet minuta dnevno je jedino što se od nas traži. Kada uspostavimo dnevnu rutinu, možemo razmišljati šta dalje.
3 BENEFITA MEDITACIJE
1. Olakšanje patnje
Jedna od Budinih plemenitih istina kaže koji su uzroci čovekove patnje. Dva puta koja vode u patnju su tendecija da stalno želimo nešto (žeđ) i tendencija da bežimo od odbojnosti (averzije). Uzmimo primer koji je svima dobro poznat: “slomljeno srce”. Biti ostavljen je patnja koja u nama izaziva vrlo jaku senzaciju bola. Ta bol, od osobe do osobe, može izazvati različite reakcije. Neko neće moći da bude sam ni jedan minut, stalno će tražiti ljude i društva za provod. Neko će svoju tugu zamaskirati uživanjem u hrani, kupovinama, putovanjima. Neko će pak biti depresivan i neće želeti da izađe iz kreveta. Gledaće serije po ceo dan i jesti slatkiše. Takva ponašanja su čovekovo izbegavanje SEBE. Informacija je stigla – neko me više ne voli. Osećanje je bol. Um je procenio “ovo mi se ne sviđa”. Odluka je – Bežim u nešto što mi se sviđa.
Ovo je vrlo poznato ponašanje. Hajmo da zamislimo da umesto što se okrenemo distrakcijama, dozvolimo sebi da u tišini i miru našeg doma budemo sami sa sobom. Sačekamo. Doći će. Možda u toj tišini shvatimo koje su zapravo te emocije. Možda je neko besan jer je ostavljen, razočaran je. Možda je neko tužan i plače mu se. Možda je neko agresivan, pa želi da ode u prirodu i prodere se na sav glas. Šta god da je emocija, hajde da je prvo identifikujemo. I onda hajde da zažmurimo i dok sedimo, počnemo da posmatramo kuda idu te naše misli. Zašto je ovo dešavanje u nama izazvalo sve ove emocije. Hajde da patnju iskoristimo da naučimo, da sazrimo, da budemo bolji.
2. Smanjenje anksioznosti
Kako ubediti čoveka da meditacija može da pomogne u smanjenju sresa? Životi su nam postali toliko brzi da smo se saživeli sa stresom kao sa vazduhom koji udišemo. Kako nekome objasniti da nešto moze da mu pomogne kada mi ni ne znamo da smo pod stresom?
Molim vas da probamo da vratimo nadu u naše živote. Da verujemo da možemo da imamo bolje i kvalitetnije živote. Da zaslužujemo da živimo zdravije, mentalno i fizički. Svakodnevna meditacija od bar pet minuta može veoma da pomogne. Postajemo svesniji koliko smo nemirni i koliko su nam misli razuzdane. Koliko žongliramo s obavezama unutar sopstvenih života da bismo bez problema mogli da se prijavimo u cirkus. Kada postanemo svesni koliko je teško sedeti samo pet minuta sam sa sobom, promena već dolazi.
3. Podstiče kreativnost
Neminovni zaključak jeste da ukoliko pomognemo sebi kroz patnju i stradanje, umanjimo anksioznost i nemir, dolazimo do prostora unutar našeg srca koje samo može da stvara. Naša suština jeste da iz polja ljubavi osetimo izobilje mogućnosti, da dajemo, volimo i stvaramo. Ovo je moguće osetiti samo nakon dobro preorane zemlje Uma. Kada se izborimo sa sobom i stvarima oko kojih smo stvorili sopstvena uverenja, možemo da spuštamo seme saosećajnosti, seme ljubavi za sve, seme stvaralaštva, lakoće, radosti.
Počnimo sa pet minuta dnevno, meditacijom na dah. Anapanasati – mindfulness disanja. Usmerena pažnja na dah. Suštinski oblik budističke meditacije.
Termin Mindfulness vodi korene s istoka, od Bude. Široku rasprostranjesnost stekao je sa Thich Nhat Hanh-om (Tih Nat Han), monahom i ocem mindfulnessa. Moderna psihologija, takođe, kroz svoje alate korsti Mindfulness.
