Strah od propuštanja: 5 razloga zbog kojih (bez problema) možete da batalite društvene mreže

    Šta propuštamo ako ne skrolujemo?
    08.07.2024.
    RECOMMENDED

    Društvene mreže, između ostalog, koristimo kao „zabavnu distrakciju“. Međutim, skriveni nagon koji leži u osnovi naše želje da skrolujemo – jeste jednostavan strah od propuštanja, piše digitalni magazin Art Of Manliness.

    Obitavajući na internetu, osećamo kako smo na korak od pronalaženja ideje koja će nam unaprediti biznis ili podstaći kreativnost. Mislimo da smo „na tik (tok)“ od saveta za produktivan dan ili ne daj Bože večan život. Javlja nam se osećaj da ćemo, ako nismo na mrežama, propustiti nešto važno. Ukoliko se udaljimo od naših izvora, završićemo ostavljeni i izostavljeni.

    drustvene mreze

    Foto: Pinterest; Art Of Manliness

    Kao protivotrov za tu (često podsvesnu) brigu, korisno je pomisliti na nekoga poput, Benjamina Franklin-a, navodi Art Of Manliness, ali to mogu biti Platon, da Vinci, Tesla, Pupin, ako baš hoćete… Nije da smo imali priliku da se družimo sa njima, niti ćemo je imati, ali sama pomisao na to da su živeli i stvarali pre pojave društvenih mreža, a uspeli da smisle popriličan broj korisnih i interesantnih stvari, može pomoći u stavu da je sasvim u redu ne-biti na Fejsu, Instagramu, TikToku…

    Kada uzmemo u obzir njihov intelektualno sadržajan i „cvetajuć“ život bez društvenih mreža, pojavljuju se izvesna uverenja da možemo razmišljati na sledeći način:

    1. Sintetizuj ideje

    Verujte da su ljudi tokom hiljada godina razvili značajan sadržaj – razgovore, knjige, „podkaste“ – koji nudi dovoljno izlaganje idejama kakve mogu da optimizuju našu kreativnost. A da pritom ne sabotiraju raspon pažnje neophodan da se te ideje realizuju i sintetizuju u nešto korisno i originalno. Mnogi kreativci današnjice ne kriju kako ne konzumiraju previše sadržaja kako im ne bi ulazio u podvest. Krajnje ishodište? Više kreativnosti. Rečju – velika izloženost idejama može da otupi oštricu za rađanje vlastitih.

    2. Razgovaraj (ne skroluj)

    Mi smo živa bića. Ako zaista imamo problem u životu, sva je prilika da nam je potreban razgovor. U razgovoru se krije deo odgovora. A rešenje leži u akciji. Ne bi se moglo reći kako se rešenje krije u skrolovanju i verovanju da će se odgovor nasumično pojaviti. Po odogovor se ide; ide mu se u susret.

    Skriveni nagon koji leži u osnovi naše želje da skrolujemo – jeste jednostavan strah od propuštanja

    3. Saznaće se

    Verujte da, ako bi došlo do naučnog otkrića koje pozitivno utiče na čovekovo blagostanje, mimo standardnog i već viđenog protokola zdrave ishrane, vežbanja i dovoljno spavanja, to bi bilo u svim vestima i ne bi bilo potrebno da koketirate s „uticajnim tviterašima“.

    4. Jasnoća matematike

    Ako su društveni mediji od suštinskog značaja za najbolju verziju našeg života, onda bi, imajući u vidu udeo stanovništva koji ih koristi i količinu vremena koja se za njih odvoji, naše društvo napredovalo. Možemo slobodno da kažemo kako to nije slučaj…

    5. Društvene mreže, u redu smo

    Kako je svaki veliki vođa, filosof ili altruista prethodnog milenijuma (kao i naši očevi) bio sasvim u redu bez naloga na društvenim mrežama, možemo i mi. Naravno, stvari nisu baš za poređenje. Primeri koje smo ovde naveli, korisni su na nivou inspiracije. Kao i redukcije „straha od propuštanja“.

    Društvene mreže, sa druge strane, jedan su od kanala savremene komunikacije. S tim u vezi, nisu nužno loše, ni nužno dobre. Ipak, strah da ćemo nešto propustiti ukoliko ne koračamo digitalnim nebom, poprilično je iracionalan. Pretpostavimo da bi tako nešto rekao i Benjamin Franklin.

    JOŠ GOTIVNIH PRIČA IZ SEKCIJE BURO.MEN POGLEDAJTE OVDE.

    Saznaj više:
    Povezani članci:

    No results found.